Moj kvadratAmerički san na srpski način: Od garaže u Nišu do 165 mil.$
Vest da je srpski start-ap Frame prodat američkoj kompaniji Nutanix snažno je odjeknula u Srbiji. Na prvi pogled reklo bi se da je to ostvarenje američkog sna - mala firma počela u garaži u Nišu prošla je svoj put do momenta da je kupi američka firma u najvrednijoj IT akviziciji jedne srpske firme ikada. Iako transakcija još uvek nije kompletirana, kako saznaje B92, cena će minimalno biti 165 miliona američkih dolara, a najveći deo (više od 85 odsto) će biti isplaćen u akcijama. Kako je uspeh opisan u nekoliko rečenica zaista to i postao, koliko je trebalo vremena, hrabrih odluka, rizičnih poteza i vere da se može napraviti nešto vredno, kao i kakvi su planovi kompanije posle prodaje, pre svega u Srbiji, razgovarali smo sa osnivačem i prvim čovekom tog srpsko-američkog start-apa Nikolom Božinovićem.
Izvor: B92, Vesna Bjelić, Jelena Stjepanović
- Pre pet godina, u Nišu ste počeli da razvijate cloud softver koji danas koriste najveći igrači - Adobe, Autodesk, Microsoft, Siemens, pa čak i američka vlada. Kako je sve počelo?
Mnoge inovacije su nastale tako što je neko pokušavao da reši sopstveni problem. Mi smo taj slučaj. Ideja za Frame je nastala 2012 godine, u mojoj prethodnoj kompaniji. Tada smo pravili softver za video analizu i popravku video snimaka, a naš softver je zahtevao da korisnik ima veoma jak kompjuter sa jakom grafičkom karticom (GPU). Neki od naših najvećih korisnika su tražili da mi naš softver virtualizujemo, što praktično znači da se sam softver izvršava na nekom udaljenom serveru, a da se samo slika prenosi na lokalni računar. Slične proizvode su već imali Microsoft, Citrix, i VMware, ali su bili teški za instalaciju i održavanje, a nisu ni radili dosta dobro. I nijedan od sistema nije bio napravljen da radi sa modernom cloud infrastrukturom (npr. AWS ili Microsoft Azure).
Tada sam shvatio - ako je meni potrebno bolje rešenje, onda sigurno postoje hiljade drugih kompanija koje traže ovo isto. Više meseci sam razmišljao o ovoj ideji. Znao sam da će se desiti jedna od dve stvari: ili ću ja to napraviti, ili ću za par godina čitati u vestima da je to uradio neko drugi.
Sve se ovo dešavalo u vreme kada smo moja supruga Mina i ja očekivali naše drugo dete. Nije baš idealan trenutak da se započne start-ap i da u tom trenutku svu životnu ušteđevinu uložimo u tako nešto. Ipak, Mina je imala veoma mnogo razumevanja i vere, i podržala me u našem neizvesnom poduhvatu.
Počeli smo sa par ljudi u Americi i nekoliko inženjera u Nišu i sa serverima u mojoj garaži. Prvi prototip smo završili do proleća 2013, a ja sam paralelno jurio potencijalne kupce, partnere i investitore. Sa ove daljine, to možda izgleda manje stresno i naporno nego što je stvarno bilo. Ja pamtim te dane kao bitku za preživljavanje tek započete firme, i praktično non-stop rad da inicijalnu ideju “odlepim od zemlje”.
- Koji je vaš glavni proizvod?
Naša platforma je dostupna u nekoliko varijanti. Jedna je napravljena za kompanije (obično prilično velike) koje žele da njihovi zaposleni mogu da imaju pristup svim aplikacijama iz web brauzera. Postoje mnoge prednosti ovakvog pristupa - od toga da je sistem mnogo lakše održavati, do toga da ljudi mogu da rade svoj posao sa bilo kog mesta. Bezbednost je takođe mnogo veća jer se svi podaci ustvari nalaze na serveru pa ako se i desi da izgubite laptop, na njemu se ne nalazi apsolutno ništa. Sve aplikacije i fajlovi su vam u cloudu, pod šifrom.
Drugu varijantu koriste firme kao što su Adobe, Autodesk, Siemens. Oni isporučuju svoj Windows softver krajnjim korisnicima, direktno iz clouda. Na primer, zamislite da ste inženjer koji modeluje auto u nekom 3D CAD programu, i onda dobijete mogućnost koristite taj zahtevni softver iz web brauzera sa bilo kog kompjutera, podjednako lako kao što koristite, recimo, Gmail.
