|
|
Cena podrške | 03/12/2002 | Izvor: Vreme
Beograd -- Ulazeći u finiš Koštunica je nagovestio da priželjkuje francuski scenario (Širak protiv Le Pena). Kada je u DSS-u najavljen početak finiša kampanje, sugerisano je da građani Srbije treba da izaberu između demokratske budućnosti i autoritarne prošlosti, a dvojica kandidata Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj su oličenje jedne ili druge budućnosti Srbije. Trećeg kandidata Borislava Pelevića tretiraju kao autsajdera.
Nedelju dana pre početka izborne ćutnje Vojislav Koštunica je u ponedeljak 25. novembra u Kragujevcu počeo svoju finalnu kampanju pod motom "Za demokratsku Srbiju". To nije tako efektan slogan kao onaj u prvom krugu ("Zna Srbija"), ali je aktivniji i usmereniji ka demokratskom polu srpskog političkog spektra.
Glavno pitanje u finalu ove trke jeste da li će izaći dovoljan broj birača. Koštunica će verovatno biti znatno jači od Šešelja, a njegov glavni problem je u tome što za uspeh izbora, kako sada stvari stoje, nedostaje nekoliko stotina hiljada birača. Šešelj sada nastupa sa unekoliko harmonizovanom podrškom Slobodana Miloševića, SPS-a i JUL-a, što možda znači da može sakupiti i nešto više glasova nego u prvom krugu.
U bojkotaškom bloku zasad je jasno da se nalaze DHSS, SPO i LSV. Demokratska stranka i Koalicija "Vojvodina" prepuštaju odluku biračima.
Profesor Mićunović se upinje da isposluje neki dogovor Koštunice, Labusa i Đinđića, odnosno o Koštuničinom opštem pozivu svim demokratskim partijama. U DOS-u najavljuju eventualnu novu sednicu Predsedništva.
PRIVLAČENJE BIRAČA: Koštunica će, ovako ili onako, morati da privuče nešto veći broj Labusovih birača iz prvog kruga. Kampanja Koštunica–Labus nije bila mnogo gruba i stari računi delimično bi mogli da se stave na stranu, ako Koštunica opet ne pomene "bolivijce" – ili strane savetnike u Vladi, NBJ i drugde. S obzirom na popularnost Đelića ili Jelašića, to je bilo pitanje na kome se Koštunica u prvom krugu propagandno opekao, ali nema se utisak da ga je on nepromišljeno dotakao.
Problem stranih savetnika u tranzicijskim zemljama je kompleksno i, reklo bi se, kontroverzno pitanje. Kako piše Ruža Ćirković ("MMF-usrećitelji", sajt "Nove političke misli"), njihovo prisustvo je bilo veoma karakteristično za Rusiju, gde je bilo angažovano više od 30.000 stranih konsultanata, koji su premrežili tu veliku zemlju, potrošili znatan deo donacija, a onda se prvi dali u beg kad su njihovi saveti dali zemljotresne rezultate. "Strani konsultanti, a brojni su oni iz Svetske banke", piše Ćirkovićeva, "javno se ne ističu, ali su neizbežni na sastancima u Vladi na kojima je reč, na primer, o Zakonu o denacionalizaciji..." Agencija za privatizaciju Srbije je za osam meseci, od ukupno 113,1 milion dinara, za angažovanje konsultanata u poslovima restrukturiranja i aukcijske prodaje preduzeća potrošila 24,4 miliona i to je najveća stavka u troškovima Agencije. Strani konsultanti na poslovima restrukturiranja 49 preduzeća finansiraju se iz donacija ili kredita Evropske agencije za rekonstrukciju, britanske organizacije za podsticanje razvoja DFID, Američke agencije za pomoć u razvoju (USAID) i Svetske banke. USAID plaća finansijskog savetnika KPMG Barents Group, DFID finansira savetnički rad Deloitte Emerging Markets i Emerging Market Economics Limited. I tako dalje...
Evropska banka za obnovu i razvoj finansira strane konsultante u izvesnom broju domaćih preduzeća radi pravljenja strateškog plana. Rad konsultanata ugovoren je na vreme od godinu do godinu i po, oni u firme dolaze svaka dva-tri meseca na po nedelju dana. Ćirkovićeva piše da su takve konsultante dobili Hemofarm iz Vršca, Zorka Šabac, Ruma Guma, Viskoza Loznica, Metalservis iz Beograda, itd... Darodavac je na ovu tehničku pomoć utrošio nekoliko miliona eura, koji nisu ni ulazili u Jugoslaviju niti su prošli kroz njen platni bilans. Firme su morale samo da obezbede prevoz i prevodioca za konsultanta.
Volja donatora je, međutim, volja donatora. Poklonu se u zube ne gleda.
PODRŠKA: Glavna poenta DSS-a je da je izbor predsednika Republike važan državni posao. Oni saopštavaju da su stav o važnosti da Srbija dobije demokratskog predsednika podržali DC, DA, GSS, RV (RDSV), NS, NDS, SDP. Naglašavaju i značaj podrške sindikata (Udruženja granskih sindikata Nezavisnost i Samostalnog sindikata Srbije), Saveza penzionera Srbije i Saveza studenata.
