Kec o Melburnu 87

Prednost, Nadal

Krajem prve nedelje, završena je srpska priča u Melburnu, ali ne smemo biti nezadovoljni, naprotiv.

Zoran KecmanIzvor: B92 nedelja, 23.01.2022. | 14:00 -> 14:30

Tweet

Podeli

Foto: Profimedia

Miomir Kecmanović je napravio važan korak unapred u karijeri. Reper Melburn biće veoma bitna tačka za njega u godinama koje dolaze.

Šteta, jer je ovo bila zaista neočekivana i jedinstvena prilika da se Miša dokopa prvog grend slem četvrtfinala karijere, ali sada barem zna gde se nalazi i šta je potrebno da bi se prešla ta magična crta.

Imamo razloga za optimizam, jer je posle turbulentne 2021. godine, Kecmanović pokazao određenu čvrstinu, kako na planu igre, tako i psihološki.

Naravno, nije moguće sve da se dovede u red posle nekoliko nedelja ili meseci rada, stvaranje visoke platforme igre je proces koji traje konstantno, ali Kecmanović je svoje pozicije u tom pogledu, ovom melburnškom epizodom, znatno ojačao.

Iskusniji Gael Monfis je u svojoj torbi trikova, imao dovoljno da (i ovog puta) prebrodi beogradski izazov, ali pitam se da li bi uspeo da je Miomir imao samo malo više koncentracije u momentima kada su mu se otvarala vrata za brejkove, i da je meč uveo u četvrti ili peti set?

Za prolivenim mlekom, kaže engleska poslovica, ne vredi plakati, pa i nećemo – ali ćemo u svakom slučaju imati na umu da je ovo bila nedelja u kojoj je Kecmanović potvrdio da je napravio iskorak napred, i nema sumnje da će mu to mnogo značiti za nastavak sezone.

Uskoro će, pod argentinskim suncem, ponovo biti uz Davida Nalbandijana, i verujem da imamo pravo da se nadamo da će i na šljaci pokazati da je otišao dalje od prošlogodišnje tačke, iako treba imati na umu i da je njegov ATP prvenac baš bio na zemlji, u Kicbilu, na podlozi koja mu, kako je sam ranije priznao, najmanje odgovara.

Odlučnost da preseče te amplitude, kako u igri, tako i na mentalnom nivou, svakako raduje, ta konstantnost bi mu bila svakako dragocen alat u nastavku karijere, ali raduje i da je „to nešto“ već tu, opipljivo – odlučniji je, agresivniji, izdržljiviji, igra riskantnije i nadajmo se da će se to uskoro isplatiti u vidu novih dobrih rezultata.

Tako je srpska staza u Melburnu prekinuta, ali njen nevidljiv tok kroz sezonu se nastavlja i Miomir će svakako imati bitnu ulogu u novim epizodama.

Foto: Profimedia

Konačno, kada se sabere prva nedelja turnira, bez Novaka Đokovića na njemu, što se i te kako oseća, imamo još dosta nepoznanica.

Koliko kod da maliciozni premijer Viktorije Dan Endruz tvrdi da je turnir uspeh i bez svetskog broja jedan, svestan je verovatno i sam koliko nije u pravu, pogotovo ako pogleda na tribine i brojke koje govore o padu interesa za takmičenje posle slučaja bez presedana u istoriji sporta i tenisa.

Turnirski, sve nekako deluje da se prenapaljenom Rafaelu Nadalu, iznenada ukazala prilika da u toj strasnoj igri za titulu GOAT, stigne do cilja.

Kao da je odjednom čuo sa „stolice“ ono sudijsko, „advantage Nadal“.

Dok je Novak prošle godine osvajao trofej za trofejom, bik sa Majorke je lizao rane na Balearima i spremao se za veliki povratak.

Naivni su oni koji smatraju da je on rekao sve što je imao u svetu tenisa, prosto jer mu nije takva priroda.

Vidi se iz svakog njegovog poteza, iz svake proslave poena stisnutom pesnicom koliko je vatren u toj GOAT igri, čak iako se svojski trudi da razvodni priču kada ukrsti oči sa pripadnicima medija, naglašavajući stalno kako je zadovoljan karijerom i da ne mora ništa više da uradi.

Znamo već, to nije Nadal, on voli da se krije u senci, on voli igru mimikrije i da iz prikrajka kuje plan i evo – sada veruje da mu se šahovsko tenisko polje otvorilo poprilično.

