Prvi korak
Grend slem pozornica je velika i osvetljena. Vidi se svaki korak, čuje se svaki šum, posebno kada ste sami na njoj.
Zoran Kecman
Kao Novak u toplo parisko veče na svom prvom koraku na “Šatrijeu” 2021.
Teniseri imamju običaj da kažu da je prvi naredni meč na turniru, a naročito na grend slemu, najvažniji. Rekao bih da je prvi korak na grend slemu, najbitniji.
Jer ako ne zakoračite dobro, ako od starta ne pokažete zašto ste došli, percepcija o vama se lako menja. Stoga, Novakova “predstava za duhove” u Parizu, bila je jako važna.
Činjenica da je prvi dobio čast da igra u noćnom terminu, pod prejakim svetlom reflektora na “Šatrijeru” verovatno je više imala veze sa činjenicom da je od organizatora tražio da igra prvi meč u utorak, zbog toga što je igrao finale u Beogradu, nego sa njihovom željom da on bude taj koji će “preseći vrpcu”.
I dalje je mnogima neobjašnjivo kako je Pariz 1. juna i dalje grad koji ima policijski čas od 21.00, ali to je razlog što su Novak i njegov američki protivnik igrali pred praznim tribinama.
“Spuki meč”, otprilike nešto kao trening meč pred praznim amfiteatrom, ali koji se računa, boduje, jer ne smete da napravite kiks i dozvolite da ne upalite motore.
Bio je to Noletov pariski nokturno, skladna uvodna kompozicija teniskog maestra, ili kako je rekla Barbara Šet, “Novak je igrao tenis protiv Tenisa iz Tenesija”.
I dobro je bilo za početak, veoma dobro. Dok se momak iz Galatina u Tenesiju znojio neverovatno već posle tri gema, Novak je delovao sveže, koncentrisano, našpanovano.
Činjenica je da kao prvi nosilac, ako imate dobar žreb, ti prvi mečevi mogu da vam posluže za dizanje forme, ali Novak možda neće imati taj luksuz da previše eksperimentiše.
Jer ako je Sandgren, pošteno rečeno, momak koji na šljaci deluje, kako bi to Marija Šarapova za sebe jednom rekla, “kao krava na ledu”, onda će Pablo Kuevas, naredni Đokovićev protivnik na Port D’Otoju, biti odličan test trenutne forme, jer je neko ko je rođen da igra na ovoj podlozi.
Imao je Novak u meču sa Amerikancem odličnih momenata, bilo je i onih “beogradskih”, kratkotrajnih prolaznih oluja nervoze, kao u drugom setu, kada je besno “tapnuo” lopticu posle gema u kom je morao da spasava dve brejk lopte, ali sve u svemu, držao je sve pod kontrolom.
Dobio je 86 odsto poena na prvi servis, spasao svih šest brejk poena, imao 33 vinera, iskoristio pet od 11 brejk lopti, napravio 21 neiznuđenu grešku. Sasvim solidne brojke i što je najvažnije, nije predugo ostao na terenu.
Stigao je da se posle meča i našali sa Barbarom i Matsom Vilanderom kada su ga pitali da objasni kako odlučuje koliko puta će da tapka lopticu pre servisa!
“Nemojte da odajete moje tajne, nadam se da ovo niko sada ne gleda!”, nasmejao se Novak uvek spreman da razgovara u opuštenom, šaljivom tonu.
Prvi dani grend slema u Bulonjskoj šumi pokazuju da je šljake ove godine, nešto klizavija i mnogi su zbog toga prilično iznenađeni.
Sandgren se jednom opružio koliko je dug, dok je Novak u drugoj situaciji jedva izbegao da ne padne. Zaista može biti nezgodno, ako se zanesete i zaboravite na čas.
Ipak, neki su imali padove, i to ozbiljne.
Pariz je ove godine pokazao da je svaki, ali pazite bukvalno svaki korak, veoma bitan.