Maršićanin je uz to saopštio da bi Koštunici podrška G17 Plus bila značajna. On javno poziva organizaciju G17 Plus i njene pojedince, ukoliko ta organizacija nema stav, da se jasno izjasne o predsedničkim izborima. Iz G17 Plus dolazi poruka da je ova organizacija zaintersovana za izbor predsednika, da su Šešelj i Pelević kao kandidati neprihvatljivi, ali da o podršci Koštunici može biti reči kad se vide njegovi prioriteti.
LICITIRANJE: Glavno sporedno pitanje je da li će srpski premijer Zoran Đinđić i Demokratska stranka aktivno podržati Koštunicu. Iz Demokratske stranke bilo je najava da bi oni mogli da razgovaraju o eventualnoj podršci Koštunici kad vide njegov program ili ako se ispune minimalni uslovi. (Đinđić: "Za dogovor je dovoljno pola sata... mi smo otvoreni za podršku, ali ne bez uslova ili pod preterano teškim uslovima.") Samo nekoliko dana posle izjave jednog od funkcionera DSS-a da podrška DS-a ovoj partiji nije potrebna, premijer je ponovio ponudu, mada neki politički analitičari podsećaju na običaj da se takva ponuda ne nudi javno, nego se saopštava tek kad se dogovor postigne. Iz DS-a su "javljali" da takvog sporazuma nema, te da je Koštunica sam preuzeo odgovornost za uspeh izbora, a i da neće biti ništa strašno ni ako se predsednik ne izabere. DS se možda unapred osigurava od toga da ne bude označen kao stranka koja je doprinela da predsednički izbori propadnu. Uz to, evropski faktori pokazuju zainteresovanost da predsednički izbori daju konačan rezultat. OEBS je počeo kampanju u korist izlaska na izbore.
Neki analitičari naslućuju da iza toga stoji plan da se direktan izbor predsednika Republike ukine, da se Koštuničine pobede ponište i da Srbija pređe na kancelarski model. Šef izbornog štaba DSS-a Dragan Maršićanin kategorično je izjavio da je za DSS neprihvatljiv predlog da, u slučaju neuspeha izbora, republički parlament bira predsednika.
Iza programskih oblandi videlo se nastojanje DS-a da se od Koštunice iznudi neko konkretnije obećanje da neće rušiti srpsku vladu. Čini se da se u tom kontekstu i najavljuje razgovor o novoj rekonstrukciji vlade, nepunih šest meseci posle one junske rekonstrukcije koja se odvila u senci otimanja mandata DSS-a. Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS-a, saopštava da ova stranka ne želi da uđe u Đinđićevu vladu.
BAUK IZBORA: Bauk vanrednih parlamentarnih izbora, dakle, kruži političkim poljem u toku predsedničke kampanje. Ako predsednički izbori po drugi put ne uspeju, logično je očekivati da će DSS za njihov neuspeh optužiti Đinđića i da će relaksiranije pokušati da obori njegovu vladu. Iz onoga što DSS najavljuje, srpska vlada mogla bi imati izvesne probleme već u decembru, pri usvajanju budžeta. Naime, Ministarstvo ekonomije i finansija vlade u senci DSS-a tvrdi da je neshvatljivo da aktuelna vlada Srbije utvrđuje rashode republičkog budžeta za 2003. godinu, a da pri tom Skupštini i javnosti nije prezentovan Završni račun budžeta Srbije za 2001. godinu. Vlada u senci DSS-a smatra da je procenjeni obim BDP od 15,1 milijardu USD nerealan i da je reč pre svega o veštačkom "napumpavanju" vrednosti BDP za 2003. godinu. Smatraju da ukupni rashodi republičkog budžeta u 2003. godini ne bi smeli da pređu 250 milijardi dinara, s obzirom na očekivani BDP za 2003. godinu. Traže da se na svim nivoima budžetiranja (savezni, republički i lokalni) pre utvrđivanja obima budžetskih rashoda za 2003. godinu donesu osmišljeni operativni programi štednje budžetskih rashoda. To bi moglo značiti da rasprava o budžetu krajem godine neće biti laka ni sudbina vlade izvesna...
U saopštenjima DSS-a kontinuirano se osporavaju i neki od segmenata vladine dugoročne politike (kritikovano je to što su tri od pet prodatih šećerana prešle u većinsko vlasništvo preduzeća koje se ne bavi proizvodnjom ove robe, a da su pri tom izostala dosadašnja uslovljavanja da kupac obavezno mora da bude proizvođač robe; zahtevano je da se obustavi prodaja Zastave "bankrot-majstoru" Malkolmu Briklinu, itd.).
Koštuničina strana je više puta saopštavala da ličnu podršku Zorana Đinđića neće tražiti, da je Đinđić "vlastan da se sam opredeli koju će političku opciju prihvatiti" (Šešelja ili Koštunicu). Sam Koštunica je izjavljivao da bi možda morao i da odbije podršku srpskog premijera.
Koštuničina kampanja u prvom krugu izbora sastojala se od kritike vlade i on bi verovatno zaokretom izgubio više glasova protivnika DS-a nego što bi pridobio Đinđićevih simpatizera.
