Bolesti 1

Da li je pakslovid pomaže u prevenciji koronavirusa?

Kako su se pojavile nove varijante kovida, one ne samo da su stekle mogućnost da lakše izbegavaju vakcine, već su i tretmane monoklonskim antitelima učinile beskorisnim, piše portal "Health". Antivirusna terapija lekom pakslovid i dalje je učinkovita u prevenciji teških bolesti izazvanih kovidom, čak i ako smo suočeni s novim varijantama, pokazuje studija iz decembra 2022. godine, objavljena u "Annals of Internal Medicine".

Izvor: Health ponedeljak, 23.01.2023. | 12:11 -> 14:12

Shutterstock/Cryptographer

Budući da je pakslovid prošao kroz klinička ispitivanja 2021. godine, kada je bila dominantna varijanta delta, naučnici su želeli da saznaju kako lek reaguje protiv novih omikron varijanti. Istraživanje bostonske Bringham & Womens Hospital pokazalo je da su ljudi koji su uzimali pakslovid imali 44 odsto manju verovatnost da će biti hospitalizovani ili da će umreti, prema onima koji konzumirali lek

Nevakcinisani su imali manji rizik hospitalizacije

Nevakcinisani ljudi koji su primili pakslovid imali su 81 odsto manji rizik hospitalizacije.

“Svi dosadašnji pokazatelji sugerišu da je aktivna supstanca u pakslovidu, nirmatrelvir, i dalje efikasna”, izjavio je za "Health" dr Majkl Mina, imunolog.

Istraživanje se nije bavilo time kako lek djeluje na trenutno najnovije podvarijante, ali postoji razlog za verovanje da je još uvek efikasan, kažu autori studije.

Mutacije virusa koje su do sada viđene uglavnom se događaju u spike proteinu koji se nalazi na površini virusa i koji mu omogućava ulazak u stanice. Zato vakcine i proizvodi monoklonskih kiselina takođe ciljaju šiljasti (peplomer) protein. Na taj način smanjuje se mogućnost zaraze ili teške bolesti, ali to utiče virus na mutacije.

Pakslovid ne cilja šiljasti protein

Pakslovid deluje drugačije, ne cilja šiljasti protein nego blokira proteaze koje virusu omogućuju repliciranje. Do sada te proteaze nisu bile pod pritiskom da mutiraju. “Iako je moguće da bi buduće varijante mogle da imaju mutacije u proteazama, to bi ipak činilo virus manje zaraznim, ali smo još daleko od tog scenarija”, kaže dr Mina.

Preliminarna istraživanja pokazala su da se povratak virusa ili simptoma bolesti koji se događa kod nekih pacijenata koji su uzimali pakslovid događa i kod ljudi koji nisu uzimali nikakvu terapiju. Kada nakon uzimanja pakslovida dođe do povratka simptoma, retko se radi o ozbiljnoj bolesti. Za one koji imaju visoki rizik teške bolesti zbog kovida, nema razloga da ne uzimaju pakslovid, a rizik od povratka simptoma ne bi trebao da bude prepreka.