SP 1990: Oproštaj SFRJ, ali kakav

Ako je to ostalo isto, ishod je bio sasvim drugačiji – tim koji je prvi šampionat završio bez pobede 1990. je u potpunosti dominirao svetskom košarkom.

Duda Ivković bio je pomoćnik Kreši Ćosiću još u Španiji, a od 1988. preuzeo je vođenje tima. U Seulu smo stigli do finala, ali je već Zagreb 1989. bio istinska demonstracija sile, tokom koje su branioci titule i rivali u finalu Grci mogli da se smatraju srećnim jer su u oba duela ukupno izgubili sa 56 razlike, jer je izgledalo da je moglo da bude dva puta toliko.

Ako je pre leta postojao strah od američkog tima, za njega nije bilo razloga već posle rutinske pobede naše mešovite selekcije (bez NBA zvezda) na američkom terenu, u finalu Igara dobre volje. Ekipa koju je okupio Majk Kžiževski nije mogla ni da priđe moćnoj jugoslovenskoj selekciji. Zapravo, jedini koji je mogao da se nosi sa „plavima“ bio je tradicionalno neugodni Portoriko, dužnik još iz sedamdesetih, koji nas je posle neverovatnog drugog poluvremena dobio u trećem meču grupe. Kasnije će ekipa sa ostrva pobediti i Amerikance i poslati maticu na nas u polufinalu, ali će ostati bez medalje.

U polufinalu dileme nije bilo, Alonzo Morning bio je vođa selekcije koju su činili nedorečeni Kris Letner (jedini koledž igrač u pravom Drim timu), Bili Ovens i Kris Getling i niz igrača koji nisu ni dobili priliku u NBA. Divac i Kukoč već su u Bormiju naučili kako da izađu na kraj sa Amerikancima, Rađe nije bilo zbog povrede, Dražen je želeo osvetu za Ovijedo, i sve se složilo za rutinski trijumf.

Amerikanci su lekciju naučili i u Barselonu poslali najbolje što su imali. Da li bi to bilo dovoljno da su naleteli na jedinstveni jugoslovenski tim možemo samo da nagađano. Znamo samo da su se brzo opustili, počeli da šalju nešto slabije ekipe i doživeli blamažu u Indijanapolisu 2002. Onda su postavili stvari na mesto, ponovo ih je preuzeo Coach K, koji od tog polufinala iz Luna Parka ima skor 77-1 na klupi nacionalnog tima.

U drugom polufinalu Sovjeti su konačno zaustavili zahuktali portorikanski tim i izborili novo finale, peto svetsko u nizu. U tom finalu nisu dobili ni gram šanse. Dudina četa je stekla naviku da rivale iz finala tuče dvaput po turniru, pa je sovjetski tim dobila sa ukupno 40 razlike, 100:77 u drugoj fazi, 92:75 u finalu. Ruku na srce, sovjetski tim je bio žestoko oslabljen, bez ijednog Litvanca (doduše sa po jednim igračem iz Estonije i Letonije), koji su bili apsolutno ključni u osvajanju SP i OI u prethodne 4 godine.

Paspalj, Kukoč, Komazec, Savić, Zdovc, Perasović pridružili su se timu u odnosu na 1986. Dok na red dođe sledeći turnir u Torontu, neki će nastupati za svoje skraćene države, drugi će još biti pod sankcijama. One koji su ostali u istom dresu osvojiće i sledeća dva šampionata na koja ih FIBA pusti, no o tome u drugom tekstu.

Hose Ortis, Federiko Lopes i Portorikanci bili su apsolutni hit prvenstva i poslednji put stigli do polufinala, Galisa je u grčkom timu zamenio saigrač iz Arisa Janakis, Oskar Šmit je ponovo bio prvi strelac turnira. Predvođeni raspucanim Antonelom Rivom Italijani su na celom turniru izgubili samo jedan meč, onaj prvi od Brazila, ubacili stotku u 6 od 8 utakmica, ali su stigli tek do 9. mesta.

Svetsko prvenstvo od tada nije svraćalo u Južnu Ameriku, u kojoj je održano 7 od prvih 11 turnira (zanimljivo da je Jugoslavija 1970. jedini od prvih 11 turnira koji je održan u zemlji u kojoj se ne govori španski ili portugalski).

REZULTATI : Jugoslavija – Venecuela 92 : 84 , Jugoslavija – Angola 92 : 79 , Portoriko – Jugoslavija 82 : 75 , Jugoslavija – Brazil 105 : 86 , Jugoslavija – SSSR 100 : 77 , Jugoslavija – Grčka 77 : 67 , Jugoslavija – SAD 99 : 91 , Jugoslavija – SSSR 92 : 75

SASTAV : Petrović, Perasović, Čutura, Kukoć, Paspalj, Zdovc, Obradović, Ćurčić, Divac, Komazec, Jovanović, Savić
Trener: Dušan Ivković

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.