Vremeplov -

Prvi višestranački izbori (1990)

Posle decenija jednopartijskog sistema, decembarski izbori 1990. godine su obeležili kraj jednopartizma i u Jugoslaviji. Iako je opozicija bila u ubedljivoj manjini pokazalo se da postoji politička alternativa za koju je glasalo više od milion ljudi.

B.D.
Podeli
FOTO: EPA/ZELJKO SINOBAD
FOTO: EPA/ZELJKO SINOBAD

Jugoslavija

Prvi višestranački izbori u Srbiji organizovani su kao poslednji višestranački izbori u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Pre Srbije (i Crne Gore istog dana) izbore su organizovale druge članice tadašnje federacije - Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Embed from Getty Images

Do tada vladajuća i jedina politička organizacija, Savez komunista, izgubila je izbore i prepustila je vlast novoosnovanim političkim partijama.

Republičke organizacije SKJ su, ulazeći u višestranačje, promenile imena. Tako smo u Srbiji dobili Socijalističku partiju Srbije a u Crnoj Gori Demokratsku partiju socijalista.

Bilo je pokušaja u maju 1990. da se u tadašnje zakone, još uvek, socijalističke federacije unesu zakonske izmene koje bi omogućile održavanje višestranačkih izbora na nivou čitave države ali tadašnji poslanici Savezne skupštine to nisu dozvolili.

Suočena sa činjenicom da su sve republike već održale višestranačke izbore i da ih više ne predstavljaju kadrovi Saveza komunista već nove vlasti koje su direktnim izborima izabrali građani kao i sa pritiskom novih političkih partija koje su osnivane u Srbiji vlasti su odlučile da raspišu višestranačke izbore.

Ustav i izborni sistem

Pre izbora održan je referendum kojim je doneta odluka o promeni Ustava. Tadašnja opozicija se protivila takvim promena smatrajući da je potrebno da ustavne promene napravi novoizabrana, višestranačka Narodna skupština.

FOTO: EPA/MAJA ILIC
FOTO: EPA/MAJA ILIC

Izbori su organizovani po većinskom, dvokružnom izbornom sistemu a Srbija je podeljena u 250 izbornih jedinica. Izbori su bili zakazani za 9. decembar 1990. Istovremeno sa parlamentarnim održani su i predsednički izbori.

Kampanja i rezultati

Međunacionalne napetosti u jugoslovenskim republikama (prvenstveno Hrvatskoj), kao i na Kosovu (Metohija je u ime dodata kasnijim promenama Ustava) nisu doprinosile smirivanju već napete atmosfere u društvu u Srbiji.

Mali je broj aktera političke scene iz 1990. koji je do danas ostao aktivan.

Vojislav Šešelj – Jedini poslanik prvog saziva parlamenta koji je i danas poslanik. On nije izabran na izborima 9. marta (bio je predsednički kandidat) već naknadnona dopunskim izborima u beogradskom naselju Rakovica.

Dragoljub Mićunović - Tadašnji poslanik i predsednik DS koji je trenutno počasni predsednik te stranke bez uticaja na njene aktivnosti

Vuk Drašković - Predsednik SPO i tada i sada. Bez samostalnih političkih aktivnosti

Slavica Đukić Dejanović – Danas ministar I funkcioner SPS. Na izborima 1990. Bila kandidat SPS. Nije uspela. Pobedio je kandidat SPO.

Kampanja koja je sledila bila je praćena velikim napetostima u društvu i politički motivisanim incidentima. U jednom od sukoba smrtno je stradao jedan od aktivista Srpskog pokreta obnove, tada vodeće opozicione partije.

Na izbore je izašlo nešto više od pet miliona ljudi (5.034.440), odnosno 71, 49% upisanih birača, a rezultati je bio apsolutni trijumf vladajuće Socijalističke partije Srbije.

SPS je osvojio 46,1%, odnosno 2.320.587 glasova, ali je zbog izbornog sistema to značilo ukupno čak 194 od ukupno 250 mandata u parlamentu.

Najjača opoziciona partija, Srpski pokret obnove, je sa 794.789 osvojenih glasova dobio 19 mandata a Demokratska stranka sa 374.887 glasova svega sedam mandata u Narodnoj skupštini.

Na osnovu rezultata glasanja u Narodnu skupštinu ušli su predstavnici 15 političkih partija I grupa građana.

Na istovremeno održanim predsedničkim izborima, još u prvom krugu, sa osvojenih više od 64% glasova (million glasova više od partije SPS) pobedio je Slobodan Milošević.

Šta je bilo posle?

Posle izbora 1990. godine događanja na prostorima SFRJ su počela naglo da se ubrzavaju. Federacija je defitivno prestala da postoji a počeli su, najpre u Sloveniji pa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ratovi koji će trajati godinama i koji će doneti veliki broj žrtava i razaranja, kao i teške posledice sa kojima se sve zemlje bivše Jugoslavije i dalje nose.

Embed from Getty Images

Istovremeno sa zaoštravanjem odnosa u Federaciji, u Srbiji je opozicija, nezadovoljna uslovima političke borbe i izveštavanjem državnih medija, započela borbu koja će kulminirati velikim demonstracijama i sukobima na ulicama Beograda samo tri meseca posle izbora 9. marta 1991. godine i izlaskom tenkova na beogradske ulice.

Slogani stranaka

SPS – Sa nama nema neizvesnosti

SPO – Sutra počinje odmah

DS – Prelomite pametno

Opšti je utisak da opozicija u Srbiji za te prve, jedine većinske izbore nije uspela da dogovori zajedničke ciljeve i strategiju kojom bi mogla i pored medijske blokade da dopre do većeg broja glasača.

Borba za oslobađanje medija i popravljanje izbornih uslova je praktično počela tek posle ovih izbora.

Vlast je ove višestranačke izbore dočekala koristeći sve prednosti koje je imala. SKJ je bio partija koja je u tom sistemu imala svoje organizacije u svim segmentima društva, u policiji, vojsci, medijima, preduzećima… SPS ih je preuzeo i preko njih uticao na politička dešavanja u zemlji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.