Predsednički kandidati teški 10 miliona $ | 25/09/2002 | Izvor: Blic News
Beograd -- Da li su kandidati za predsednika Srbije bogati ljudi? Mnogi su spremni da na ovo pitanje iz prve odgovore kako se političari uopšte kupaju u zlatu i parama, dok oni drugi, kojih je doduše manje, misle kako ni predsedničkim kandidatima nije lako, te da su i oni samo ljudi koji žive od skromnih plata.

„Blic News“ je zato, kako bi razrešio ovu dilemu, odlučio da svim predsedničkim kandidatima postavi nekoliko pitanja vezanih za njihovo imovinsko stanje. Rezultati koji su dobijeni pokazuju da niko od njih sigurno nije siromašan čovek, neki su čak veoma bogati, a ukupna vrednost njihove imovine mogla bi da premaši deset miliona dolara!

Jedanaestorici takmičara u izbornoj trci za naslednika Milana Milutinovića postavljeno je sledećih šest pitanja:

Koliki su vaši godišnji prihodi i gde ih ostvarujete?

Da li posedujete dinarsku ili deviznu ušteđevinu i, ako je posedujete, kolika je?

Šta posedujete od nepokretne imovine? Molimo Vas da navedete da li je u pitanju stan, kuća, vikendica, plac i sl., kolike je površine, gde se nalazi i kolika je vrednost nepokretnosti na tržištu?

Da li ste vlasnik, akcionar ili suvlasnik neke firme i da li je neko od članova vaše uže porodice vlasnik, akcionar ili suvlasnik neke firme? Navedite koje.

Da li ste član upravnog odbora nekog preduzeća? Ako jeste, navedite u kojem preduzeću, da li je i koliko ta funkcija plaćena.

Da li posedujete automobil? Ako posedujete, navedite marku i godinu proizvodnje.

Najbogatiji
Odgovore na pitanja poslali su Vojislav Koštunica, Velimir - Bata Živojinović, Vuk Obradović, Borislav Pelević, Nebojša Pavković i Dragan Radenović. Kandidat grupe građana Tomislav Lalošević odbio je da odgovori na pitanja, uz obrazloženje da je za „narod Srbije daleko značajnije da se kandidati predstave programima, a ne imovinskim stanjem“.

Ostali smo, takođe, uskraćeni i za odgovore Miroljuba Labusa, Branislava Ivkovića, Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja (uz obrazloženje da su u kampanji i da su zauzeti), pa smo se u tim slučajevima za prikupljanje podataka oslonili na do sada već objavljene informacije, ali i na druge izvore.

Jedanaestorica predsedničkih kandidata, prema onome što su nam prijavili, vrede više nego sadašnji prvi timovi dva najpopularnija fudbalska kluba u zemlji, Crvene zvezde i Partizana, zajedno.

Najbogatiji kandidat koji učestvuje u ovoj predsedničkoj kampanji je, bar prema podacima dostavljenim „Blic Newsu“, Dragan Radenović, koji je „težak“ oko četiri i po miliona dolara!

Imovinska karta ovog pravnika rođenog 1951. godine u Sarajevu koji je do pre 16 godina radio u Službi državne bezbednosti otkriva nam da su njegovi godišnji prihodi „cirka milion dolara u Sjedinjenim Državama, Rusiji, Grčkoj itd“. Radenović ima i ušteđevinu od 650.000 dolara, ali njegovo najveće bogatstvo ipak leži u nekretninama.

On poseduje stan na Banovom brdu u Beogradu površine 142 kvadratna metra, kuću i atelje od 300 kvadrata sa placom od 10 ari na Ciganskom brdu iznad Grocke, pet ari placa u Crnoj Gori, uzgajalište konja na Donu u Rusiji površine jednog hektara i stan od 170 kvadrata u Bostonu u Americi. Sam Radenović ukupnu vrednost ovih nekretnina procenjuje na oko dva i po miliona dolara!

Dragan Radenović je i akcionar firme „Economy Shipping Agency“ iz Atine, a vozi se ili u „volvu 850glt“ ili u džipu „wrangler“.

Kampanju, kako kaže, većim delom finansira sam, a delom i iz donacija ljudi iz Društva slobodnih građana.

Imovinska karta kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice mnogo je skromnija. Lider DSS, naime, kaže da živi od mesečne plate koju prima kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije i koja iznosi oko 25.000 dinara - oko 400 dolara - što bi na godišnjem nivou bilo, dakle, oko 4.800 dolara.

