Ilon Mask želi da nadmaši konkurenciju i pokori ceo svet – evo na koji način

U tehničkim specifikacijama stoji da Optimus pokreće baterija kapaciteta 2,3 kWh, podloga mu je Teslin SoC, može da se povezuje preko Wi-Fi ili LTE konekcije.Ilon Mask je ponovno uradio ono što zna najbolje, a to je da uzbudi javnost neočekivanim gedžetima. Oni ne moraju biti nešto do sada neviđeno. Humanoidni robot Optimus novi je takav uređaj, kojim će upravljati ista veštačka inteligencija kao i ona na kojoj počiva autopilot iz Teslinih automobila i trebalo bi da košta 20.000 dolara. To je nastavak na prošlogodišnju najavu novoga Teslina proizvoda, iako ga je tada Mask predstavio &ndash; osobom u kostimu robota. Mask je na predstavljanju, održanom na redovnom Tesla AI Day događaju, utvrdio da njegova kompanija ima sve potrebno znanje, pa i sklopove, koji su, kaže, slični onima u Teslinim automobilima da može Optimuse serijski da proizvodi i da ih samostalno testira u fabrikama. I tu je osnovna razlika između Optimusa i drugih do danas poznatih humanoidnih robota, Tesla može da ih proizvodi na milione. Kada je na pozornicu stupio funkcionalni Optimus, učinio je to šetajući pa je potom napravio i plesni pokret, što je bilo sve. Neki su primetili da je Mask naučio lekciju s prezentacije Cybertrucka, kada je tvrdio da je staklo Teslinog pikapa nesalomivo, a već sledećeg trenutka je razbijeno maljem. Sad je izbegao da se s robotom komplikuje kako se ne bi dogodilo da padne pred publikom. Umesto toga su prikazani videi na kojima je Optimus radio jednostavne poslove poput premeštanja kutija &ndash; iako smo to već videli od Boston Dynamicsovog Atlasa, najnaprednijeg svetskog humanoidnog robota. Ali, onda je stigao i drugi prototip koji je, bar izgledom, bio bliže finalnom proizvodu, ali taj je pokretao samo ruke, rotirajući šaku, i mahao publici iako je Mask tvrdio da taj Optimus ima sve ugrađeno, i aktuatore i bateriju, ali još nije spreman za kretanje. Na prezentaciji se tvrdilo tako jer je Optimus razvijen za manje od šest meseci, pa će se do funkcionalnog pretproizvoda doći za nekoliko meseci ili godinu. U tehničkim specifikacijama stoji da Optimus pokreće baterija kapaciteta 2,3 kWh, podloga mu je Teslin SoC, može da se povezuje preko Wi-Fi ili LTE konekcije. Svaki od zglobova pokreću neki od samo šest različitih aktuatora za koje sistem obrađuje podatke i traži način na koji će ih najbolje uposliti, odnosno pokretati Optimusove ekstremitete. Za šake tvrde kda se radi o &quot;biološki inspiriranom dizajnu&quot;, dakle oponašanju ljudske ruke koja može da nosi različite predmete različitih veličina. Teslin autopilot s automobila prerađen je kako bi mogao da funkcioniše u novoj &quot;šasiji&quot; i okolišu. Mask je rekao da se radi o temeljnoj transformaciji civilizacije kakvu danas poznajemo, a Optimusova mogućnost je da za dva nivoa poboljša ekonomsku produktivnost. Sigurno je, međutim, procenio ispravno govoreći da razvoj robota vremenom može biti značajniji od biznisa s automobilima. Pored toga, bio je i prilično maštovit pominjući kako primene Optimusa mogu biti razne, od kuvanja, baštovanstva pa do seksualnog partnera, ubrzo nakon što se uspostavi serijska proizvodnja, što bi moglo biti već sledeće godine. Jasno, nakon predstavljanja Optimusa, odnosno nekoliko njegovih prototipova, mišljenje su dali i stručnjaci za robotiku. Primećeno je, na primer, da su mogućnosti Optimusa manje od Hondinog Asimoa predstavljenog još pre 20 godina. Ali, cena bi Optimus načinila pristupačnim naučnoj zajednici. Primećeno je i da se Teslin robot ne oslanja na mašinsko učenje, nego na optimizaciju kretanja, što ga čini dugoročno manje upotrebljivim. Takođe, prototip na kojem je demonstrirana mogućnost nošenja i premeštanja bio je vezan kablovima, što znači da će imati manju autonomiju kretanja pa će se korisnici sporije navikavati na njega. Ali uočeno je i zašto Tesla, odnosno Ilon Mask, to uopšte radi. Optimus mu daje pristup sve brže rastućoj zajednici razvojnih inženjera u robotici i veštačkoj inteligenciji, pa tako i njihovim sada vrlo skupim znanjima. Tesla je, pored svega, veliko ime koje će verovatno privući još ljudi da počnu da se bave ovim poljem i podele svoja saznanja koja su do sada možda bila nedostupna. To bi moglo u ovo polje da privuče i svež kapital, koji je uvek potreban. Nko ne osporava da je uspeh u samo godinu dana dovesti robota do ove faze, ali i da se nije videlo previše od Teslinih tehnologija direktno primenjenih na Optimusu. Ustanovljeno je da je najjeftiniji humanoidni robot do sada koštao 150.000 dolara, a u cenu Optimusa poverovaće se kada bude mogao da se kupi. Možda su najvrednije reči Marka Reiberta, predsednika i osnivača Boston Dynamicsa: &quot;Maska se ne smete da podcenite nakon što je preokrenuo paradigme i automobila i osvajanja svemira, sigurno će sada roboti zainteresovati znatno veći broj ljudi. O Teslinom robotu raspitali smo se i kod jednog od vodećih stručnjaka za robotiku, akademika Bojana Jerbića. &quot;Taj robot je veoma napredan, bez sumnje, ali tek treba da se vidi koliko je zaista napredan u odnosu na postojeće slične tehnologije. Sigurno je da Ilon Mask pametno ulaže u tehnologije za koje je sigurno da će već u skorijoj budućnosti biti ključne. Humanoidna robotika i motorna inteligencija presudne su za širenje robotske tehnologije u naš svakodnevni život, kao i stvaranje novih ekonomskih niša. Međutim, sigurno je da Tesla tek sledi ono što dobro poznata kompanija Boston Dynamics razvija poslednjih 15 godina. Danas su mnoge napredne robotske tehnologije dostupne na tržištu, što Ilonu Masku omogućava da napreduje krupnim koracima. S dovoljno novca lako će ubrzati razvoj i na kraju nadmašiti konkurenciju. Trenutno Atlas Boston Dynamicsa deluje naprednije. Razlike se vide i u malim nijansama, kao što je humanoidni hod s ispruženom nogom, dakle gotovo kao čovek. Iako to deluje jednostavno, radi se o veoma teškom problemu na kojem su inženjeri Boston Dynamicsa radili godinama. Navedeno je da će robotom Tesla upravljati isti sistem koji upravlja autopilotom u Teslinim automobilima. Da, to je upravo to, slična problematika, jer je naš svet izuzetno neuređen i da bi roboti mogli da uđu u njega, moraju biti sposobni da ga razumeju i da nauče da se snalaze u njemu. A to je nešto na čemu je potrebno da se veoma radi&quot;, rekao je akademik Jerbić za Večernji.hr.