Jak privatni sektor je nosilac razvoja i održivosti ekonomija

Jak privatni sektor je nosilac razvoja i održivosti svake ekonomije koja pretenduje da bude i ostane konkurentna. Mala i srednja preduzeća brže i lakše odgovaraju na zahteve tržišta od velikih kompanija. To u razgovoru za portal B92 kaže Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region Centralne i Istočne Evrope.

Podeli
Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region Centralne i Istočne Evrope FOTO: EBRD
Miljan Ždrale, šef EBRD agrobiznis sektora za region Centralne i Istočne Evrope FOTO: EBRD

EBRD je posvećen modernizaciji ekonomija u razvoju i održivijoj upotrebi resursa. Koliko te aktivnosti doprinose razvoju privatnog sektora u regionu i naporima da se održi korak sa zahtevima potrošača koji su sve veći?

Zahtevi potrošača se menjaju velikom brzinom, a privatni sektor, da bi odgovorio na te zahteve, mora da bude dovoljno fleksibilan i da kontinuirano prilagođava svoje proizvode i usluge potrebama tržišta. Upravo u tom cilju, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snažno podržava razvoj kapaciteta privatnog sektora u Srbiji. Samo tokom 2018. godine EBRD je u Srbiju uložio 396 miliona evra, tako da su ukupna ulaganja Banke u Srbiju od 2001. godine premašila pet milijardi evra. U 2019 godini, očekujem da će investijcie EBRD dostići EUR 500 miliona, od čega dve trećine u privatni sektor, što je veoma važno za dalji razvoj i podizanje konkurentnosti.

Snažan sektor malih i srednjih preduzeća predstavlja osnov svake stabilne ekonomije. Kako mali poslovni modeli mogu efikasno da zadovolje rastuću potražnju potrošača za praktičnošću, uslugama i iskustvima nad proizvodima ili za pristup nasuprot vlasništvu?

Mala i srednja preduzeća (MSP), po pravilu, brže i lakše odgovaraju na zahteve tržišta od velikih sistema. Praćenje globalnih trendova i osluškivanje potreba potrošača je u današnje vreme ubrzanog prenosa informacija imperativ za svakoga ko želi da bude konkurentan na tržištu. Naravno, za realizaciju dobre ideje potrebna su i finansijska sredstva, i tu EBRD vidi svoju ulogu. U cilju podsticanja privatnog sektora, preduzećima smo obezbedili posebne kreditne linije putem komercijalnih banaka. Na primer, nedavno smo sa UniCredit bankom potpisali novi aranžman od 160 miliona evra od kojih će 100 biti namenjeno sektoru MSP. Na taj način, malim i srednjim preduzećima omogućavamo lakši pristup finansiranju, što im pomaže da poboljšaju svoju konkurentnost. Drugi vid podrške je savetodavna, pomoću koje MSP stiču dodatna znanja i veštine i mogu da implementiraju međunarodne i EU standarde. Od 2001. godine, kada je otvorena kancelarija EBRD u Srbiji, više od 17 miliona evra donatorskih sredstava investirano je u te projekte. Najveći donator je Evropska unija, ali ima i bilateralnih, poput Italije, Luksemburga, Švedske i Holandije...

Kada je u pitanju agrobiznis, sve je prisutnija debata o konceptima kao što su regenerativna poljoprivreda i upotreba tehnoloških rešenja poput veštačke inteligencije. Da li je to način da se odgovori izazovima uticaja klimatskih promena i geostrateških promena, posebno u pogledu mogućih nestašica hrane u budućnosti?

Projekcije su da će do 2050. godine na planeti biti oko devet milijardi stanovnika. Uz to, imamo i sve zahtevnijeg potrošača u razvijenim zemljama, ali, sa druge strane, i velike gubitke hrane u lancu potrošnje. Iz ovoga nedvosmisleno proizilazi da hrana jeste i da će biti sve važniji resurs. Klimatske promene su značajan faktor jer menjaju uslove zemljišta, načine uzgoja, i same vrste koje se uzgajaju. To vidimo i u Srbiji, gde od 1960. godine imamo prosečan porast temperature od 0.3 stepena po dekadi. Kao i u svim ostalim segmentima društva i industrije, digitalna revolucija prožima i sektor agrobiznisa – od primarne poljoprivrede do maloprodaje i distribucije hrane. Danas, na primer, pomoću IT tehnologije mogu da se utvrde tačni sastavi tla na jednoj parceli, koji se mogu razlikovati na različitim delovima iste parcele, i da se u skladu sa dobijenim podacima primenjuju adekvatne agrotehničke mere kako bi se povećali prinosi. Sve to menja čitav lanac od proizvodnje, pakovanja, distribucije. Izazovi su veliki, ali je veliki i potencijal, i zato je cilj da, na globalnom nivou postignemo da celokupni proces do dolaska hrane na sto bude zaokružen, održiv, inkluzivan, ekološki odgovaran i fer prema svima u lancu proizvodnje.

Cilj EBRD je da osnaži sve zemlje koje podržava da ne zaostaju na ovom putu. To je, naravno, slučaj i sa Srbijom, gde sektor poljoprivrede i prehrambene industrije čini skoro 10% BDP-a, 20% ukupne zaposlenosti i kreira suficit. EBRD od 2001. godine pruža snažnu podršku razvoju srpske poljoprivrede, i do sada smo u agrobiznis u Srbiji uložili oko 700 miliona evra. Trenutno je fokus na "zelenim investicijama", a pružamo i tehničku pomoć na uvođenju procesa, digitalnih alata, inovativnosti – sve u cilju podizanja konkurentnosti. Takođe, planiramo da radimo na novom finansijskom proizvodu kako bismo mogli da sufinansiramo projekte sredstivma predpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, tzv. IPARD.

Deo misije EBRD-a u regionu je stvaranje platforme koja povezuje ključne igrače iz zemalja jugoistočne Evrope sa međunarodnim investitorima, regulatornim organima i drugim relevantnim zainteresovanim stranama. Jedna od takvih platformi je Consumer Rules Summit koji EBRD organizuje u Beogradu 30. septembra i 1. oktobra. Šta očekujete da vidite kao ishode ovog i sličnih događaja?

Želimo da ukažemo na sve zahtevnijeg potrošača i da pomognemo kompanijama da ovu činjenicu umesto kao prepreku, vide kao šansu koju mogu da pretvore u profit. Zato smo predstojeći Consumer Rules Summit osmislili kao platformu za diskusiju i razmenu iskustava gde ključni činioci iz sveta biznisa, međunarodni investitori i predstavnici državnih i regulatornih organa zajednički traže odgovore na izazove sa kojima se suočavaju. Vodeći ljudi iz agrobiznis i drugih timova EBRD-a, prvi ljudi MK Grupe, Atlantic Grupe, Tikveša, Imleka, Podravke, Mercatora, Al Dahra Holdinga, Nectara, Binga, maloprodajnog lanca Voli, i brojni drugi, okupiće se da razgovaraju o ključevima napretka u sektorima agrobiznisa, maloprodaje, FMCG i distribucije. Ovakvi događaji su odlična prilika da se sagleda trenutno stanje, biznis modeli i da se nađu inspiracija i motivacija za dalje, a EBRD, uz standardne investicione aktivnosti, vrlo rado preuzima i ulogu platforme koja omogućava međusektorsku i međuinstitucionalnu saradnju, jer naša uloga jeste da regionu pružimo podršku da napravi iskorak i ugrabi priliku koja mu se pruža.