- Ušteđevina koju imam nije tolika da bi je vredelo držati u banci. Obično je to plata, plata i po, eventualno dve. Žiro-račun nemam - dodaje Koštunica. I njemu, međutim, najveća vrednost leži u nekretninama, s obzirom ne to da je vlasnik stana od 100 kvadrata u centru Beograda, na Dorćolu, i kuće od 40-ak kvadrata u Belanovici, „sa zasebnom šupom“, na placu od 10 ari.

- Tržišnu vrednost ne znam, jer ni jedno ni drugo apsolutno nije na prodaju - kaže Koštunica.

Predsednik i Valter
Ipak, prema slobodnoj proceni, stan u kojem živi predsednik SR Jugoslavije, imajući u vidu lokaciju i činjenicu da je reč o staroj predratnoj zgradi, sa debelim nosećim zidovima i visokim plafonima, vredi bar 120.000 dolara. Istovremeno, za vikendicu u Belanovici teško da bi mogao da dobije više od 10.000 dolara.

Donedavno lider DSS je imao i „jugo 60“ proizveden 1990. godine.

- Otkako sam došao na položaj predsednika SRJ, pa me drugi voze, poklonio sam ga kumu, belanovičkom komšiji - kaže Koštunica.

Sve u svemu, dakle, predsednik SR Jugoslavije „težak“ je svega oko 140.000 dolara.

Favorit socijalista u predsedničkoj trci, ali ne i favorit njihovog predsednika Slobodana Miloševića, glumac Bata Živojinović nije, bar prema onome što prijavljuje, u ništa boljoj poziciji od Koštunice, budući da bi se mogao proceniti na oko 130.000 dolara.

Mesečno Bata prima 18.000 dinara penzije (oko 300 dolara), ali, kako kaže, pošto penzije kasne, teško da može da se govori o nekim godišnjim primanjima. Ušteđevine u banci nema, a kaže da pare ne čuva ni u slamarici. Kada nije u stanu od 104 kvadrata u Beogradu, koji po slobodnoj proceni ne može da košta manje od 100.000 dolara, poznati glumac je kući u Koraćici podno Kosmaja, koju je izgradio pre 35 godina. Za nju kaže da je mala, „nema ni sto kvadrata“, što bi moglo da znači da njena cena ne prelazi 20-ak hiljada dolara. Ima i „pežo 106“ proizveden 1996. godine, koji vozi njegova supruga i koji bi se mogao prodati za oko 5.000 dolara.

Generali
Zanimljiva je i imovinska karta bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića, pogotovo što nam otkriva da Pavković od juna ove godine, kada ga je, kako kaže, nezakonito penzionisao predsednik SRJ, nema nikakve prihode (još nije dobio prvu penziju), a ni on niti članovi njegove uže porodice nemaju bilo dinarsku bilo deviznu ušteđevinu. Možda je baš zato, po ugledu na Labusa, otvorio poseban žiro-račun na koji njegovi simpatizeri mogu da uplaćuju pare za finansiranje predsedničke kampanje.

Sama činjenica da je ova tri meseca od penzionisanja do danas preživeo govori međutim da nekakvih prihoda, ipak, ima.

Penzionisanjem, Pavković je, kako je naveo, izgubio godišnja primanja u iznosu od oko 250.000 dinara (oko 4.000 dolara).

Kada su u pitanju nepokretnosti, Pavković navodi da ima stan u Molerovoj ulici u Beogradu površine 156 kvadrata.

- Status ovog stana i dalje je nerešen, jer jedino ja kao načelnik Generalštaba VJ nisam dobio izdvojeni objekat iako mi je pripadao i pripada mi po važećim propisima, za koji je inače trebalo da dam pomenuti stan - navodi Pavković.

Kako je „Blic News“ već pisao, reč je o kući u Jevrema Grujića 14 u Beogradu, površine 436,30 kvadrata, sa garažom od 30,35 kvadrata, pomoćnim prostorijama i placom od 10 ari, čija je vrednost skoro milion dolara! Pavković bi, dakle, ako želi da se preseli iz stana u Molerovoj, čija bi cena mogla da bude oko 200.000 dolara, za pomenutu vilu morao da doplati još „svega“ 800.000 dolara.

