Ako Montenegro erlajns propadne, Crna Gora gubi jednu od odlika državnosti

Podgorica -- Slovenačka avio-kompanija Adrija ervejz je bankrotirala, iz Hrvatske stižu vesti da je pred gašenjem i Kroacija erlajns.

Izvor: CDM
Podeli
Foto: Depositphotos/bigguns
Foto: Depositphotos/bigguns

Neizvesna je sudbina i crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika Montenegro erlajns. Neki stručnjaci tvrde da su nacionalnim avio-kompanijama, posebno manjim regionalnim, dani odbrojani.

Međutim, tako ne misli stručnjak za ovu oblast, Petar Vojinović, autor portala Tangosiks. On u razgovoru za CdM ocenjuje da će nacionalne avio-kompanije u regionu sigurno opstati.

"Ne postoji država na Balkanu koja neće uraditi sve što je u njenoj moći da održi svoju nacionalnu avio-kompaniju. Koliki su indirektni benefiti povezanosti vazduhom, šta se gubi, šta dobija? Koji god da je slučaj, komercijalni vazdušni saobraćaj je najbrži, najpraktičniji i najbezbedniji vid saobraćaja. To se nikad neće promeniti. Ono što poreske obveznike nekad buni i što im smeta su cene. Karte skoro nikad nisu zaista jeftinije od 150 evra i troškovi operacija u vazduhoplovstvu su ogromni. Opstanak nacionalnih avio-kompanija kao državnih projekata zavisi najviše od veštine države da objasni zbog čega su one potrebne i kakvu direktnu i indirektnu korist od njih imaju građani", objašnjava Vojinović.

Na pitanje kako će na dalje funkcionisanje Montenegro erlajnsa uticati dešavanja na svetskoj naftnoj berzi i može li MA opstati i pod kojim uslovima, Vojinović napominje kako troškovi goriva u nekoj avio-kompaniji mogu da iznose do 20 odsto njihovih operativnih troškova.

"Gotovo sve avio-kompanije kupuju gorivo unaprijed, troše sredstava posebno kada je gorivo jeftinije i tako sebe štite od porasta njegove cene. Naravno, kompanija za to mora biti likvidna i oprezna, jer je na primer iza nas period sa izrazito niskom cenom nafte u poređenju sa prethodnom decenijom, na primer. Uticaj kontrakcije u Evrozoni, kad je Montenegro erlajns u pitanju, odražava se praktično u broju poslovnih putovanja i putovanja za godišnje odmore. Da li će se to dogoditi ne znam, da li je počelo da se događa, ne bih rekao. Dokaze o tome imaćemo na kvartalnom nivou po broju putnika, ali tu je Crna Gora, na neki način srećna – najpraktičniji i najmasovniji put do njenog primorja je vazduhom. Montenegro erlajns bi svakako želeo da dobije veći deo tog kolača, ali za to je potrebna dodatna investicija države u još aviona, a to ne verujem da će se skoro dogoditi", naglašava sagovornik CdM-a.

Montenegro erlajns, kako napominje, u nekom najgorem scenariju opšte seče troškova i pada aktivnosti u turizmu sebe može sačuvati dodatnom optimizacijom, pametnim upravljanjem i pozitivnim poslovnim rizicima.

Vojinović ima jasan odgovor na pitanje kako bi se gašenje nacionalne avio-kompanije odrazilo na ekonomiju Crne Gore, koja je turistička destinacija.

"Dobro pitanje i ključno pitanje za sve zemlje u regionu i njihove nacionalne avio-kompanije. To je jedan od argumenata onih koji su protiv njihovog finansiranja od strane država – ako ona propadne uskočiće desetine inostranih avio-kompanija i letećemo na istim rutama, čak i jeftinije. Ne. To ne ide tako. To ćemo sada vidjeti u Sloveniji. Lufthansa grupa i druge avio-kompanije nadoknadiće Adrijino postojanje samo na rutama koje su njima isplative, po njihovim uslovima. To ne mora nužno da odgovara efektivnoj i frekventnijoj povezanosti koja je odlika nacionalne avio-kompanije. Gubite garantovanu povezanost koja obezbeđuje poslovne i migratorne tokove. Dakle, ako MA propadne, neće biti katastrofa, ali će Crna Gora izgubiti jednu od odlika državnosti modernog doba", priča Vojinović.

On ističe kako aktuelni menadžment MA ostvaruje rast poslovnih parametara u poslednje dvije godine i poslednji podatak je da je za devet meseci ove godine prevezeno pola miliona putnika, što predstavlja rast od 2,5 odsto.

Kada je reč o "lou kost" kompanijama i njihovom uticaju na sudbinu nacionalnih avio-prevoznika, Vojinović napominje kako one posluju po potpuno novom poslovnom modelu, najbitnije, očišćene od dugova i obaveza prošlosti, kada se porede sa nacionalnim avio-kompanijama.

"Lou kost kompanija neće izaći u susret državi, neće rizikovati da otvori perspektivnu liniju koju je potrebno razraditi bez jasne računice i baziraće svoje poslovanje kako da isključivo pravi profit. To je ideal svakog biznisa, ali manje je poznato da lou kost kompanije takođe dobijaju subvencije – na otvorenom tržištu, legalno, od gradova, opština, turističkih zajednica i država. Dakle potrebno je da neko finansira početak, da uloži, jer je vazdušni saobraćaj jako skup. Međutim, jednom kada se lou kost kompanija probije na nekom tržištu, ona za te pare garantuje godišnji broj putnika, posluje pod minimalnim troškovima i cedi svaki mogući evro. Često zaboravljamo da postoje kategorije putnika. Da je moguće monetizovati one koji nemaju problem da plate veću cenu karte. Uglavnom, nije rešenje da lou kost preuzme tržišta i izbaci nacionalne kompanije iz posla. Rešenje je da nacionalne kompanije posluju optimalno, odgovorno i realno", zaključio je Vojinović.

Dug MA prema Aerodromima Crne Gore dostigao je 29 miliona evra, saopštio je prošlog meseca izvršni direktor Aerodroma Crne Gore Danilo Orlandić, ali je i istakao da se nacionalna avio-kompanija mora sačuvati.

strana 1 od 56 idi na stranu