Koliko dobija umetnik koji dizajnira hrvatske kovanice s likom Nikole Tesle?

Hrvatska ide čak i nešto brže, nema kašnjenja u ispunjavanju kriterijuma za uvođenje evra, kaže tamošnji ministar finansija Zdravko Marić.

Izvor: Večernji list
Podeli
Ilustracija: vkilikov/Shutterstock
Ilustracija: vkilikov/Shutterstock

Nakon što je politika uz pomoć građana izborom motiva odradila svoj deo posla, doprinos izgledu buduće kovanice evra s hrvatskim motivima sada treba da daju umetnici.

U ponedeljak će biti objavljen javni konkurs za grafičko rešenje, odnosno dizajn kovanica s hrvatskim motivima. Tri najbolja predloga za svaki od četiri motiva dobiće i novčane nagrade, za šta je određen nagradni fond od pola miliona kuna (više od 66.000 evra).

Prva nagrada, ujedno i pobednička, donosi 70.000 kuna (više od 9.300 evra), kazao je guverner Boris Vujčić.

"Važno je da javnost bude pravovremeno obaveštena o svim koracima procesa kojim Hrvatska želi uvesti evro 2023. godine", kazao je premijer Andrej Plenković, prenosi Večernji list.

Hrvati odlučili: Tesla na kovanicama

Zajednička podloga na svim kovanicama biće takozvana šahovnica, na kovanici od dva evra biće geografska karta Hrvatske, na jednom evru motiv kune, na 50, 20 i 10 centa lik Nikole Tesle, a na jednom, dva i pet centa motiv glagoljice.

"Ideja je da se, u skladu sa uvreženom procedurom, grafička rešenja za buduće hrvatske evrokovanice dostave Evropskoj komisiji i Veću sredinom oktobra", kazao je premijer.

Ministar finansija kaže da će Vlada još ove nedelje doneti smernice odnosno limite proračuna za iduće tri godine, koji će biti potpuno usklađeni s kriterijumima koji su potrebni za uvođenje evra.

Proračunski bi deficit već iduće godine trebalo da padne na 2,6 posto BDP-a, a godinu dana kasnije na 1,5 posto. Ove se godine očekuje 3,8 posto deficita, što je gotovo upola manje od prošlogodišneg manjka od 7,4% BDP-a, odnosno 27,4 milijarde kuna (3,6 milijardi evra). Javni dug bi trebalo da se smanjuje na 82,5 posto u 2022, 79,5 posto u 2023, te 76,8 posto BDP-a u 2024., poručio je Marić.

Premda ima procena da bi već ove godine oporavak hrvatske ekonomije mogao biti snažan i iznositi i do šest posto, Vlada se odlučila na konzervativno planiranje te se drži projekcije da ove godine predstoji 5,2 posto rasta. Već iduće Vlada očekuje ubrzanje na 6,6 posto, no u godini preuzimanja evra dinamika rasta bi usporila na 4,1 posto.

Nakon sednice Nacionalnog veća o uvođenju evra, novinare je najviše zanimalo što će biti sa standardom građana. Guverner Vujčić rekao je da se u svim zemljama nakon uvođenja evra pokazalo da je standard porastao, odnosno da su plate rasle brže nego cene.

"Dakle, nema razloga ne očekivati da će tako biti i u Hrvatskoj", kaže Vujčić.

On ponavlja da će država uvesti kontrolne mehanizme kako ne bi bilo zaokruživanja cena. Pre i nakon uvođenja evra svi će morati da cene iskazuju u kunama i evrima.

Na pitanje koliko će rasti prosečna plata nakon uvođenja evra, guverner je istakao da će plate rasti zavisno od produktivnosti i uspeha privrede. S obzirom na to da evro omogućava brži rast produktivnosti boljicima za privredu koje donosi, može se očekivati i veći rast plata nego što bi bio da se ne uvede evro.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 34 idi na stranu