Bivši prvi vojnik Jugoslavije vlasnik je i vikendice od 86 kvadrata u selu Lomnica kod Kruševca, koja se može proceniti na oko 15.000 dolara.

Najzanimljivija stavka u Pavkovićevoj imovinskoj karti je, svakako, auto, pošto je u pitanju BMW 740i proizveden 1996. godine. Njegova cena kreće se oko 30.000 dolara, pa bi vrlo zanimljivo bilo odgonetnuti kako je do njega mogao da dođe neko ko je primao oko 4.000 dolara godišnje.

Drugi general u trci za predsednika Srbije Vuk Obradović nema problema sa stambenim prostorom, s obzirom na to da živi u stanu od 89 kvadrata u Beogradu (oko 60.000 dolara), ima stan od 50 kvadrata na Crnogorskom primorju (oko 25.000 dolara) i još uvek nedovršenu vikendicu ispod Kosmaja (gradnja započeta još 1984. godine), koju pokušava da proda, ali nije zadovoljan ponudama koje jedva da dostižu 10.000 dolara.

Jedina primanja koja je prijavio Vuk Obradović ostvaruje kao poslanik u Veću republika savezne skupštine i ona sa svim dodacima ne prelaze 30.000 dinara mesečno, što za godinu dana iznosi oko 6.000 dolara. Što se tiče automobila, general ima, kako kaže, samo „reno 4“ iz 1989. godine koji je u „alarmantnom stanju“. Cena ovog automobila teško da bi prešla 600 dolara.

Predsednički kandidat Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević prijavio je da njegova godišnja primanja od Svetske kik-boks federacije i Više škole za sportske trenere iznose oko 380.000 dinara (nešto više od 6.000 dolara), ali i da poseduje dva džipa „micubiši pajero“, od kojih je jedan nov (oko 30.000 dolara) i jedan star 10 godina (ne više od 4.000 dolara).

Humanizam
Pelević živi u kući od 180 kvadrata sa sedam ari placa u Velikom Mokrom Lugu, čija bi se vrednost mogla proceniti na oko 40.000 dolara. Osim toga, Pelević navodi da je na Tari započeo temelje vikendice od 24 kvadrata, kao i da je do 1995. godine imao kuću od 65 kvadrata u Batajnici koju je poklonio izbeglicama iz Knina.

Među kandidatima koji „Blic Newsu“ nisu dostavili svoju imovinsku kartu, najmanje poznata ličnost je Tomislav Lalošević koji je na Internacionalnom otvorenom univerzitetu u Kijevu stekao zvanje „doktora filozofije u ekonomiji“. Lalošević, koji je od 2001. i ruski akademik, predsednik je „Brunsvik grupe“, multinacionalne holding kompanije u čijem je sastavu 27 kompanija iz osam zemalja sveta i čija se vrednost procenjuje na nekoliko stotina miliona dolara. O finansijskoj moći grupacije govori i činjenica da su u turizam u Crnoj Gori uložili više desetina miliona dolara.

Samim tim, ni Lalošević sigurno nije praznih džepova, o čemu svedoči i podatak da će troškove kampanje, koje procenjuje na oko pola miliona evra, snositi sam.

Jedan od onih koji nije udovoljio znatiželji „Blic Newsa“, jer je bio na turneji po Srbiji, jeste i lider radikala Vojislav Šešelj. O bogatstvu lidera radikala dosta toga je pričano. Sam Šešelj je u intervjuu „Blic Newsu“ priznao da pare koje dobija od prodaje svojih knjiga koristi za finansiranje stranke. Kako je partija vrlo skupa igračka, logično je pretpostaviti i da su prihodi od prodaje više od 150 naslova Vojislava Šešelja pozamašni. Lider radikala poseduje i kuću u Batajnici, čija vrednost, s obzirom na njenu površinu, ne može biti ispod 150.000 dolara. Uzevši sve ovo u obzir, imovina lidera radikala se može proceniti na oko pola miliona dolara.

Ko bi rekao
Vuka Draškovića, predsednika SPO, često su opisivali kao veoma bogatog čoveka, pa su mu čak pripisivali i vilu na Ženevskom jezeru. Istina je, međutim, da Drašković ima kuću u Diplomatskoj koloniji u Beogradu, a prema nekim procenama, za nju bi se na tržištu nekretnina moglo dobiti čak i 300.000 dolara. Draškoviću pripada i stan u Budvi, poznat po tome što je u njemu pre dve godine izvršen atentat na njega. Ipak, taj podatak verovatno nije uticao na to da se promeni vrednost ovog stana, koja se kreće oko 30.000 dolara. Uz to treba dodati i honorare od prodatih knjiga, a s obzirom na njihove velike tiraže, ta suma sigurno nije zanemarljiva.

