Doktor kaže: "Te osobe se zapravo ne plaše samih situacija, već sopstvenih zastrašujućih misli"

Sama reč agorafobija znači strah od otvorenog prostora. Nastala je od grčkih reči &quot;agora&quot; što znači trg i &quot;fobos&quot; što znači strah. Danas, u kliničkoj praksi, agorafoboija označava nerealan, nelogičan, preteran strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima za koja procenjuje da bi bekstvo bilo otežano ili nemoguće ili u kojima pomoć (druge osobe, najčešće lekara) ne bi bila dostupna u dogledno vreme, piše u autorskom tekstu za B92.net Suzana Stanković Čikić, psiholog Medigrupa.Doktor kaže: &quot;Spavanje na leđima sprečava bolove u vratu&quot; Doktor kaže: &quot;Kovid se manifestuje i na koži&quot;Autorski tekst prenosimo u celosti: Široki trgovi, ulice, javni prevoz, prostori sa mnogo ljudi poput bioskopa, pozorišta, sposrtskih dvorana najčešća su takva mesta. Vreva ljudi, vrućina, zapara, masa koja se haotično tiska u svim pravcima takođe provociraju ovu vrstu straha. Kada se nađu u navedenim situacijama osobe koje pate od agorafobije doživljavaju intenzivan strah često do nivoa paničnog napada. One su svesne da je njihov strah iracionalan, ali njihove emocionalne reakcije su i pored toga intenzivne, preterane i nisu u skladu sa objektivnim okolnostima. Razlog tome je činjenica da se one zapravo ne plaše samih situacija već sopstvenih zastrašujućih misli, same ideje da im se u situacijama kada nema sigurne osobe ili kada pravovremena pomoć ne bi bila dostupna, može dogoditi nešto loše, nešto fatalno po zdravlje ili samopoštovanje. Najčešće prisutan je strah od životne ugroženosti, strah od ludila, gubitka svesti, gubitka kontrole i samopoštovanja. Strah često prate i telesni simptomi poput ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja, bola i pritiska u grudima, vrtoglavica&hellip; Prisustvo ovih simptoma osoba vidi kao dokaz da sa njenim zdravljem nešto ozbiljno nije u redu te se strah dodatno pojačava i stvara se začarani krug kog osoba nije svesna. Kako bi izbegle ova izuzetno neprijatna osećanja intenzivne anksioznosti i straha osobe koje pate od agorafobije izbegavaju mesta koja provociraju ova osećanja. Svoje kretanje ograničavaju samo na situacije koje daju osećaj sigurnosti. Vremenom postaju zavisni od drugih oosoba. Bez pratnje nisu u stanju da odu na posao, u prodavnicu, banku&hellip;Njihovo samostalno funkcionisanje biva svedeno na kućno okruženje. Kvalitet života biva potpuno narušen. Simptomi agorafobije - Strah od boravka na mestima iz kojih bi bilo teško pobeći ili dobiti pravovremenu pomoć - Strah od gubitka kontrole na javnim mestima - Strah od napuštanja kuće duži vremenski period (može biti i svega nekoliko minuta kod teških slučajeva) - Strah od odvajanja od drugih - Visok stepen uznemirenosti - Osećanje bespomoćnosti Agorafobiju često prate i simptomi paničnog napada koji uključuju: - Mučninu i druge probleme sa varenjem (dijareju) - Ubrzan rad srca - Bol i neprijatan osećaj u grudima - Vrtoglavicu i nesvesticu - Probleme sa disanjem - Preznojavanje i drhtavicu - Crvenilo u licu - Osećaj gušenja - Obamrlost i trnce Uzroci agorafobije: Tačan uzrok agorafobije nije poznat. Veruje se da je posledica kombinacije genetskih predispozicija i uzroka životne sredine ali i psiholoških odlika i životnog iskustva osobe. Međutim, postoji nekoliko faktora za koje je poznato da povećavaju rizik od razvoja agorafobije. To su: - Stresna i traumatska iskustva - Anksiozni poremećaji - Depresija - Druge fobije (klaustrofobije, socijalne fobije&hellip;) - Zloupotreba psihoaktivnoh supstanci Agorafobija je češća kod žena nego kod muškaraca. Obično započinje u adolescenciji i ranom odraslom dobu ali se može javiti i u kasnije.Lečenje U zavisnosti od stepena izraženosti, u lečenju agorafobije primenjuje se psihoterapijski tretman ili kombinacija psihoterapije i medikamentozne terapije. Psihoterapijski tretman podrazumeva redovne sastanke sa psihoterapeutom koji će osobi koja pati od agorafobije pomoći da dopre do same suštine problema odnosno do uzroka ili okidača pojave prvih simtoma. Kroz tretman osoba stiče uvid u interpsihičke i intrapsihičke konflikte (konflikti sa sredinom i konflikti unutar same osobe vezani za oprečna osećanja, razmišljanja o nekoj osobi, situaciji...), jača samopouzdanje, razume svoje emocionalno stanje, otkriva adekvatne mehanizme prevladavanja stresa, otklanja strah. U nekim slučajevima pored psihoterapijskog tretmana neophodno je i uvođenje medikamentozne terapije, odnosno terapije lekovima. Ovo ne treba da zabrinjava jer uloga lekova je da smanje napetost i subjektivni osećaj strepnje odnosno da učine da se osoba oseća sigurnije i stabilnije i bude funkcionalna u svakodnevnim obavezama dok traje psihoterapijski tretman (kao što na primer anestezija olakšava podnošenje stomatološke intervencije). Kada se kroz psihoterapijski tretman dostigne odgovarajuća spremnost, lekovi se na adekvatan način isključuju. Ponekad ljudi traže brza rešenja i u tim situacijama smatraju da su lekovi dovoljni. Međutim, sama medikamentozna terapija ne dovodi do trajnih rešenja. Isključivanjem lekova, bez paralelnog psihoterapijskog tretmana, simptomi se najčešće vraćaju. Zato je važno naglasiti da je za najbolje rezultate potrebno kombinovati terapiju lekovima i psihoterapijski tretman. Prevencija i prognoza Agorafobiju nije uvek moguće sprečiti. Međutim, retki su slučajevi kada agorafobija nastaje naglo. Obično joj prethode pojava anksioznosti i paničnih napada. Agorafobija umnogome ometa svakodnevni život. Zato je važno potražiti pomoć čim se primete neki od simptoma panike i anksioznost. Prognoze za izlečenje agorafobije su bolje ako se tretman započne što ranije. Ovaj tekst deo je serijala u kojem ćemo u razogovoru sa stručnjacima u autorskim tekstovima za B92.net davati odgovore na važna pitanja.