Posle zajedničke izjave koja je usledila posle DOS-ovog sastanka u Moroviću, on je malo ublažio kritiku vlade, u toku skupštinske rasprave o poreskim zakonima Đelić je dobijao i pohvale, ali DSS od kritike Đinđića, generalno, nije odustao. To je neka vrsta selektivne kritike vlade i neki sistem iznuđenog privremenog partnerstva.
NEOTPISANI DUGOVI: Pored parlamentarno-taktičkih razloga, važnu ulogu u toj drami igra to što Koštunica očito ne veruje Đinđiću i što ima dugo pamćenje. Politički sociolog Slobodan Antonić na sajtu "Nove političke misli" analizira zakonomernost izbijanja i utišavanja različitih afera koje su u poslednje dve godine potresale vladajuću nomenklaturu. "U prvoj fazi, javna glasila nad kojima Vlada nema nadzor ili Koštuničina frakcija iznese izvesne teške optužbe protiv Đinđićeve frakcije. U drugoj fazi, javna glasila bliska Vladi ili sama Đinđićeva frakcija kreće sa oštrim protivoptužbama na račun Koštuničine frakcije, pri čemu su te optužbe ili vezane za prvobitnu aferu ili za aferu koja se naknadno proizvede. Konačno, u trećoj fazi, obe frakcije su zamorene od medijske bitke, afera jenjava i nastupa period privremenog zatišja. Treća faza se završava izbijanjem nove afere..."
To pravilo Antonić nalazi analizirajući slučajeve kao što su afera "Gavrilović", afera "Bora Solunac", afera "šeik", afera "Delimustafić", afera "Pavković"...
U aferi Perišić (u noći između 14. i 15. marta 2002. pripadnici vojne kontraobaveštajne službe u motelu "Šarić" uhapsili potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost Momčila Perišića, pod sumnjom da je predavao izvesna dokumenta vojne prirode američkom diplomati i obaveštajcu Džonu Dejvidu Nejboru) Đinđićevci su, piše Antonić, prvo tvrdili da je Perišiću sve "napakovano" s ciljem da se diskredituje i da se obori vlada, a kada je Koštunica 17. marta pozvao glavne političare da im predoči izvesne dokaze, prelazi se na pitanje "zašto vladu niko nije obavestio da je Perišić sumnjiv kao špijun?". Zahteva se smenjivanje general-majora Ace Tomića, šefa KOS-a.
Pošto između dva predsednička turnusa Veće republika nije izglasalo odluku o oduzimanju imuniteta Perišiću, taj slučaj nekako oživljava i širi Antonićevu shemu na četvrti čin.
Slično se dešava sa špekulacijama oko toga ko zapravo štiti, a ko po nadležnosti treba da pronađe i uhapsi haškog optuženika, penzionisanog generala Mladića. I najnovija afera, ona sa izvozom oružja, pada nekako u vreme "dosovskog primirja", raspetljava se u očito spolja nametnutoj državnoj istrazi (koja mora biti ozbiljna ili će biti propast), ali i oko nje ima izvesnih elemenata uigranog metoda prebacivanja odgovornosti s jedne na drugu stranu. U tom duhu denuncijantske špekulativnosti idu i medijske interpretacije najavljenog novog izveštaja poslovično nedobronamerne Međunarodne krizne grupe.
Hvatajući se za tu vruću temu, Šešelj svoj najatraktivniji deo predsedničke kampanje vodi tako što pokušava da primeni nešto od te tehnike protiv obeju strana – usred istrage o švercu oružja on očito, radi zamagljivanja teme, počinje da objavljuje navodno autentična policijska dokumenta u kojima tvrdi da se "objekat", to jest izvesni bezbednosno interesantan biznismen (Mandić), sreo s uticajnim političarem (Čović) i da je izvesno surčinsko preduzeće (Difens) umešano u jedan misteriozni let za Liberiju. Nebojša Čović, verovatno najtvrđi igrač na srpskoj političkoj sceni, nagoveštavajući da bi sam Šešelj mogao biti umešan u nešto od onoga što je neko radio s Irakom, traži energičnu istragu i bez uvijanja izjavljuje da iza Šešelja stoji neko iz vlasti ko pokušava da imitira Slobodana Miloševića.
Očito je da će predsednička trka, u kojoj se sučeljavaju jedan eksponent snaga starog režima (Šešelj) i jedan kandidat demokratskih snaga (Koštunica), do samog kraja će se komlikovati "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti.
|
 |
Izbori pretvoreni u farsu
|
|
13. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednički izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, raspisani su da ne bi uspeli, kaže u autorskom tekstu Vojislav Koštunica
|
|
Birači menjaju dresove
|
|
12. decembar 2002. | Izvor: Politika
Glasačko telo nije, kao nekad, tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije
|
|
Mrtve duše
|
|
12. decembar 2002. | Izvor: Danas
Antihaška, što će reći miloševićevski neevropska nekrofilska koalicija, privukla je na biralista 45 odsto punoletnih građana. Pesimisti će reći da se crno piše zemlji u kojoj toliko ljudi pristaje da ih vodi takva trojka.