Miroljub Labus bio je prvi političar koji je odmah po stupanju na neku od državnih funkcija prijavio svoju imovinu. Po dolasku na mesto potpredsednika savezne vlade, početkom novembra 2000. godine, Labus je prijavio da je vlasnik polovine petosobnog stana u centru Beograda na Dorćolu, dok je vlasnik druge polovine njegova supruga Olivera.

Ipak, kako ne bismo delili jedinstvo njihove porodice, njihov stan treba proceniti kao jednu celinu, a prema mišljenju upućenih ljudi, eventualni kupac bi za takav stan trebalo da izdvoji oko 120.000 dolara. Osim toga, Labus ima brvnaru na Kopaoniku, polovinu splava na Savi i 15.000 dolara ušteđevine. Kada nije na službenom putovanju, kada se vozi u „audiju 8“, Labus koristi „golf 2“ iz 1990. godine.

Inače, kako je u intervjuu „Blic Newsu“ rekao, jedini stalni prihod za ove dve godine mu je plata sa Pravnog fakulteta koja iznosi oko 30.000 dinara.

Branislav Ivković, nekada prvi čovek beogradskih socijalista, i dalje je profesor na Građevinskom fakultetu, gde prima platu, a od imovine je do sada prijavljivao samo stan i garažu u Beogradu. Nije, međutim, rekao i šta drži u garaži. Ivković, inače, stanuje na Vračaru, a izvori „Blic Newsa“ tvrde da bi se njegov stan zajedno sa garažom mogao prodati za 200-250.000 dolara.

Prema dostavljenim podacima, dakle, kandidat za predsednika Srbije u proseku ima imovinu vrednu oko 900.000 dolara, ima stambeni prostor od oko 160 kvadrata i vozi strana kola stara oko šest godina.

Posle svega, možda ne bi bilo loše podsetiti da sve dosadašnje ankete pokazuju da građani i ne veruju političarima baš mnogo. Verovatno ni ovi podaci koje su o svojoj imovini sami izneli neće doprineti da se ta slika promeni.

13. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednički izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, raspisani su da ne bi uspeli, kaže u autorskom tekstu Vojislav Koštunica

12. decembar 2002. | Izvor: Politika
Glasačko telo nije, kao nekad, tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije

12. decembar 2002. | Izvor: Danas
Antihaška, što će reći miloševićevski neevropska nekrofilska koalicija, privukla je na biralista 45 odsto punoletnih građana. Pesimisti će reći da se crno piše zemlji u kojoj toliko ljudi pristaje da ih vodi takva trojka.

11. decembar 2002. | Izvor: Koha Ditore
Kad je doživeo poraz u prvoj rundi predsedničkih izbora u Srbiji, ondašnji kandidat a sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zajedno sa svojim mentorom Miloševićem, izmislio je način kako da ovaj izvojuje pobedu: falsifikovanjem glasova u etnički čistom, albanskom Mališevu. Piše Veton Surroi.

11. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Šta posle isteka mandata Milanu Milutinoviću i kako Srbija da dobije predsednika posle tri neuspešna glasanja?

11. decembar 2002. | Izvor: Politika
Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić.

11. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Priče o lažiranju predsedničkih izbora predstavljaju klevetanje države, smatra predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i upozorava da se na taj način država omalovažava i diskredituje u njenim pokušajima da se izbori za svoj imidž u svetu.

10. decembar 2002. | Izvor: Blic
Po Ustavu, mandat predsednika ne može biti produžen osim u slučaju rata. Nastala situacija posle ovih izbora je neobična i vrlo se retko dešava, a rešenja za nju ne postoje u Ustavu Srbije.

10. decembar 2002. | Izvor: Danas
Pesimističke prognoze istraživača i analitičara su se obistinile: Srbija ni na ponovljenim izborima nije dobila predsednika i, po svemu sudeći, ulazi u razdoblje novih političkih konfrontacija. Tačnije, nastavlja se stari sukob glavnih aktera aktuelne vlasti koji dobija na zamahu i preti novim političkim štetama za zemlju u celini.