- Proizvod iza kog stoje srpski stručnjaci propoznat je kao nešto što bi moglo da predstavlja pravu revoluciju u IT svetu, što vam je omogućilo da vas primete i investitori. Koji su bili preduslovi za to da jedan mali tim postigne tako veliki uspeh?
Investitori žele da ulože u dobru ideju, ali to je generalno samo mali deo onoga što gledaju. Vrlo je bitan biznis plan i jasna ideja zašto je proizvod drugačiji od svega što već postoji na tržištu. Kako planirate na nađete kupce. Koliko možete da naplatite i sa kakvim profitom. Koji je rizik da neko veliki uloži novac i napravi sličan proizvod. To su stvari o kojima se generalno malo priča, a dosta se idealizuje značaj ideje. Investitori puno vremena provedu procenjujući i ljude, naročito tim osnivača koji treba da izgura tu ideju. Na kraju dana, oni ulažu u ljude.
|
Mi smo od prvog dana puno vremena uložili u razvoj kulture kompanije i pažljivo dodavali nove ljude. Mnoge startap kompanije naprave istu grešku. Kada dobiju investiciju, zaposle odjednom puno ljudi, čak i ako u tom trenutku nemaju ideju šta bi ti ljudi mogli da rade, pod parolom “neka sede tu, pa ćemo vremenom smisliti”. Mi nismo radili tako. Dodavali smo nove ljude samo kada je to bilo apsolutno neophodno, jer samo tako - pažljivo i polako - možete da izgradite kvalitetan tim.
Investitori su sve vreme bili vrlo iznenađeni kako smo uspeli da napravimo kvalitetan softver sa tako malim brojem ljudi i malim troškovima, i zato su stalno hteli da ulažu još više. Oni cene efikasnost. Neke kompanije potroše milione investicija na neke fancy kancelarije. Mi to namerno nismo hteli da radimo. OK je da prostor bude udoban za rad, ali u ranoj fazi firme, kad još uvek nemate nikakve mušterije ni prihode, bacanje para na ekstravagantne stvari stvara loš utisak.
- Upravo to što se obezbedili investicije pomoglo vam je da otvorite kancelariju u Beogradu? Koja je to prednost koju Beograd nudi u odnosu na Niš?
Očigledan razlog je pristup većem broju ljudi u Beogradu. Mi smo u početku okupili sjajan tim u Nišu. Ali obim posla je rastao, i u jednom trenutku smo rekli “OK, sada nemamo više izbora, moramo da otvorimo kancelariju u Beogradu”. Sad, i to može da deluje prosto kada se gleda sa strane: imamo investicije, sad ćemo lako da otvorimo kancelariju u Beogradu, ponudimo dobre uslove i gotovo. Međutim, kada pravite novi proizvod, stvarate kompaniju, i imate globalne ambicije, važe drugačija pravila igre. Dodavanje novih ljudi u tim zahteva obuku, svakodnevnu komunikaciju između ljudi koji su već dugo tu i poznaju softver, sa onima koji su novi i koji se uhodavaju. Zamislite da je u Nišu neki restoran koji pravi najbolji roštilj, i sada treba da se uhoda veći tim kuvara za novi restoran u Beogradu koji treba da pravi isti takav roštilj. Sa timom inženjera koji prave softver je to slično, ali deset puta teže. Širenje na Beograd smo počeli smo sa timom koji se međusobno odlično poznavao i to nam je uštedelo sigurno šest meseci, i smanjilo rizik da nešto pođe naopako.
- Kako ta raspodela posla funkcioniše, da li je teško napraviti balans i poslovati bez prepreka na dva kontinenta?
Balans nije lak, ali ako se uspostavi dobra komunikacija, ovakav način rada moze da bude produktivan, naročito kada su potrebne brze iteracije. Recimo da radimo na nekom novom projektu. Inženjeri u Srbiji razvijaju prototip tokom svog radnog vremena. U trenutu kada oni odlaze sa posla, mi u Kaliforniji se budimo, vidimo šta je urađeno, dajemo feedback. Vremenska razlika od devet sati možda deluje velika, ali uz dobru organizaciju može da se pretvori u prednost za Frame.
-Možete li da napravite poređenje kada je reč o uslovima poslovanja između jedne silicijumske doline i Srbije?
