Meteor Kresi
U debelim naslagama pepela teniske igre, pomalo neočekivano, na australijskom suncu bljesnula je iskra servis-volej igre.
Z.K.Izvor: B92
I zapalila vatru nade, da ovom predivnom stilu igre ipak nije definitivno odzvonilo.
U zemlji koju su proslavili Rod Lejver, Ken Rouzvol, Patrik Rafter i mnogi drugi izraziti predstavnici ovog napadačkog stila igre, dešava se da posle duže vremena gledamo jednog igrača koji za sada veoma uspešno preskače prepreke u Melburnu.
Maksim Kresi je u svetski tenis stupio iz debele hladovine. Nekako simbolično, u inverziji imena čuvenog filma sa Džinom Kelijem i Lesli Karon, „Amerikanac u Parizu“, kod njega važi obrnuto, on je „Parižanin u Americi“.
Iz Pariza je otišao preko Atlantika da studira, tamo se zadržao, definisao šta želi i evo ga, sa 24 godine, u osmini finala, sa stilom igre za koju pojedini stručnjaci tvrde da je u savremenom tenisu gotovo istrebljen, da je ostao u eri sa dinosaurusima.
Ako izuzmemo Rodžera Federera, i titule koje je on osvajao u Melburnu, kao igrača koji u svom repertoaru nesporno ima fantastičnu servis-volej igru, ali nije tipičan predstavnik te škole, već je pre svega ol-kort igrač, dolazimo da su poslednje titule u Melburnu od igrača te stare škole osvajali 1996. Boris Beker i godinu dana kasnije, Pit Sampras.
Era kada je terenima u Melburnu vladao Stefan Edberg, koji je svoje pehare u Melburnu osvajao još dok se igralo na travi, čini se da je prohujala davno, ali pojava Maksima Kresija, pravi je ledeni letnji koktel najlepših boja.
Zar nije lepše kada imamo kolorit stilova? Kada se sudare neko ko je tipični linijaš i igrač servisa i voleja?
Imali smo prilike to nedavno da gledamo u finalu pripremnog turnira u Melburnu kada je Kresi izgubio u finalu od Rafaela Nadala, i kada Špancu nije bilo nimalo prijatno da se prilagođava netipičnoj igri jednog igrača za ovo vreme.
Kresi je jedna od priča sa početka godine, jer momak otkako je krenula ova kalandarska 2022. godina ima zaista lep skor, 11-2. Što će reći da je njegov stil igre bio vrlo efektivan.
Na listi igrača koje je od starta godine pobedio, nalaze se između ostalog i imena Rejlija Opelke, Haumea Munara, Dušana Lajovića, Adrijana Manarina, Grigora Dimitrova, a na Australijan openu je izbacio Džona Iznera, Tomaša Mahača i Australijanca Krisa O’Konela.
Samo su Nadal i Danijel Evans uspeli da ga pobede, mada ni u jednom od njih nije bio inferioran, naprotiv.
On toliko veruje u svoju igru da je ubeđen da lako sa njom može da dođe i u Top 10 (sada je na 70. mestu i napredovaće).
„Moja vizija od početka bila je da vratim na scenu servis i volej. Od mnogo ljudi oko mene čuo sam da je sa tim gotovo, da je ta igra mrtva, da neće biti efikasna danas, kada se igra na sporijim terenima, kada imamo igrače sa boljim riternom. Čuo sam mnoge izgovore da servis-volej neće biti najbolji stil igra za mene, ali imao sam viziju kako da ga vratim i verujem da će se to dogoditi“, ubeđen je Kresi.
U poslednje vreme u teniskim forumima se povela polemika oko toga da li je zaista u ovo vreme, visoke tehnologije reketa, kada su posebno unapređene žice, koje omogućavaju igračima da riterniraju sa više spina, i kada su tereni drastično sporiji nego osamdesetih i devedesetih godina, moguće vratiti servis volej?
Čak i tipični predstavinici škole kakvi su Patrik Rafter ili Stefan Edberg, ne veruju da je to danas potpuno moguće, prosto jer je mnogo toga u međuvremenu evoluiralo.
Bilo mi je zanimljivo gledati neke od mečeva Stefana Edberga u konkurenciji veterana proteklih godina, i videti kako čak ni Šveđanin koji je i na prvi i na drugi servis jurišao na mrežu poput tigra, sada (ne samo zbog godina, pre tri dana je proslavio 56. rođendan), igra znatno rezervisanije, opreznije i ne ide odmah u juriš na mrežu.
