U najtežem meču turnira, gde te poraz šalje kući kao gubitnika, a pobeda vodi u borbu za medalje, mladi tim Aleksandra Đorđevića je odigrao savršeno.
Od prve do poslednje sekunde taktički perfektno, koncentrisano, požrtvovano, disciplinovano, strastveno. Srbija je radila upravo ono o čemu je Đorđević najviše pričao pred Mundobasket: "Sve kreće iz odbrane".
"Orlovi" su uradili jedino što je bilo potrebno za duel sa timom kakav ima Brazil, zatvorili reket, limitirali najjače rivalovo oružje – centre, i to se reflektovalo u oganizovanom napadu.
Raznovrsna igra na drugoj strani terena je omogućila našem timu da konstantno probija odbranu rivala i sa lakoćom završava napade. To je Brazilce izbacilo iz ritma u drugoj četvrtini i nikad više nisu uspeli da ga opet uspostave.
Ključ takve igre bili su Nemanja Bjelica i Miloš Teodosić. Naizmenično su probijali kroz reket rivala, pa Brazilci nisu znali gde da forsiraju odbranu.
Sjajna igra ovog tandema je uticala i na raspoloženje ostalih igrača, koji su ih pratili u stopu i dodatno slamali rivala.
Ipak, možda i glavni faktor ove pobede je selektor Aleksandar Đorđević. Od mnogih osporavan, kod većine bez poverenja. Ne samo što je savršeno rotirao igrače, održavao visok nivo igre centara, bekova, odbrane, napada, već su košarkaši direktno pokazali zašto je on bio idealan izbor za selektora.
Konačno je naš nacionalni tim nakon godina potrage dobio selektora koji ima ne samo autoritet kod sudija, već pre svega u svom timu.
Jesu naši igrači poštovali Pešića, Obradovića i Ivkovića proteklih godina, ali niko od njih nije doživeo da košarkaši igraju, pogađaju, pobeđuju baš za njega.
Svaki poen je bukvalno bio posvećen Đorđeviću. Ali to ne treba da čudi. Ova generacija momaka je odrastala uz Đorđevićeve trojke i pobede njegove klase, bio im je idol, uzor, ma Bog, pa im sada nema većeg užitka od igranja za njega.
Đorđević je dobio šta je želeo – TIM. I to kakav. Tim zbog koga će već sutra dečaci i devojciče tražiti od roditelja da im kupe loptu i okupirati košarkaške terene širom Srbije.
4 Miloš Teodosić (23p, 4as) Možda utakmica karijere. Ne toliko statistički, koliko zbog zrelosti i pristupa meču, te liderstvu na terenu. Siguran u završnici, posvećen u odbrani, savršen sa penala (10/10). Pokrenuo je naš tim serijom poena u prvom poluvremenu, u nastavku održavao disciplinu i potvrdio je da istinski naslednik sadašnjeg selektora Aleksandra Đorđevića.
5 Marko Simonović Šansu dobio tek u finišu kada je meč bio rešen.
6 Stefan Jović (3sk, 3as) Ko bi rekao da je praktično amater za ovakve mečeve. Iako bez iskustva, ni jednog trenutka ni za tren nije ustuknuo. Savršeno odradio svoj posao u rotaciji, odradio perfektno svoj deo posla u odbrani, bez koša, ali veoma konkretan u napadu kada je lopta išla preko njega.
7 Bogdan Bogdanović (12p, 6sk, 2as) Dotukao Brazilce. U prvom poluvremenu se nije isticao, delovalo je kao da se ne kreće dovoljno, ali bi možda preteranim nametanjem samo poremetio ritam Bjelice i Teodosića. Uključio se u pravom momentu u igru, kada je umor stigao pomenuti tandem, serijom "The trojki" je dotukao rivala. U odbrani odličan, sjajno je pokrivao skok, te bio jedan od ključnih karika u održavanju tempa.
8 Nemanja Bjelica (8p, 8sk, 5as, 1uk) Nije greh ako kažemo da je istinski naslednik Dejana Bodiroge. Možda nije u redu porediti ga sa takvom veličinom, ali načinom na koji predvodi tim u ključnim momentima najbliži je njemu. Tih, povučen, praktično nevidljiv, a neprelazan u odbrani, nezaustavljiv u igri jedan na jedan i prodorima u reket. Alfa i omega ovog tima.
9 Stefan Marković (9p, 3sk) Još jedna savršena timska partija upotpunjena sa nekoliko važnih koševa. Kada je on bio na terenu, Srbija je statistički imala 31 poen prednosti. To dovoljno govori kako je odigrao, više od broja poena, skokova i asistencija.
10 Nikola Kalinić (5p, 2sk) Nije ponovio sjajan nastup iz duela sa Grčkom, ali opet na potrebnom nivou za tim. Poput Jovića savršeno je učestvovao u rotaciji, imao par odličnih akcija, uz solidan nastup u odbrani.
11 Stefan Birčević (3p) Mnogo zapaženiji nego na prethodnim mečevima, pre svega konkretniji u odbrani. Može još bolje.
12 Nenad Krstić (10p) Kapitenski. Sve bliži vrhunskoj formi, odlično odradio posao protiv fizički dominantnijih centara Brazila. Pokazao u drugom poluvremenu Neneu Ilariju kako se igra ispod koša, te sa nekoliko koševa učestvovao u begu Srbije na +30. Nije mu Alonzo Morning bio slučajno mentor.
13 Miroslav Raduljica (10p, 4sk) Sa kapitenom fenomenalno čuvao reket, pokazao da dvojica mogu da nadigraju trojicu (Ilario, Spliter, Varežao). Beskompromisan u odbrani, bez pardona u napadu. Još jedna sjajna partija, nema sumnje da je ovakvim igrama sve bliži novom ugovoru u NBA.
14 Raško Katić Igrao samo 90 sekundi.
15 Vladimir Štimac (4p) Dobio šansu u poslednjim minutima, takozvanom "garbage time". Ekspresno šutirao nekoliko puta, pogađao iz reketa, ali malo nerezonski jurio trojku. Možda je time malo potcenio rivala koji se već predao, ali imao je pravo da sebi da oduška.