Kako objasniti tu bizarnu povredu prošlogodišnje polufinalistkinje turnira, Čehinje Petre Kvitove, koja se povredila dok je imala razgovor sa novinarima, u nedelju?!
Iako sami detalji nisu objavljeni, može se zaključiti da je Čehinja ili nezgodno stala ili se pokliznula na neki stepenik u medija centru, pala i nažalost, povredila se.
Rezultati pregleda magnetnom rezonancom bili su takvi da je Petra morala da baci peškir, spakuje se i napusti Pariz. Zbog jednog nespretnog, nesrećnog koraka. I to van terena!
Još jedan dokaz da vas na grend slemu vrebaju različite opasnosti, ne samo kada igrate mečeve, jer može da vam se desi i takva nesreća, kao Novaku na US Openu prošle godine, da nenamerno pogodite linijskog sudiju u predelu vrata.
Za razliku od “noćnog Novaka”, imalo smo “dnevnog Rafu”, šampiona turnira, apsolutnog kralja ovih terena, koji je morao da igra u vreme kada je nad Šatrijeom bila velika senka.
Ništa to nije smetalo Nadalu da obavi uspešno posao u prvoj rundi protiv Alekseja Popirina, koji je sam kriv što meč nije začinio sa makar malo drame.
Imao je Popirin 5:2, potom na 5:3 dve set lopte u trećem setu, od kojih je jednu upropastio katastrofalnim smeč udarcem, i Rafa je to iskoristio da u taj-brejku završi posao i dobije taj susret sa 3:0.
Popirinu je ostalo samo da plače od muke za propuštenom šansom, ali neki su stvarno plakali.
Priča turnira je svakako povratak sjajne Karle Suarez Navaro na teren. U njenoj oproštajnoj godini na Turu, ispostavilo se i poslednjem meču na Rolan Garosu u karijeri, devojka iz Španije pokazuje da nema bitke koja se ne može dobiti.
Pobedila je Hodžkinov limfom, jednu vrstu kancera i izašla na teren i borila se sa bivšom finalistkinjom, Amerikankom Sloun Stivens puna dva sata!
I ko posle toga, bez obzira koji je rezultat bio (meč dobila Stivensova), može da kaže da Karla Suarez Navaro nije pobedila? Niko. Bravo, devojko! Pobedila si u najvećoj mogućoj borbi na svetu, protiv bolesti i to je vrednije od svih grend slemova i pobeda koji se mogu ostvariti u bilo čijoj karijeri.
“Htela sam da se povučem prošle godine, ali došla je pandemija, potom sam saznala da imam kancer…Nisam mogla. Sve vreme sam imala u glavi to da želim da se vratim. Sanjala sam o tome svaki dan. Znam da će ostale igračice biti dobre jer su igrale dosta mečeva. Ne znam šta da kažem, bilo je teško, ali bila sam spremna, trenirala sam da bih dala sve na ovom nivou. Rekla sam ranije da sam ponosna na sebe zbog svega što sam uradila, ali sada sam tužna što sam izgubila”, izjavila je Suarez Navaro posle oproštajnog meča u Parizu.
Plakao je u ponedeljak i Benoa Per, momak koji je zbog svojih izjava, često ove godine bio na udaru medija. Izgubio je od Kaspera Ruda u četiri seta, a onda je jednostavno pukao i pustio suze.
“Nisu to suze bola, već suze zbog svega što sam prošao u poslednjih nekoliko meseci”, priznao je Benoa kasnije pred novinarima, rekavši i da tenis sada predstavlja za njega samo izvor zarade, nažalost ne i zadovoljstva.
Teško mu je, kao što je teško i Naomi Osaka.
Teško je svima.
Ako ništa drugo, tenisku igru treba shvatiti kao pokušaj da nam svima, u ova smutna vremena, bude makar za promil lakše.
Videti radost u reketu i žutoj loptici. Zaboraviti na sve probleme, makar za tren.
Rolan Garos je tek počeo, a biće i više publike na tribinama, uskoro.
I to je neka vrsta pobede, za početak.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
