Nacionalni dan donora – U Srbiji urađeno samo 15 transplantacija organa

Danas je Nacionalni dan donora, a naša zemlja ga da dočekuje sa samo 15 urađenih transplantacija od početka godine, 2.000 pacijenata koji čekaju organ kao jedini lek, ali i sa nepoznatim brojem preminulih građana koji nisu dočekali transplantaciju.Dan donora je posvećen sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Jedno &quot;da&quot; u najtežem trenutku može da znači spas i produžetak čak osam života. Nakon epidemija kovida, koja je gotovo zaustavila program transplantacije, Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa &quot;Zajedno za novi život&quot; pokrenulo je nacionalnu kampanju &bdquo;Još si mi trag&ldquo;, jer je vreme bilo da se stvari promene na bolje. Od tada situacija je malo bolja nego ranije. Međutim, i pored napora pacijenata, lekara, države građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za od početka ove godine urađeno samo 15 kadaveričnih transplantacija i to tri jetre, tri srca i devet bubrega. Sa svega šest donora od početka godine, ova poražavajuća statistika svrstava nas na dno evropske lestvice. &quot;Svest građana na temu doniranja organa je na veoma niskom nivou, a direktna posledica toga je trenutno stanje u programu transplantacije, koje je evidentno veoma loše. Prošle godine urađene su samo dve kadaverične tranpslantacije organa. Ono što obećava, a čemu je verujem, doprinela i naša kampanja, je to što je od početka ove godine dobijeno duplo više saglasnosti nego cele prošle godine. To daje nadu svim onim pacijentima koji čekaju na najvažniji poziv u životu. Nephodna je edukacija, kako bismo shvatili da je statistički gledano 20 puta veća šansa da nam zatreba organ, nego da budemo donori. A sa druge strane, apelujem na sve bitne činioce u društvu, državu, struku, pacijente, medije i crkvu da se uključe u podizanje svesti ngrađana i da zajedničkim snagama otklonimo strahove koji prate ovu temu. Mi koji smo dočekali transplantaciju se svakog šestog juna javno zahvalimo našim donorima koji su namspasili i produžili živote&quot;, kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja &ldquo;Zajedno za novi život&rdquo;. Od početka godine u VMA je urađeno 13 transplantacija od čega su urađene tri kadaverične translantacije jetre, dva bubrega i osam living donor translantacija bubrega. &quot;Posmatrajući period u proteklih nekoliko godina imali smo zastoj u proceduri transplantacije solidni organa prvenstveno zbog pandemije Covid 19 virusa. Međutim, nakon završetka pandemije u VMA je ponovo uspostavljena procedura translantacije solidni organa. Problemi Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa koji su uvek aktuelni u procesu kadaverične transplantacije su pre svega problemi vezani za donore. Tu pre svega spada zakonska i druge pravne i administrativne procedure, a svakako i problem davanja saglasnosti porodice za uzimanje organa za transplantaciju. Potrebno je podizanje svesti našeg naroda o potrebi da se doniraju organi, jer donatorstvo je ravno najvećem herojskom delu. Kao sto znamo da &quot;spasiti jedan život ravno je spasenju čitavog sveta&quot; pristankom porodice na donatorstvo organa spašavaju se ponekad i vise od 7 života. VMA raspolaže svim potrebnim resursima, a prevashodno edukovanim kadrom za izvođenje ovih najkompleksniji hirurških procedura. Organizaciono smo u stanju, što smo i dokazali u proteklom periodu da u roku od sat vremena možemo da organizujemo ekipe kako za multiorganske eksplantacije , tako i za transplantacije doniranih organa. Sa ponosom ističemo da je uspostavljena vrhunska saradnja vojnog i civilnog zdravstva, koje je dala dobre rezultate, a prevashodno za transplantaciju jetre koja predstavlja jednu od najkompleksniji i najzahtevnijih procedura, ne samo u hirurgiji, već u celokupnoj medicine&quot;, objašnjava pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA. Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO rekla je na konferenciji za medije da bi se probudila svest o značaju doniranja organa, potrebno je pre svega da ljudi budu potpuno i tačno informisani i da nemaju strahove i predrasude koje i dalje vladaju kada je reč o transplantaciji organa, a to ćemo postići zajedničkim naporom države, udruženja, struke i medija. &quot;U Srbiji trenutno na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih. Jedina šansa da ti ljudi produže život jeste novi organ, a zdravstveni sistem, bez obzira na sva sredstva kojima raspolaže, to može da im obezbedi jedino uz podršku i solidarnost celog društva. Dok se ne pojavi organ odnosno donor, država preduzima sve što može da bi obezbedila odgovarajuće lečenje pacijenata kojima je potrebna transplantacija&quot;, istakla je prof. dr Radojević Škodrić. Novi zakon o presađivanju organa uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije. &quot;Novim Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o presađivanju ljudskih organa, u skladu sa preporukama koje su navedene u odluci Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, unaprediće se evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti, i unaprediće se zdravstvena zaštita građana Srbije. Takođe opšti cilj je postizanje nacionalne samodovoljnosti u broju ljudskih organa za presađivanje. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje&quot;, kaže dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.