|
|
Kako je Mališevo oborilo Koštunicu
|
|
11. decembar 2002. | Izvor: Koha Ditore
Kad je doživeo poraz u prvoj rundi predsedničkih izbora u Srbiji, ondašnji kandidat a sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zajedno sa svojim mentorom Miloševićem, izmislio je način kako da ovaj izvojuje pobedu: falsifikovanjem glasova u etnički čistom, albanskom Mališevu. Piše Veton Surroi.
|
|
"Ne moram da raspišem izbore"
|
|
11. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Šta posle isteka mandata Milanu Milutinoviću i kako Srbija da dobije predsednika posle tri neuspešna glasanja?
|
|
Nove neizvesnosti
|
|
11. decembar 2002. | Izvor: Politika
Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić.
|
|
"Neka pokušaju da obore vladu"
|
|
11. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Priče o lažiranju predsedničkih izbora predstavljaju klevetanje države, smatra predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i upozorava da se na taj način država omalovažava i diskredituje u njenim pokušajima da se izbori za svoj imidž u svetu.
|
|
Mićić (ne) može biti predsednik
|
|
10. decembar 2002. | Izvor: Blic
Po Ustavu, mandat predsednika ne može biti produžen osim u slučaju rata. Nastala situacija posle ovih izbora je neobična i vrlo se retko dešava, a rešenja za nju ne postoje u Ustavu Srbije.
|
|
Predsednički krug
|
|
10. decembar 2002. | Izvor: Danas
Pesimističke prognoze istraživača i analitičara su se obistinile: Srbija ni na ponovljenim izborima nije dobila predsednika i, po svemu sudeći, ulazi u razdoblje novih političkih konfrontacija. Tačnije, nastavlja se stari sukob glavnih aktera aktuelne vlasti koji dobija na zamahu i preti novim političkim štetama za zemlju u celini.
|
|
Rojters: Beskrajne bitke za moć
|
|
10. decembar 2002. | Izvor: FoNet
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbio je u ponedeljak da prizna rezultate izbora čiji su rezultati pokazali da ponovo nije uspeo u izboru za predsedničku funkciju jer je odziv birača bio nedovoljan, izveštava iz Beograda britanska agencija Rojters.
|
|
Koštunica daleko ispred Šešelja
|
|
05. decembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Ukoliko na ponovljene predsedničke izbore u Srbiji, zakazane za 8. decembar, bude izašao dovoljan broj birača i oni budu važeći, pobediće predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.
|
|
Poznati apeluju na birače
|
|
04. decembar 2002. | Izvor: Blic
Koliko će apeli ličnosti iz sveta sporta, kulture i umetnosti uticati na uspeh predsedničkih izbora
|
|
Strah od glasanja
|
|
03. decembar 2002. | Izvor: NIN
Lideri polužive vladajuće koalicije još uvek razmatraju da li je Srbiji potreban predsednik. Izgleda da njih prate birači
|
|
Izbori propadaju
|
|
02. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Na predsedničke izbore u Srbiji verovatno će izaći 47 do 48 odsto građana upisanih u birački spisak. Ipak ima nade za uspeh oredstojećih izbora
|
|
Borislav Pelević: Sa Koštunicom u drugom krugu
|
|
02. decembar 2002. | Izvor: Blic
Izbori moraju da uspeju i zbog samih građana Srbije i zbog našeg ugleda u Evropi
|
|
Da li je u toku kretenizacija politike u Srbiji
|
|
28. novembar 2002. | Izvor: Blic News
Predsednički izbori će propasti po prostoj definiciji da u Srbiji, i dve godine posle Miloševića, onaj ko želi da nešto uspe nema nikakve šanse protiv onoga ko želi da to isto propadne.
|
|
Jedan kandidat protiv Šešelja
|
|
07. novembar 2002. | Izvor: Blic
DOS još bez dogovora o zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima. U narednih desetak dana istraživanje unutar članica koje bi odgovorilo na pitanje da li vladajuća opozicija treba da ima zajedničkog kandidata i, ukoliko treba, ko bi to bio.
|
|
Skupština čeka Ustavni sud
|
|
22. oktobar 2002. | Izvor: Politika
OEBS-ov rok u kome je Narodna skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakona o izboru predsednika da bi izbori bili održani do 5. decembra istekao je juče, a kada će se poslanici sastati i da li će tada raspravljati o ukidanju cenzusa od 50 odsto u drugom krugu predsedničkih izbora, još je neizvesno.
|
|
Američki maniri i srpski inat
|
|
21. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Marketinške kampanje za političke kandidate koje su ispunjavale medije uoči minulih izbora čini se da su bile skromnije i ne tako pompezne kao ranijih godina. Akteri su, po svoj prilici, savladali najosnovniju marketinšku lekciju "da loša marketinška kampanja može da uništi tržišnu karijeru i najboljeg proizvoda, odnosno da dobra kampanja može biti pogubna za loš proizvod" i nikako ne može da mu pomogne.
|
|
Dijaspora traži pravo glasa
|
|
18. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune odredbom koja ljudima u inostranstvu omogućava ostvarivanje prava glasa.