Bustovan trećom dozom vakcine stigao je u Melburn - kako i posle koliko dana od kovida, kog je zaradio u Abu Dabiju, to očigledno nije bila dovoljno jaka tema za svetske medije.

Bustovao se svakako i vešću da njegove australijske nemeze u vidu Novaka Đokovića, neće biti na turniru, a buster za busterom mu stiže i laganim ispadanjem onih koji su se, barem na papairu, poput Saše Zvereva, činili kadrim da mu izvuku tepih pod nogama.

Uoči turnira zaista nisam očekivao da će Nadal, duboko ohlađen šestomesečnom pauzom i neigranjem na turnirima, biti blizu titule u Melburnu, i prevario sam se – očigledno je da mu za postizanje radne temperature i nije bilo potrebno tako mnogo, ali to ne znači da su sve jednačine, na njegovom putu ka 21. slemu, unapred rešene.

U četvrtfinalu nas čeka duel levorukih, Rafa ide na mladog kanadskog lava Denisa Šapovalova, koji je imao svoje zanimljivo oscilatorno klatno na turniru, ali deluje da polako smiruje i da pronalazi pravu igru.

Može li Denis da ponovi onu kanadsku priču iz 2017. kada je na Mastersu u Torontu iznenadio Rafu? Jer, levorukom Rafi je daleko drugačiji izazov igrati protiv levaka, tu se mnogo toga što primenjuje na ostatku Tura, dosta menja.

Opet, preživi li i izazov Šapovalova, koji ima dovoljno atraktivnu i efikasnu igru da zapali žar na tribinama, neće imati ništa lakši put naiđe li recimo na topovskog servera u vidu Matea Beretinija u polufinalu.

Da ne govorim koliko potencijalnih nagaznih mina je u eventualnom finalu, iz dela žreba koji predvodi Danil Medvedev, a gde su i Cicipas, Ože-Alijasim, Siner...

Njegovo iskustvo daje mu prednost nad svima, ali se mladost i poletnost, glad za uspehom nikada ne sme potceniti i zanemariti.

Nadal svakako oseća tu „prednost“ u meču sa Đokovićem (i Federerom), jer osvoji li Melburn, smeši mu se dolazak u Pariz, na ispravljanje propusta od prošle godine i najednom, sav fokus u toj GOAT predstavi, ide na njega, dok se Novaku Đokoviću i dalje, polako zatvaraju vrata, jer on osim teniskih, nažalost, mora da bije i druge, vanterenske bitke.

Odgovor o tome ko je dobio ovaj gem, imaćemo u nedelju.

Imamo dovoljno indicija da obratimo pažnju na Nadala. Istorijski taj-brejk od gotovo pola sata sa Manarinom, pokazao je čvrstinu materijala Španca, a svima je dobro poznato koliko je opasan kada je u svojoj takmičarskoj vatri. Uveren sam, da to iz Tivta ili gde li je već sada, jako dobro vidi i Novak Đoković.

Foto: Profimedia

O Saši Zverevu, teško je bilo šta reći. Taman kada je delovao da je konsolidovao svoj grend slem imidž, kada su mnogi pomislili da je zaista na pragu prvenca na slemovima, koji mu je do sada uporno izmicao, videli smo neočekivano bledu, neubedljivu predstavu.

Nešto se u „Kampu Zverev“ poremetilo ovog meseca (brat Miša je imao koronu po dolasku), pa je treći reket sveta opet pokazao onu staru slabost, koju je tako često i s pravom kritikovao Boris Beker – tu dozu neobjašnjive pasivnosti i indolentnosti koja se povremeno uvuče među njegove žice.

Dok kod teniserki sve nekako vuče na australijske radosti, jer Ešli Barti preskače prepreke kao plitak potok, razloga za zadovoljstvo imaju i Amerikanke, jer posle Danijel Kolins, u zavišnici imaju i Medison Kiz i Džesiku Pegulu.

Barbora Krejčikova nastavlja sa usponom, završila je priču bivše broj jedan Viktorije Azarenke i biće zanimljivo videti kako će do kraja igrati i revitalizovana Simona Halep.

Kako god, druga nedelja će doneti prilična uzbuđenja, ali nekako, glavno pitanje je sledeće...

Ko je spreman da Rafi poruši flašice?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.