Znate li da postoji poremećaj opsednutosti zdravom hranom? Kontrolišite se dok je vreme
Ortoreksija je dijagnoza u nastajanju koju karakteriše nezdrava opsednutost zdravom hranom.
Izvor: hina
Iako znatno narušava kvalitet života pojedinca i u praksi se susreće sve više – zbog nedovoljnih istraživanja još nije zvanično klasifikovana kao poremećaj u ishrani.
To je relativno nov i nedovoljno istražen termin koji je svoj pojam i koncept dobio krajem devedesetih zahvaljujući američkom doktoru Stivenu Bratmanu.
Ortoreksiju nazivaju i „dijetalnim perfekcionizmom“ jer kod ljudi koji od nje pate izbor hrane postaje toliko restriktivan – i po kalorijama i po vrstama hrane – toliko da ugrožava zdravlje, što je ironičan obrt za osobu koja je potpuno posvećena zdravoj ishrani, rekla je Hini domaćica Centra za poremećaje u ishrani „Bea“ Jelena Balabanić Mavrović.
Dijagnoza ortoreksije se pojavljuje i još uvek nije zvanično klasifikovana kao psihološki poremećaj, odnosno poremećaj u ishrani.
"Zbog toga nije uvrštena u dijagnostičke priručnike i nema jasnih i opšteprihvaćenih dijagnostičkih kriterijuma i smernica za lečenje", rekla je Nikolina Vujčić Stipčević, specijalista psihijatrije iz Dnevne bolnice za poremećaje u ishrani Klinike za psihijatriju „Sveti Ivan“.
Zbog toga je teško izmeriti ortoreksiju, odnosno teško je reći šta je tačno, koji su uzroci i koju populaciju najčešće pogađa, objasnila je Hini doktorka psihologije Divna Blažev, koja piše disertaciju o biopsihosocijalnom modelu ortoreksije.
O ortoreksiji je iz prve ruke saznala 26-godišnja fitnes trenerka, a poremećaj se pojavio kada je počela ozbiljnije da trenira i proučava ishranu. U to vreme je dnevno unosila 800–1000 kalorija.
"Legla bih u krevet i razmišljala šta ću jesti sledećeg dana. Mislila sam da sve vreme razmišljam o hrani jer me kuvanje i jelo čine srećnom, a nisam shvatala da je to zato što sam bila gladna“, rekla je Hini.
Karakteristike ortoreksije
Ljudi sa ortoreksijom su opsednuti zdravom hranom i mentalno su zaokupljeni njenim poreklom i načinima pripreme. Jedu samo "zdravu, ispravnu, biološki čistu, dobru hranu", a izbegavaju "nezdravu, pogrešnu, lošu i prljavu".
"U povećanom riziku su ljudi koji znaju mnogo o hrani i imaju osećaj nesigurnosti, studenti nutricionizma, sportisti – posebno bodibilderi i fitnes industrija – i ljudi skloni psihosomatici, odnosno koji pate od fizičkih simptoma bez utvrđenog medicinskog uzroka", rekla je terapeutkinja Balaban Mavrović.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