|
|
Princa za predsednika
|
|
17. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Srbiji je potrebna stabilnost, što ce reći - saglasnost o pet ili deset prevashodnih ciljeva u narednih pet i deset godina. Jos dva kruga psovanja, podmetanja i lagarija dodatno će zavaditi one koji odlučuju o životima kako birača, tako i građana koji biračko pravo nemaju. Piše Mihal Ramač
|
|
Lideri vole svađe
|
|
16. oktobar 2002. | Izvor: Danas
U trenutno potpunoj zatrpanosti nagadjanjima ne samo sta su razlozi neuspelih predsednickih izbora u Srbiji vec sada i pretpostavkama sta bi i kako bi i da li bi moglo da se menja ili ne menja nesto u ustavima i izbornim zakonima, jedna neprijatna strana stvar je ostala na margini, uglavnom.
|
|
Glasovi bez odziva
|
|
15. oktobar 2002. | Izvor: Politika
U devedesetim širom sveta bilo je 1.088 parlamentarnih izbora s prosečnim odzivom od 65 odsto, dok je u 345 trka za predsednika glasalo 60 odsto upisanih birača. Najmasovniji odziv u EU imaju zemlje koje su propisale izvesne sankcije za neizlazak na birališta, a Belgija je sa višedecenijskim fantastičnim prosekom od 92,5 odsto rekorder.
|
|
Birači žive i van Beograda
|
|
14. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Vec danas cemo znati da li je sve trebalo drugacije. Voditi predizborne kampanje drugacije, informisati javnost bolje, drugacije organizovati TV duel dvojice predsednickih kandidata, izaci na izbore i glasati - drugacije. Jer ako se izborima ne odazove dovoljan broj biraca, onda je, znaci, negde napravljena greska.
|
|
Žuti karton birača
|
|
14. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora.
|
|
Bekstvo u lancima
|
|
10. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Labus nema za čim da žali jer za nekoga ko proba prvi put odlično se snašao u ulozi koja mu inače nimalo ne pristaje. S jedne strane, on je preterano kvalifikovan, zna više i sigurno bi hteo i da radi više nego što se od predsednika zahteva i nego što mu zakon dopušta. Ali, on nije čovek koji lako i prirodno staje na čelo bilo čega i reklo bi se da je prosto napravljen od potpredsedničkog materijala. Predsednik ne radi mnogo, samo sedi, gleda i ponekad prozbori nešto svečano. Autor Stojan Cerović
|
|
Nacionalizam
|
|
09. oktobar 2002. | Izvor: Bulevar
U prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije ubedljivo su poveli nacionalisti. Duet Vojislava je osvojio gotovo dve trecine glasova biraca, a kada im se dodaju rezultati ostalih kandidata takozvane "patriotske" orijentacije, sigurno je da nacionalizam kao ideologija ovde jos uvek vodi. Za sada je izvesno da i medju apstinentima ima "nacionalista". Na primer, albanskih sa tzv. juga Srbije, koji nece da se mesaju u "srpska posla". Piše Lidija Jovetić
|
|
Srbija u trecinama
|
|
08. oktobar 2002. | Izvor: Monitor
Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.
|
|
Drugi krug
|
|
07. oktobar 2002. | Izvor: Ekonomist
Građani Srbije danas su manje opsednuti politikom u odnosu na stanje od pre dve godine. Na predsedničkim izborima glasalo je svega 55,5 odsto upisanih u biračke spiskove i ovaj procenat je gotovo isti i u Vojvodini, i u Beogradu, i u Centralnog Srbiji.
|
|
Moguće da polovina spotova nije plaćena
|
|
07. oktobar 2002. | Izvor: Blic
Izborni štabovi dva predsednička kandidata - Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, kako tvrde, nemaju neraščišćenih računa s televizijskim stanicama koje su pre prvog kruga predsedničkih izbora emitovale njihove predizborne spotove, dok je većina ostalih učesnika u predizbornoj trci samo koristila pogodnosti besplatnog predstavljanja.
|
|
Raspad monopola
|
|
04. oktobar 2002. | Izvor: NIN
Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila.
|
|
Američki izum na srpski način
|
|
04. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Razgovor pred TV kamerama Koštunice i Labusa bio bi osnov za kvalitetno opredeljenje birača
|
|
Da li će uspeti drugi krug
|
|
03. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Razvod je ispao gotovo besplatan: Labus i Koštunica osvojili su oko 300.000 glasova manje od DOS-ovih najboljih rezultata iz 2000, ali to ne nagoveštava drastičnu reviziju biračke strateške odluke iz 2000. godine. Autor Milan Milošević
|
|
Koštunica - Labus: izborna noć bez adrenalina
|
|
02. oktobar 2002. | Izvor: Blic News
Ovogodišnji izbori protekli su mirnije nego pozorišna predstava. Nakon zatvaranja birališta nije bilo (mnogo) teških reči. Labus je samo jednom reagovao na Koštuničin govor koji je pratio preko TV ekrana. - Je l’ se Ustav jede? Je l’ ga to neko pitao? - prokomentarisao je kada je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiju od danas do sutra“, ističući važnost donošenja Ustava
|
|
Vise od informacije
|
|
02. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim.
