Neočekivani šampion iz zemlje Borga, Vilandera i Edberga

Na Australijan openu 2002. je bio 27-godišnjak. Mlađe generacije ga 16 godina kasnije ne pamte, a jedan je od onih koji su stvarali istoriju u Melburnu.Kada potičete iz zemlje Bjerna Borga, Matsa Vilandera, Štefana Edberga, Magnusa Normana i u pasošu vam piše "Šveđanin" opravdati očekivanja u tenisu ne ide baš lako.Tomas Johanson je to uspeo makar jednom i pre 16 godina je napravio jednu od najvećih modernih senzacija, baš u Australiji.U utorak smo pisali o jednom neobičnom heroju iz sedamdesetih godina prošlog veka. Mark Edmondson je 1976. bio poslednji Australijanac koji je osvojio Australijan Open. Tada se tenisom bavio kao pasijom, a za život je zarađivao radeći različite poslove. Tridesetak godina kasnije, novac, televizija i fama koja prati sport postala je mnogo veća, Samim tim je bilo i mnogo teže za svoje mesto pod Suncem izboriti se pored &quot;aždaja&quot;, što zbog talenta, što zbog pobedničkog mentaliteta. Teniseri koji ne dostignu onaj teniski krem uglavnom tokom turnira uspevaju da u jednom meču dožive rapsodiju i ostave u čudu nekog Federera, Nadala, Đokovića i druge. Ali kada se to dešava tokom čitavog turnira, onda je delom i sreća umešala prste. Tako je bilo sa neobičnim junakom iz 2002. godine. Johanson je na turnir došao kao top 20 igrač, ali je konkurencija i dalje bila prejaka. Mladi Marat Safin, Andre Agasi, Ivanišević, Pit Sampras, Lejton Hjuit... makar pre turnira. Agasi je sazvao konferenciju, javio da odustaje zbog povrede zgloba. Lejton Hjuit je došao na turnir kao prvi nosilac, prvi Australijanac od 1976. i Kena Rouzvola. Zapelo je i kod njega već na početku. Žulijen Buter je iznenadio trostrukog osvajača Rolan Garosa Gustava Gugu Kuertena i žreb se već posle prvog i drugog kola očistio od nekoliko jakih igrača. Kuerten je tada već imao povredu kuka, Ivanišević je izgubio od Džeroma Golmarda, a Kafeljnikov od studenta Aleksa Kima. Endi Rodik? Jedan od povređenih, poražen od Ivana Ljubičića. Ukupno 19 nosilaca je &quot;zbrisano&quot; u prva dva kola i pitanje je bilo ko će se najbolje snaći od ostalih.Johanson je u takvoj situaciji relativno lako došao do druge nedelje u kojoj je zaigrao protiv Juna El Ajnauija, Rumuna Vojnee, dok su na drugoj strani igrali Eskude, Sampras i Safin. Na Johansonovoj strani žreba su se ukrstile dve teške prepreke Jonas Bjorkman i Tim Henman. Bjorkman je posle borbe sa Henmanom ostao bez energije i Johanson je to oberučke prihvatio. Došlo je na red polufinale i Jirži Novak. Posle drugog i trećeg seta verovatno je većina teniskih fanova već moglo da se kladi hipotekom kuće na Novaka, ali ne i Šveđanin. Uspeo je da se vrati i pobedio sa 7:6, 0:6, 4:6, 6:3, 6:4. Nešto manje od tri sata igre biće potrebno Novaku da izbaci forhend u aut, a da Johanson top spinom i slajsevima sebe dovede na korak od sna. U to finale prestajao je kako kaže i sam da veruje kako je gubio meč loptu za meč loptom sve do četvrte. Safin je u finale takođe prošao uz srećne okolnosti jer mu je protiv Tomija Hasa pomoglo odlaganje zbog kiše da se vrati koncentrisaniji i pobedi u svom polufinalu. Safin je napravio brejk već u prvom gemu meča i njegov pozdrav prstima u obliku slova &quot;V&quot; (victory) već mu je verovatno bio u glavi. Sve je krenulo naopako kada je Rus prepustio inicijativu Šveđaninu, ovaj iskoristio momentum i preokrenuo 3:6, 6:4, 6:4, 7:6 (4) Svet koji voli autsajdere bio je zadovoljan i dobio je novog heroja. U godinama nakon toga, Šveđani su pomno pratili Robina Soderlinga, ali od njega na kraju nije ispalo &quot;ono pravo&quot; zbog zdravlja. Johanson je kasnije rekao da su mu te dve najbolje nedelje iz 2002. u životu i ostvarenje sna, a kako i ne bi kada je postao prvi Šveđanin od Edberga (1992.) koji je osvojio jedan Gren slem. Dostigao je svoj vrhunac i sedmo mesto ATP liste i od malobrojnih titula u karijeri imao i jednu iz reda besmrtnih. Što se tiče Australijan opena, održao je epitet turnira koji &quot;gaji&quot; neočekivane legende i Johansona smestio među njih za sva vremena.