10. decembar 2002. | Izvor: FoNet
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbio je u ponedeljak da prizna rezultate izbora čiji su rezultati pokazali da ponovo nije uspeo u izboru za predsedničku funkciju jer je odziv birača bio nedovoljan, izveštava iz Beograda britanska agencija Rojters.

05. decembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Ukoliko na ponovljene predsedničke izbore u Srbiji, zakazane za 8. decembar, bude izašao dovoljan broj birača i oni budu važeći, pobediće predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.

04. decembar 2002. | Izvor: Blic
Koliko će apeli ličnosti iz sveta sporta, kulture i umetnosti uticati na uspeh predsedničkih izbora

03. decembar 2002. | Izvor: NIN
Lideri polužive vladajuće koalicije još uvek razmatraju da li je Srbiji potreban predsednik. Izgleda da njih prate birači

03. decembar 2002. | Izvor: Vreme
Izborni sudar eksponenta snaga starog režima (Šešelj) i kandidata demokratskih snaga (Koštunica) do samog kraja komplikovaće se "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti

02. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Na predsedničke izbore u Srbiji verovatno će izaći 47 do 48 odsto građana upisanih u birački spisak. Ipak ima nade za uspeh oredstojećih izbora

02. decembar 2002. | Izvor: Blic
Izbori moraju da uspeju i zbog samih građana Srbije i zbog našeg ugleda u Evropi

28. novembar 2002. | Izvor: Blic News
Predsednički izbori će propasti po prostoj definiciji da u Srbiji, i dve godine posle Miloševića, onaj ko želi da nešto uspe nema nikakve šanse protiv onoga ko želi da to isto propadne.

07. novembar 2002. | Izvor: Blic
DOS još bez dogovora o zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima. U narednih desetak dana istraživanje unutar članica koje bi odgovorilo na pitanje da li vladajuća opozicija treba da ima zajedničkog kandidata i, ukoliko treba, ko bi to bio.

22. oktobar 2002. | Izvor: Politika
OEBS-ov rok u kome je Narodna skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakona o izboru predsednika da bi izbori bili održani do 5. decembra istekao je juče, a kada će se poslanici sastati i da li će tada raspravljati o ukidanju cenzusa od 50 odsto u drugom krugu predsedničkih izbora, još je neizvesno.

21. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Marketinške kampanje za političke kandidate koje su ispunjavale medije uoči minulih izbora čini se da su bile skromnije i ne tako pompezne kao ranijih godina. Akteri su, po svoj prilici, savladali najosnovniju marketinšku lekciju "da loša marketinška kampanja može da uništi tržišnu karijeru i najboljeg proizvoda, odnosno da dobra kampanja može biti pogubna za loš proizvod" i nikako ne može da mu pomogne.

18. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune odredbom koja ljudima u inostranstvu omogućava ostvarivanje prava glasa.

17. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Srbiji je potrebna stabilnost, što ce reći - saglasnost o pet ili deset prevashodnih ciljeva u narednih pet i deset godina. Jos dva kruga psovanja, podmetanja i lagarija dodatno će zavaditi one koji odlučuju o životima kako birača, tako i građana koji biračko pravo nemaju. Piše Mihal Ramač

16. oktobar 2002. | Izvor: Danas
U trenutno potpunoj zatrpanosti nagadjanjima ne samo sta su razlozi neuspelih predsednickih izbora u Srbiji vec sada i pretpostavkama sta bi i kako bi i da li bi moglo da se menja ili ne menja nesto u ustavima i izbornim zakonima, jedna neprijatna strana stvar je ostala na margini, uglavnom.

15. oktobar 2002. | Izvor: Politika
U devedesetim širom sveta bilo je 1.088 parlamentarnih izbora s prosečnim odzivom od 65 odsto, dok je u 345 trka za predsednika glasalo 60 odsto upisanih birača. Najmasovniji odziv u EU imaju zemlje koje su propisale izvesne sankcije za neizlazak na birališta, a Belgija je sa višedecenijskim fantastičnim prosekom od 92,5 odsto rekorder.

14. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Vec danas cemo znati da li je sve trebalo drugacije. Voditi predizborne kampanje drugacije, informisati javnost bolje, drugacije organizovati TV duel dvojice predsednickih kandidata, izaci na izbore i glasati - drugacije. Jer ako se izborima ne odazove dovoljan broj biraca, onda je, znaci, negde napravljena greska.

14. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora.

10. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Labus nema za čim da žali jer za nekoga ko proba prvi put odlično se snašao u ulozi koja mu inače nimalo ne pristaje. S jedne strane, on je preterano kvalifikovan, zna više i sigurno bi hteo i da radi više nego što se od predsednika zahteva i nego što mu zakon dopušta. Ali, on nije čovek koji lako i prirodno staje na čelo bilo čega i reklo bi se da je prosto napravljen od potpredsedničkog materijala. Predsednik ne radi mnogo, samo sedi, gleda i ponekad prozbori nešto svečano. Autor Stojan Cerović

09. oktobar 2002. | Izvor: Bulevar
U prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije ubedljivo su poveli nacionalisti. Duet Vojislava je osvojio gotovo dve trecine glasova biraca, a kada im se dodaju rezultati ostalih kandidata takozvane "patriotske" orijentacije, sigurno je da nacionalizam kao ideologija ovde jos uvek vodi. Za sada je izvesno da i medju apstinentima ima "nacionalista". Na primer, albanskih sa tzv. juga Srbije, koji nece da se mesaju u "srpska posla". Piše Lidija Jovetić

08. oktobar 2002. | Izvor: Monitor
Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.

07. oktobar 2002. | Izvor: Ekonomist
Građani Srbije danas su manje opsednuti politikom u odnosu na stanje od pre dve godine. Na predsedničkim izborima glasalo je svega 55,5 odsto upisanih u biračke spiskove i ovaj procenat je gotovo isti i u Vojvodini, i u Beogradu, i u Centralnog Srbiji.

07. oktobar 2002. | Izvor: Blic
Izborni štabovi dva predsednička kandidata - Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, kako tvrde, nemaju neraščišćenih računa s televizijskim stanicama koje su pre prvog kruga predsedničkih izbora emitovale njihove predizborne spotove, dok je većina ostalih učesnika u predizbornoj trci samo koristila pogodnosti besplatnog predstavljanja.

04. oktobar 2002. | Izvor: NIN
Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila.

04. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Razgovor pred TV kamerama Koštunice i Labusa bio bi osnov za kvalitetno opredeljenje birača

03. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Razvod je ispao gotovo besplatan: Labus i Koštunica osvojili su oko 300.000 glasova manje od DOS-ovih najboljih rezultata iz 2000, ali to ne nagoveštava drastičnu reviziju biračke strateške odluke iz 2000. godine. Autor Milan Milošević

02. oktobar 2002. | Izvor: Blic News
Ovogodišnji izbori protekli su mirnije nego pozorišna predstava. Nakon zatvaranja birališta nije bilo (mnogo) teških reči. Labus je samo jednom reagovao na Koštuničin govor koji je pratio preko TV ekrana. - Je l’ se Ustav jede? Je l’ ga to neko pitao? - prokomentarisao je kada je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiju od danas do sutra“, ističući važnost donošenja Ustava

02. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim.

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
Sa stanovišta analize posledica nekog događaja, kao što je recimo analiza rezultata predsedničkih izbora, procenti su veoma korisna stvar, jer omogućavaju da se brzo stekne uvid u podelu kolača. Oni međutim, često mogu i da prevare. Pravi rezultati izbora zapravo se ne mere procentima, već brojem glasova. Ovakav ugao posmatranja govori recimo da su kandidati bivšeg DOS-a od 2000. godine do danas izgubili oko 25.000 glasova. Piše Vlada Ćalić

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
U Srbiji se zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi. Svi su izgledi, međutim da je ovakva podela ipak stvar budućnosti. Autor Boško Denić

30. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
U izjavama na biralištima većina predsedničkih kandidata bila je složna u mišljenju da su ovo slobodni, fer i demokratski izbori i da će sa njih kao pobednik, u svakom slučaju, izaći ličnost do kraja odana demokratiji.

30. septembar 2002. | Izvor: Danas
Upitan o tome čime će se baviti posle izbora novog predsednika Srbije, Milan Milutinović je rekao da "ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se bavi, od pisanja do gluvarenja".