|
|
Brojke, slova i procenti
|
|
01. oktobar 2002. | Izvor: B92
Sa stanovišta analize posledica nekog događaja, kao što je recimo analiza rezultata predsedničkih izbora, procenti su veoma korisna stvar, jer omogućavaju da se brzo stekne uvid u podelu kolača. Oni međutim, često mogu i da prevare. Pravi rezultati izbora zapravo se ne mere procentima, već brojem glasova. Ovakav ugao posmatranja govori recimo da su kandidati bivšeg DOS-a od 2000. godine do danas izgubili oko 25.000 glasova. Piše Vlada Ćalić
|
|
Tri Srbije?
|
|
01. oktobar 2002. | Izvor: B92
U Srbiji se zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi. Svi su izgledi, međutim da je ovakva podela ipak stvar budućnosti. Autor Boško Denić
|
|
Pobednik je demokratija
|
|
30. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
U izjavama na biralištima većina predsedničkih kandidata bila je složna u mišljenju da su ovo slobodni, fer i demokratski izbori i da će sa njih kao pobednik, u svakom slučaju, izaći ličnost do kraja odana demokratiji.
|
|
Milan Milutinović: Narod je vladalac
|
|
30. septembar 2002. | Izvor: Danas
Upitan o tome čime će se baviti posle izbora novog predsednika Srbije, Milan Milutinović je rekao da "ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se bavi, od pisanja do gluvarenja".
|
|
Vode Koštunica i Labus
|
|
30. septembar 2002. | Izvor: Blic
Predsednički izbori su uvod u političku stabilnost Srbije koja će biti postignuta posle vanrednih parlamentarnih izbora, ali će na političkoj sceni Srbije uvek postojati tri grupacije stranaka, od kojih dve nikada neće moći da sarađuju.
|
|
Deset na jednoga
|
|
26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Ko je za zlog ratnog vakta imao prilike i volje da slusa ratnicke price, zna da je kljucna razlika izmedju televizijskih bajki o hrabrim braniocima ognjista i stvarnosti bila u tome sto Marticevi, Mladicevi, Arkanovi i ostali sokolovi nisu polazili u boj ako ih nije bilo bar deset puta vise od neprijatelja... Slicna predstava odvija se u predizbornoj kampanji.
|
|
Predizborna jaja
|
|
26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Da, Miroljub Labus dobio jaje u glavu, il’ tu negde, pa sta, valjda je to uracunati rizik; toliko svetskih drzavnika popilo torte zbog ovog il’ onog, globalizma nekakvog, ekologije, ugrozenih majmuna, cegalisvevec. Mi smo, bice, stedljiviji, jaje je jeftinije nego torta. Predizborna kampanja na srpski nacin.
|
|
Predsednički kandidati teški 10 miliona $
|
|
25. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Među mogućim naslednicima Milana Milutinovića po bogatstvu se, na osnovu onoga što je prijavio, ističe Dragan adenović, čiji se imetak procenjuje na oko četiri i po miliona dolara. Na drugo mesto bi, možda, mogao da ga zbaci Tomislav Lalošević, ali on „Blic Newsu“ u ovom trenutku nije želeo da iznese stanje svoje imovinske karte
|
|
Još malo do izborne tišine
|
|
25. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Samo još jedan dan ostao je predsedničkim kandidatima da se „istutnje“ a onda, 26. u ponoć, počinje izborna tišina. Ćutanje će trajati do 29. septembra do 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
U tih 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan glasanja zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, zatim izborna propaganda preko sredstava informisanja kao i održavanje javnih skupova.
|
|
Kandidati bez prava uvida
|
|
25. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedinstveni birački spisak na kompakt disku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Republičkoj izbornoj komisiji, ali bar za sada u taj spisak niko nema pravo uvida. Republička izborna komisija na jučerašnjoj sednici nije, naime, donela odluku o tome da li će i kako ovi podaci biti dostupni bilo kome.
|
|
Kampanja s mnogo buke
|
|
24. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Kakve kampanje vode predsednički kandidati? Da li prvi čovek srpske Vlade svojom akcijom „Ponosni na Srbiju“ vodi kontra kampanju protiv jednog favorita? O ovim obeležjima i karakteristikama u završnici kampanje za predsednika Srbije za „Novosti“ govore sociolog prof. dr Ratko Božović i politički analitičar mr Zoran Lutovac.
|
|
Što dobili na mostu, izgubili na ćupriji
|
|
23. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Kandidati upadljivo teško komuniciraju sa širom publikom nenaviknuti na ideju da će na predstojećim izborima i na onima koji će uslediti u bliskoj budućnosti – možda ipak odlučivati nijanse, a ne više dopadljiva demagogija ili gromopucateljne parole. Piše Relja Knežević
|
|
Prvi potez
|
|
23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Preporučujemo vam izjave svih predsedničkih kandidata, na pitanje šta će biti njihov prvi potez ako pobede u izbornoj trci i zauzmu mesto predsednika Srbije.
|
|
Favoriti i autsajderi
|
|
23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga i pomognut socijalističkim glasovima tiho primiče s leđa, s pretnjom da osvoji znatno više glasova nego što ih je osvojio Toma Nikolić 2000. godine. Autor Milan Milošević
|
|
Volim te, nisu važne reči...