Razlika u poslovanju je ogromna čak i između Silicijumske doline i ostatka Amerike. Čak i u Americi, Silicijumska dolina deluje kao druga planeta nekome ko je iz ostatka Amerike. Onda možete zamisliti kakva je razlika sa Srbijom. Lista razlika je ogromna. To je mesto na kojem ćete naći najviše investitora po kvadratnom kilometru na svetu. I to ne bilo kojih investitora. Njih zanimaju stvari koje će da imaju globalnu skalu i da donesu bar 10x ili 100x profita. Investitor u Silicijumskoj dolini koji vam daje 10 miliona dolara ne radi to da bi zaradio 2 miliona. Kada dobijete takvu investiciju, to je zato što ste ih ubedili da će vaša ideja da promeni svet, i da vredi mnogo puta više. Naravno, svesni su da dosta od tih projekata neće uspeti i to je deo cele računice. Tako su nastali i Apple, Google, Facebook, Uber, Airbnb, Dropbox i mnoge druge kompanije -- neko je verovao u njih dok su bili u fazi “garaža”. A na svaku od ovih firmi, postoji na desetine hiljada onih koje su propale.
- Upravo vas je kupila kompanija koja vredi 10 milijardi dolara? Šta je to ključno što bi trebalo da se promeni i u našoj državi ali i kod samih startapa da bi bilo više takvih slučajeva?
Potreban je sistem koji stimuliše sve ove stvari o kojima sam govorio. Jednostavniji zakoni, usklađeni sa modernom ekonomijom. Praćenje trendova u obrazovanju. Razvoj gradova po celoj Srbiji, ne samo Beograda. I sređivanje suštinskih problema u društvu koji čine da ljudi idu iz zemlje čak i kada mogu da dobiju posao svetskog nivoa zato što traže bolje okruženje za sebe i svoje porodice.
Još je jasnije šta nam ne treba. Ne treba nam sistem koje bira pobednike i gubitnike kroz selektivne subvencije. Ta politika nije produktivna. Država treba da pomogne kroz jasan i stimulativan poreski sistem koji bi važio isto za sve.
- S druge strane, često se govori o startapima i njihovom razvoju, ali kako pomoći onima koji žele da investiraju ovde? Kako ih privući, a da vaša kompanija ne bude izutetak u tome?
Već sada je situacija sa investitorima u Srbiji bolja nego pre pet godina. Ranije nije bilo šanse da nađete investitora osim ako ne odletite u inostranstvo. Sada je već moguće dobiti neko rano finasiranje i u Srbiji. Ali je potreban jasan zakon koji to uređuje (za firme osnovane u Srbiji), kako se tretiraju akcije firme u ranoj fazi, kakva je zaštita za investitore. To bi bio prioritet u narednom periodu.
- Da li će Srbija uspeti da u IT industriji zadrži pozitivan razvojni trend ili će propustiti ovu šansu? Kakav je vaš utisak?
Imamo veliku šansu da zadržimo taj trend ako se na ozbiljan i profesionalan način shvati sve ovo i stvori olakšice svima koji se bave ovakvim poslom. Meni je drago da smo pokazali šta je moguće uraditi, kao verovatno najveća akvizicija za jedan startap koji se vezuje za Srbiju. Nutanix je kompanija u naletu, pa je moguće da će Frame vredeti i mnogo više za par godina, ako bi se tako gledalo. Nadam se da će konačno da se upale neke lampice i da stvari počnu da se kreću mnogo brže, naročito zato što se na rečima svi već slažu oko značaja IT industrije za budućnost Srbije. A ako ovo nije dovoljno, onda ne znam šta treba da se desi da bi kao industrijska grana i tehnološka zajednica bili shvaćeni ozbiljno.
Jedna pd bitnih stvari je reforma poreskog sistema. Ne kažem to zbog nas, to je manji problem kada ste deo Nutanixa. Ali jeste ozbiljan problem za firme koje su danas u onoj fazi u kojoj smo mi bili pre 3-4 godine. Trenutno postoji komplikovan sistem, sa kombinacijom plata, rada preko agencije, cuvanja para u inostranstvu… To je rizik za dugoročno poslovanje, i nešto što sprečava stvaran razvoj većih kompanija koje mogu da stvore vrednost kroz intelektualnu svojinu, baš kao Frame. Mi ne treba da budemo “Kina koja je bliža zapadu od Kine”, već mozak za Evropu i Ameriku.
|
- Kada se pomene oblast IT, start-apova i kompanija kao što je ona u kojoj radite, to se vezuje i za veću platu od prosečne u Srbiji, kolike su stvarno zarade u IT, kakvo je vaše iskustvo?
Plate jesu značajno veće od proseka. Tako je u celom svetu, pa i u Americi. Raspon plata je takođe veliki, i zavisi od iskustva i učinka. Ali postoji jedan fenomen koji je možda neverovatan ljudima van IT-a, a to je da u ovom svetu plata nije neki presudan faktor za izbor kompanije.