30. septembar 2002. | Izvor: Blic
Predsednički izbori su uvod u političku stabilnost Srbije koja će biti postignuta posle vanrednih parlamentarnih izbora, ali će na političkoj sceni Srbije uvek postojati tri grupacije stranaka, od kojih dve nikada neće moći da sarađuju.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Ko je za zlog ratnog vakta imao prilike i volje da slusa ratnicke price, zna da je kljucna razlika izmedju televizijskih bajki o hrabrim braniocima ognjista i stvarnosti bila u tome sto Marticevi, Mladicevi, Arkanovi i ostali sokolovi nisu polazili u boj ako ih nije bilo bar deset puta vise od neprijatelja... Slicna predstava odvija se u predizbornoj kampanji.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Da, Miroljub Labus dobio jaje u glavu, il’ tu negde, pa sta, valjda je to uracunati rizik; toliko svetskih drzavnika popilo torte zbog ovog il’ onog, globalizma nekakvog, ekologije, ugrozenih majmuna, cegalisvevec. Mi smo, bice, stedljiviji, jaje je jeftinije nego torta. Predizborna kampanja na srpski nacin.

25. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Samo još jedan dan ostao je predsedničkim kandidatima da se „istutnje“ a onda, 26. u ponoć, počinje izborna tišina. Ćutanje će trajati do 29. septembra do 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
U tih 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan glasanja zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, zatim izborna propaganda preko sredstava informisanja kao i održavanje javnih skupova.

25. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedinstveni birački spisak na kompakt disku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Republičkoj izbornoj komisiji, ali bar za sada u taj spisak niko nema pravo uvida. Republička izborna komisija na jučerašnjoj sednici nije, naime, donela odluku o tome da li će i kako ovi podaci biti dostupni bilo kome.

24. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Kakve kampanje vode predsednički kandidati? Da li prvi čovek srpske Vlade svojom akcijom „Ponosni na Srbiju“ vodi kontra kampanju protiv jednog favorita? O ovim obeležjima i karakteristikama u završnici kampanje za predsednika Srbije za „Novosti“ govore sociolog prof. dr Ratko Božović i politički analitičar mr Zoran Lutovac.

23. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Kandidati upadljivo teško komuniciraju sa širom publikom nenaviknuti na ideju da će na predstojećim izborima i na onima koji će uslediti u bliskoj budućnosti – možda ipak odlučivati nijanse, a ne više dopadljiva demagogija ili gromopucateljne parole. Piše Relja Knežević

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Preporučujemo vam izjave svih predsedničkih kandidata, na pitanje šta će biti njihov prvi potez ako pobede u izbornoj trci i zauzmu mesto predsednika Srbije.

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga i pomognut socijalističkim glasovima tiho primiče s leđa, s pretnjom da osvoji znatno više glasova nego što ih je osvojio Toma Nikolić 2000. godine. Autor Milan Milošević

22. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi".

20. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednički kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koji su dan za danom održali predizborne mitinge u glavnom gradu Vojvodine, značajno su doprineli da se jaz između autonomaških stranaka u Vojvodjanskom savezu produbi. Vrlo je indikativno da se Koštunica, nakon mitinga u utorak, susreo samo sa delom Vojvođanskog saveza u prostorijama Reformista Vojvodine, gde mu je domaćin bio Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije i lider RV, kao i to da je Labus sutradan uveče, namerno ili slucajno, zaobišao Reformiste u centru grada.

20. septembar 2002. | Izvor: NIN
Na niz spekulacija da na predsedničke izbore možda neće izaći dovoljan broj glasača, portparol CESID-a Marko Blagojević je izneo predlog da bi trebalo ukinuti zakonsku odredbu po kojoj je za uspešnost izbora neophodan izlazak preko 50 odsto upisanih birača.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedan plakat košta tri dinara, a zakup bilborda od tri stotine do hiljadu eura. Istovremeno, kandidati za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, a svaki kandidat će dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Po podacima Republičke izborne komisije na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, ukupno 6.555.405 birača u Srbiji moći će da glasa na 8.617 biračkih mesta u 180 opština. U ovaj broj uračunata su i 292 biračka mesta koja se nalaze na Kosmetu. To istovremeno znači da u proširenom sastavu odbora može biti čak 183 hiljade ljudi.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Predsednički kandidati uveliko „troše“ kilometre i kilometre na svom predizbornom putu širom Srbije. Za sam finiš je još rano, ali se već polako mogu davati prve procene pređene kilometraže, koje neko „u nogama“ ima više, a neko manje.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata, a da bi jedan od njih postao predsednik, neophodno je da na izborima glasa, najmanje 3,3 miliona birača.