|
|
22. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi".
|
|
Koštunica i Labus dele autonomaše
|
|
20. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednički kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koji su dan za danom održali predizborne mitinge u glavnom gradu Vojvodine, značajno su doprineli da se jaz između autonomaških stranaka u Vojvodjanskom savezu produbi. Vrlo je indikativno da se Koštunica, nakon mitinga u utorak, susreo samo sa delom Vojvođanskog saveza u prostorijama Reformista Vojvodine, gde mu je domaćin bio Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije i lider RV, kao i to da je Labus sutradan uveče, namerno ili slucajno, zaobišao Reformiste u centru grada.
|
|
Ukinuti cenzus
|
|
20. septembar 2002. | Izvor: NIN
Na niz spekulacija da na predsedničke izbore možda neće izaći dovoljan broj glasača, portparol CESID-a Marko Blagojević je izneo predlog da bi trebalo ukinuti zakonsku odredbu po kojoj je za uspešnost izbora neophodan izlazak preko 50 odsto upisanih birača.
|
|
Skupe kampanje
|
|
19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedan plakat košta tri dinara, a zakup bilborda od tri stotine do hiljadu eura. Istovremeno, kandidati za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, a svaki kandidat će dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.
|
|
Čak 66 hiljada ljudi u odborima
|
|
19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Po podacima Republičke izborne komisije na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, ukupno 6.555.405 birača u Srbiji moći će da glasa na 8.617 biračkih mesta u 180 opština. U ovaj broj uračunata su i 292 biračka mesta koja se nalaze na Kosmetu. To istovremeno znači da u proširenom sastavu odbora može biti čak 183 hiljade ljudi.
|
|
Narod umoran od mitinga
|
|
18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Predsednički kandidati uveliko „troše“ kilometre i kilometre na svom predizbornom putu širom Srbije. Za sam finiš je još rano, ali se već polako mogu davati prve procene pređene kilometraže, koje neko „u nogama“ ima više, a neko manje.
|
|
Moguć i treći krug!
|
|
18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata, a da bi jedan od njih postao predsednik, neophodno je da na izborima glasa, najmanje 3,3 miliona birača.
|
|
Mister Milanče ide u Hag
|
|
17. septembar 2002. | Izvor: Danas
Vrlo dobro! Po meni, stvari oko izbora se odvijaju u zeljenom pravcu. Predsednicki pas de deux se ne igra baš po svim baletsko/političkim pravilima, tj. strogo na prste, ali ide nekako. Piše: Ljilja Djurdjić
|
|
”Patriotski” jezičak na vagi između Koštunice i Labusa
|
|
17. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Pavković je, nakon podnošenja kandidature, izjavio da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji". "Popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je Pavković, ne precizirajući da li se radi o "prijateljima" iz vojske ili nekih političkih partija.
Autori: Dejan Eraković, Miloš Jeftović
|
|
Mesec parola
|
|
16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Kad političari ne nude ništa novo i njihove poruke biračima su stare. Ili se dogodi da tri stranačka kandidata u izbornoj kampanji za predsednika Srbije koriste istu reč u svom propagandnom sloganu. Jedan kaže: "Zna Srbija", drugi "Zna put", treći "Znamo se".
|
|
"Politika" o predsedničkim kandidatima
|
|
16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Dnevni list "Politika" u izdanju od nedelje prenosi kratke biografije svih predsedničkih kandidata na predstojećim izborima zakazanim za 29. septembar 2002. godine.
|
|
Zbog starih pravila, manipulacije moguće
|
|
16. septembar 2002. | Izvor: RTS
'Mi nemamo precizno utvrdjen birački spisak i mogućnosti za manipulaciju su velike. Sumnjivo je da po popisu u Srbiji živi 7,5 miliona ljudi, a da ukupno biračko telo broji 6,5 miliona."
|
|
Izbori i politička nestabilnost
|
|
16. septembar 2002. | Izvor: Ekonomist
Čitam tvrdnje da Labus mora da pobedi u prvom krugu, jer ne može u drugom. Na žalost, ovo je gotovo sigurno pogrešno. Ko ne može da pobedi u drugom krugu, ne može ni u prvom. Prema tome, oni koji tvrde da Labus ne može da pobedi u drugom krugu kažu u stvari da on uopšte i ne može da pobedi. Autor: Vladimir Gligorov
|
|
Vlast je velika slast
|
|
15. septembar 2002. | Izvor: Politika
Nacionalizam, u primitivnim i agresivnim oblicima, ponovo postaje moćno predizborno sredstvo, čak i onda kada i postmiloševićevskim nacionalistima postaje savršeno jasno da svojim ponašanjem Srbiju guraju u nove nevolje.
