Moj kvadrat"Bahati investitor nastavlja da provocira meštane"
Izgradnja minihidroelektrana donela je probleme i u Crnoj Gori.
Izvor: cdm.me
Centar za građansko obrazovanje (CGO) je zabrinut jer je privilegovani koncesionar Dekar i Dekar Energy, čiji je vlasnik Momčilo Miranović, samovoljno vratio radnike na gradilište za izgradnju minihidroelektrana na reci Čestogaz, u selu Bare Kraljske kod Kolašina, suprotno volji lokalnog stanovništva, saopštila je danas viša pravna savetnica u CGO Snežana Kaluđerović.
Ona je istakla da za izgradnju MHE na toj reci investitor nema dobijenu koncesiju, niti građevinsku dozvolu. Kaluđerović poručuje da na taj način Miranović provocira meštane koji mesecima danonoćno protestuju da bi zaštitili prirodno dobro – vodotokove reka Crnja, Ljubaštica, Čestogaz i Crni potok, a moguće da pokušava i da veštački kreira troškove kako bi to kasnije pokušao obeštetiti.
“Za izgradnju MHE na reci Čestogaz ovaj investitor nema dobijenu koncesiju niti građevinsku dozvolu, a radnici koje su Miranović i njegov partner, Igor Mašović, iz Andrijevice uputili ovih dana da rade tamo nemaju ni jedan dokaz da mogu da grade, odnosno nikakvo rešenje nadležnog organa, kao ni građevinski dnevnik, a nema ni poslovođe, niti nadzornog organa. Neverovatna je samovolja Miranovića da gradi bez adekvatne dokumentacije i dok su u toku postupci po krivičnim prijavama za krađu zaštićenog prirodnog dobra i privatna tužba u parnici za smetanje poseda na ovom području uz vodotokove”, ocenjuje viša pravna savetnica u CGO, piše portal CDM.
CGO ukazuje da je indikativno i postupanje suda i tužilaštva u Kolašinu koji još ne odlučuju o krivičnim prijavama i parnicama koje su još od jula inicirali meštani, Mesna zajednica Bare Kraljske i nevladine organizacije protiv firme Dekar i Dekar Energy.
“Ne zna se ni u kojim su fazama ti postupci niti se donose zahtevane privremene mere za smetanje poseda jednog od suvlasnika čiju je parcelu navedena firma povredila i devastirala. Meštani su očajni i nemoćni, jer ih institucije ne čuju i ne reaguju. Tužilaštvo i sud u ovako osetljivoj situaciji ne postupaju profesionalno promptno, iako je jasno da imaju materijal koji bi po službenoj dužnosti morali dostaviti i Specijalnom državnom tužilaštvu SDT. CGO ukazuje da Osnovni sud u Kolašinu ima troje sudija, a u Osnovnom državnom tužilaštvu radi svega nekoliko tužilaca pa se postavlja pitanje da li je na njih izvršen spoljni uticaj da odugovlače sa ovim predmetima”, dodaje Kaluđerović.
Podseća da je pravo građana na zdravu životnu sredinu proklamovano Ustavom Crne Gore, kao najvišim pravnim aktom države i brojnim međunarodnim pravnim aktima iz oblasti zaštite životne sredine i uređenja prostora.
“Upravo ovo pravo ugrožava bahati koncesionar. CGO je više puta tražio od Ministarstva ekonomije da raskinu štetne ugovore o koncesijama za ove reke, jer je za to postojao i pravni i prateći osnov. Nije nadležnost Ministarstva ekonomije da štiti koncesionara niti da obezbeđuje saglasnost lokalnog stanovništva da se može graditi. Ukoliko nema saglasnosti meštana odlazeća ministarka, Dragica Sekulić, morala je raskinuti takve ugovore o koncesiji. Mediji su notirali i neno lično iznenađenje situacijom na terenu kad je obišla ove vodotokove pred parlamentarne izbore, pa je tim čudnije nepostupanje Ministarstva kojim rukovodi”, ističe Kaluđerović.
CGO je, takođe, tražio i od Ministarstva održivog razvoja i turizma da preispita zakonitost izdatih građevinskih dozvola za izgradnju MHE Crnja, Crni potok i Ljubaštica odnosno vodne saglasnosti date za izdavanje građevinske dozvole, ceneći iz postojeće dokumentacije da nije bilo projekta geoloških istraživanja na ovim vodotokovima.
“Sve ovo zahteva dublju analizu mogućeg kriminalnog udruživanja i preispitivanje ugovorenih koncesija pred pravosudnim organima, a CGO je podneo i tužbu Upravnom sudu protiv MORT-a zbog nezakonite odluke koju su doneli na Predlog CGO-a za poništavanje rešenja o izdatim građevinskim dozvolama od 9. decembra 2011. godine”, naglašava Kaluđerović.
CGO poziva SDT da hitno preispita koncesione ugovore koje se odnose na ove tri reke, pritoke Tare koja je pod zaštitom UNESCO-a, kao i tok postupka izdavanja građevinskih dozvola za iste, a posebno da utvrdi ima li kriminalnog udruživanja prilikom krađe vode reke Čestogaza koja se nalazi u Regionalnom parku prirode Komovi.
“CGO će kao podrška meštanima nastaviti budno da prati ovo pitanje”, zaključuje Kaluđerović.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