Danas svi dobri programeri znaju da će dobiti visoku platu, gde god da odu. Kada dostignete taj nivo, onda ljudi počnu da gledaju druge stvari - koliko je taj posao zaista zanimljiv, koliko će tu moći da razvijam svoj potencijal, koliko ću moći da donosim odluke samostalno? Moj cilj je da tu Frame bude #1 u Srbiji i regionu, kao što je Nutanix među najboljima u svetu. Naše obećanje ljudima koji rade u Frame-u je upravo to - da će sami projektovati arhitekturu sistema, donositi veoma krupne strateške odluke o razvoju, raditi na najnovijim tehnologijama koje će ih učiniti vrlo vredim u budućnosti. Mi takođe uvodimo inženjere u sve bitne biznis teme -- mene bi radovalo da u budućnosti vidim da su ljudi iz Frame-a osnovali svoje kompanije. To je nešto što je teško razviti kao praksu većini ostalih softverskih kompanija u Srbiji, koje se bave takozvanim “outsourcingom” - kreiranju softvera za klijente iz inostranstva, po već napisanim specifikacijama do krajnjeg detalja. I onda kada su plate slične, razlika je što kod nas ljudi mogu da se brže razvijaju i uče. Sa Nutanix-om i njihovim globalnim profilom, sve te mogućnosti samo rastu.
- A kada govorimo u brojkama?
Mislim da smo na ovo pitanje odgovorili dosta detaljno već i da bi sve preko toga zadiralo u detalje poslovanja. Generalno, u IT-u postoji tendecija traženja talentovanih ljudi gde god da su, širom sveta. To dovodi i do povećanja zarada i njihovog pribilžavanja bilo da su timovi u Evropi ili Srbiji. To može samo da privuče dodatne ljude da se bave ovom strukom, jer sa evropskom platom, u Srbiji može da se jako lepo živi.
- Investicije su vam pomogle i da se širite zapošljavajući nove inženjere, kakvi su dalji planovi u tom smilu? Kako neko može da se zaposli u vašoj kompaniji?
Da bi bilo ko započeo proces zapošljavanja u Frame-u, dovoljno je da se prijavi na našem sajtu, na stranici https://fra.me/poslovi. Mi stalno zapošljavamo nove ljude, a tek sada, sa Nutanix-om, krećemo u turbo brzinu. Nutanix želi da napravi ceo razvojni centar u Srbiji, tim ljudi koji će se baviti i stvarima koje nisu Frame - znači razvijanje kompletne njihove lepeze proizvoda. Da stavim stvari u perspektivu - to je kao kada bi Audi hteo da se u Srbiji projektuju i prave nove verzije Audi automobila. Ne da se sklapaju, ili da se prave migavci. Da se kompletni automobili osmišljavaju, dizajniraju i proizvode. Pored inženjera, tražimo i ljude za podršku korisnika, održavanje sistema i razne druge oblasti.
- Kakvi su planovi za budućnost, pre svega oni u vezi sa srpskim delom poslovanja?
Mi trenutno imamo oko 50 softver inženjera između Niša i Beograda -- plan je da tu brojku značajno povećamo u narednih godinu dana i da dodatno pokrenemo i nove aktivnosti, npr. tehničku podršku i customer solution architecture. U Srbiji do sada nismo imali prodaju, ne očekujem da se to nešto bitno menja -- naše tržište je ceo svet i sa Nutanix-om planiramo da prodajemo proizvod globalno. Srbija je primarno prepoznata kao mesto sa potencijalom za odličan R&D centar. Naš fokus će biti na zadržavanju domaćih inženjera, i privlačenje ljudi iz celog regiona, od Praga do Atine, i od Ljubljane do Kijeva. Inače, nešto slično je u Sofiji u Bugarskoj napravimo VMware (velika enterprise kompanija). Oni trenutno imaju preko 750 ljudi u Sofiji sa planom da za 3 godine dodju do broja od 1,500. Recimo da bi to bio naš cilj za Nutanix Frame u Srbiji 4-5 godina od sada. Ja ću, kao i do sada, voditi celokupan tim, uz ostale stvari kojima ću se baviti u zajedničkoj kompaniji.
Osim toga, trudićemo se da utičemo na što brže prilagođavanje obrazovnih programa potrebama moderne ekonomije, zajedno sa ostalim organizacijama i ljudima na srpskoj IT sceni koji se time bave već godinama. Tu nas sve čeka veliki posao. Bitno nam je i da poboljšamo balans izmedju muškaraca i žena u IT-u. To je generalni problem IT industrije svuda u svetu, a u Srbiji se naročito.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