Ipak, ima stručnjaka koji veruju, da bismo mogli da dobijemo neki hibridni servis-volej stil, nešto što je pre nalik stilu igre Pita Samprasa, koji je imao izuzetan servis i određene fizičke atribute koji su mu omogućavali da efikasno napada mrežu i dobija poene volejima.
Možda to bude neko ko je u stanju da replicira najveći deo igre Rodžera Federera, da istovremeno ima sve, ali da ima posebno precizne, oštre voleje koje je teško vratiti u teren čak i kada ih stignete.
Maksim Kresi je nedavno rekao i ovo:
„Razvio sam ogromno samopouzdanje, posebno jer je to bila lično moja odluka, ne bilo koga drugog, ta koja se tiče mog stila igre. Moj san je da to postane uobičajen stil igre u ovo vreme. Sanjam da usadim u svakog to uverenje da je moguće igrati na taj način“, poručio je Kresi.
On kaže da se uopšte ne opterećuje time kako će igrati u osmini protiv Danila Medvedeva, koji je sklon da stoji veoma daleko od osnovne linije.
„Uopšte ne mislim o protivnicima jer oni uvek pokušavaju različite stvari. Danil pokušava da vrati loptu i da stoji blizu linije, ili ako mu tu ne ide, da stoji daleko od nje. Tako da ne gledam šta rade protivnici, posebno jer kada sam efikasan na servisu i voleju, jer oni pokušavaju da rade razne stvari da mi se uvuku u glavu i ako se fokusiram na njih, remetim svoju igru. Da, moj cilj u glavi je da blokiram šta moj protivnik radi na riternu“, kaže Maksim Kresi.
U svakom slučaju, u ovima danima kada je mnogo vode proteklo Jarom u priči oko deportacije Novaka Đokovića, lepo je imati i nešto što nas vraća u strogo teniske okvire, a meteorska pojava Maksima Kresija na nebu Melburna, to svakako jeste.
Ko zna, možda će ohrabriti pre svega neke od mlađih igrača, koji stupaju na scenu sada (Holger Rune mi pada na pamet), a koji u svojoj osnovi imaju tu agresivnu notu igre, da budu odlučniji i daju šansu servis-volej stilu.
Koliko će još blistav i vidljiv na nebu ovih dana biti taj meteor Kresi, zavisi i od odgovora Danila Medvedeva. Sva je prilika da je Amerikancu ovde kraj, ali ako ništa drugo, biće zanimljivo gledati.
Setite se meča Novaka Đokovića i Medvedeva jesenas u Bersiju, kada je Novak čestim jurišima na mrežu iznenadio Rusa (Novakovih 19 od 22 poena na mreži) i odneo pobedu u tom finalu, unevši u njihovo rivalstvo još jednu dimenziju nadmetanja.
Što se tiče Danila Medvedeva, on je još jednom rutinski završio posao i ponovo se poigrao diplomatije, u vezi svog odnosa sa publikom.
Pre dva dana je kritikovao one koji su mu zviždali u pauzama između prvog i drugog servisa na meču sa Kirjosom, a sada im je održao lekciju o tome šta je pravi odnos.
„Nadao sam se da ćete biti blaži prema meni. Uvek je lakše ovde igrati protiv momka iz Holandije, nego Australijanca u Melburnu. Svaki dobar odnos ima svoje uspone i padove i mislim da je to dobro, zabavno i stvarno, to pokazuje da postoji neka veza“, kaže Medvedev.
Kod devojaka, Simona Halep opet deluje preteće, nekako se i Danijal Kolins, koja je bljesnula baš ovde pre tri godine, polako nameće, a i Arina Sabalenka kao da polako rešava muke sa nagomilanim duplim greškama.
U svakom slučaju, bliži se kraj ove i početak finalne nedelje, mada u nekako otužno praznjikavoj atmosferi, sa mečevima koje na spoljnim terenima gleda nevelik broj navijača.
Valjda će vatre odlučujućih mečeva zagrejati i dlanove Australijanaca. Suviše su frustrirani svime što im se dešavalo u protekle dve godine.
Tenis je, u svakom slučaju, proveren, univerzalan lek. Samo mu se prepustite.
I nema, nema nikakvih problema...
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