Autor: Ivan Torov
|
|
Postanite i vi predsednik
|
|
13. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani... Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.
|
|
Da li je posle izbora moguć savez Labusa i Koštunice
|
|
11. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Biće najgore ako posle predsedničkih izbora, Srbija, umesto mesta poznatog po tome što se u njemu svađaju Đinđić i Koštunica, postane mesto gde se svađaju svi sa svima; ako se u njoj raspadnu svi nelogični savezi i ako se, u međuvremenu, ne sklopi nijedan od svih logičnih saveza.
|
|
Držim ključ Srbije
|
|
10. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, koji je doskoro važio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Srbije, optimizam ne napušta iako sva istraživanja javnog mnjenja najveće šanse daju Vojislavu Koštunici i mada, gotovo svakodnevno, gubi podršku poneke od partija vladajuće koalicije. U razgovoru za Reporter, Labus je istakao da nije sasvim zadovoljan dosadašnjim tokom svoje kampanje.
|
|
Zasad, neutralno
|
|
06. septembar 2002. | Izvor: NIN
Televizija Pink i TV BK su naklonjenije Miroljubu Labusu nego Vojislavu Koštunici, RTS - noseći breme devedesetih - vodi računa da ne napravi "grešku u koracima", a poslednje dve godine bojkotovani Vojislav Šešelj čuva sigurno treće TV mesto u trci za predsednika Srbije.
|
|
Da li je moguca izborna kradja?
|
|
06. septembar 2002. | Izvor: B92
Premijer Srbije Zoran Djindjic, smatra da postoji velik rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti, dok sa druge strane u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju da cinjenica da su predsednicki izbori raspisani po takozvanom Milosevicevom Ustavu, po kom u biracko telo ulaze i kosovski Albanci, ostavlja prostor za izbornu kradju i manipulaciju.
|
|
"Srbija tone u zivo politicko blato"
|
|
05. septembar 2002. | Izvor: B92
Djordje Vukadinovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze za Radio B92 da ga popularnost Vojislava Seselja ne iznenadjuje, a da je potcenjena i podrska koju je Seselju pruzio Slobodan Milosevic iz Haga. “Generalno gledano mnoge stvari u vezi sa ovim izborima su konfuzne”, smatra Vukadinovic.
|
|
Bez novih licnosti na izborima
|
|
04. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja smatra da ni predstojeci izbori za predsednika Srbije "nece dati sansu novim i neokaljanim licnostima, poput one supruge koja se bezeci od pijanca preudala za kockara."
|
|
Amaterizam u izradi anketa
|
|
01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Mada vecinu istrazivackih kuca ovakvo rezonovanje pomalo ljuti, Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", kaze da se prostor za takve sumnje nalazi "u opstem stanju profesionalizma kod nas", tacnije upadljivoj vladavini amaterizma na svim nivoima. Posle petooktobarskih promena, kaze, primetan je rast "onih koji se deklarisu kao istrazivaci javnog mnjenja" tako da se na trzistu pojavljuje dvadesetak ovakvih kuca, a sto je ne samo brojno vise nego pre, vec premasuje i sadasnje mogucnosti trzista. U borbi za opstanak pribegava se raznim potezima pa i "ustedama".
|
|
Vreme za analiticke sadrzaje
|
|
01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Biraci ce tokom politicke kampanje potencijalnih predsednika Srbije ostati uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek nedavno prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera. Kada je rec o medijskom prostoru u Srbiji, mediji pre svega treba da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima.
|
|
Mediji treba da afirmisu stav da poraz nije tragedija
|
|
29. avgust 2002. | Izvor: Beta
Mediji u izbornoj kampanji treba da ispune osnovne zahteve za jednakim, kvantitativnim, kvalitativnim i kontekstualnim tretmanom kandidata. Pored toga, potrebno je uspostaviti nove standarde za predstavljanje izbornog programa kandidata, posebno sa aspekta elektronskih medija, jer emisije u kojima se prestavljaju kandidati treba da budu krace, cesce, raznovrsnije i sa pitanjima postavljenim iz ugla biraca.
|
|
Predsednicki kandidati: Preispitivanje
|
|
29. avgust 2002. | Izvor: Vreme
Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri. Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta.
|
|
Kostunica mora dosta da se trudi
|
|
23. avgust 2002. | Izvor: Beta
Sociolog Slobodan Antonic je za agenciju Beta kazao da su do pre mesec dana istrazivanja javnog mnjenja davala prednost Kostunici, ali da sada ima nekih istrazivanja koja pokazuju da mu je opao rejting "nakon medijske ofanzive posle afere Pavkovic".
|
|
DSS optuzuje agencije
|
|
17. avgust 2002. | Izvor: B92
U saopstenju se navodi da je Labus prema tim anketama vec prestigao u popularnosti Vojislava Kostunicu, koji jos zvanicno nije ni objavio predsednicku kandidaturu. Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su tvrdnje DSS-a neosnovane.
|
|
Izbeglice bez glasa, a u spiskovima
|
|
09. avgust 2002. | Izvor: B92
Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzavljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic, clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
|
|
Moguce manipulacije brojem biraca sa Kosova
|
|
06. avgust 2002. | Izvor: B92
Sociolog Slobodan Antonic smatra da u Republickoj izbornoj komisiji uglavnom sede ljudi bliski Zoranu Djindjicu.
|
|
Novi izbori po starom Ustavu
|
|
09. jul 2002. | Izvor: B92
Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije. Otvoreno je pitanje da li sve to vodi ka ponovnim predsednickim, ali i novim parlamentarnim izborima u Srbiji za oko godinu dana.
|
|
|
|
|