17. septembar 2002. | Izvor: Danas
Vrlo dobro! Po meni, stvari oko izbora se odvijaju u zeljenom pravcu. Predsednicki pas de deux se ne igra baš po svim baletsko/političkim pravilima, tj. strogo na prste, ali ide nekako. Piše: Ljilja Djurdjić

17. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Pavković je, nakon podnošenja kandidature, izjavio da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji". "Popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je Pavković, ne precizirajući da li se radi o "prijateljima" iz vojske ili nekih političkih partija.
Autori: Dejan Eraković, Miloš Jeftović

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Kad političari ne nude ništa novo i njihove poruke biračima su stare. Ili se dogodi da tri stranačka kandidata u izbornoj kampanji za predsednika Srbije koriste istu reč u svom propagandnom sloganu. Jedan kaže: "Zna Srbija", drugi "Zna put", treći "Znamo se".

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Dnevni list "Politika" u izdanju od nedelje prenosi kratke biografije svih predsedničkih kandidata na predstojećim izborima zakazanim za 29. septembar 2002. godine.

16. septembar 2002. | Izvor: RTS
'Mi nemamo precizno utvrdjen birački spisak i mogućnosti za manipulaciju su velike. Sumnjivo je da po popisu u Srbiji živi 7,5 miliona ljudi, a da ukupno biračko telo broji 6,5 miliona."

16. septembar 2002. | Izvor: Ekonomist
Čitam tvrdnje da Labus mora da pobedi u prvom krugu, jer ne može u drugom. Na žalost, ovo je gotovo sigurno pogrešno. Ko ne može da pobedi u drugom krugu, ne može ni u prvom. Prema tome, oni koji tvrde da Labus ne može da pobedi u drugom krugu kažu u stvari da on uopšte i ne može da pobedi. Autor: Vladimir Gligorov

15. septembar 2002. | Izvor: Politika
Nacionalizam, u primitivnim i agresivnim oblicima, ponovo postaje moćno predizborno sredstvo, čak i onda kada i postmiloševićevskim nacionalistima postaje savršeno jasno da svojim ponašanjem Srbiju guraju u nove nevolje.
Autor: Ivan Torov

13. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani... Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.

11. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Biće najgore ako posle predsedničkih izbora, Srbija, umesto mesta poznatog po tome što se u njemu svađaju Đinđić i Koštunica, postane mesto gde se svađaju svi sa svima; ako se u njoj raspadnu svi nelogični savezi i ako se, u međuvremenu, ne sklopi nijedan od svih logičnih saveza.

10. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, koji je doskoro važio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Srbije, optimizam ne napušta iako sva istraživanja javnog mnjenja najveće šanse daju Vojislavu Koštunici i mada, gotovo svakodnevno, gubi podršku poneke od partija vladajuće koalicije. U razgovoru za Reporter, Labus je istakao da nije sasvim zadovoljan dosadašnjim tokom svoje kampanje.

06. septembar 2002. | Izvor: NIN
Televizija Pink i TV BK su naklonjenije Miroljubu Labusu nego Vojislavu Koštunici, RTS - noseći breme devedesetih - vodi računa da ne napravi "grešku u koracima", a poslednje dve godine bojkotovani Vojislav Šešelj čuva sigurno treće TV mesto u trci za predsednika Srbije.

06. septembar 2002. | Izvor: B92
Premijer Srbije Zoran Djindjic, smatra da postoji velik rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti, dok sa druge strane u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju da cinjenica da su predsednicki izbori raspisani po takozvanom Milosevicevom Ustavu, po kom u biracko telo ulaze i kosovski Albanci, ostavlja prostor za izbornu kradju i manipulaciju.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Djordje Vukadinovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze za Radio B92 da ga popularnost Vojislava Seselja ne iznenadjuje, a da je potcenjena i podrska koju je Seselju pruzio Slobodan Milosevic iz Haga. “Generalno gledano mnoge stvari u vezi sa ovim izborima su konfuzne”, smatra Vukadinovic.

04. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja smatra da ni predstojeci izbori za predsednika Srbije "nece dati sansu novim i neokaljanim licnostima, poput one supruge koja se bezeci od pijanca preudala za kockara."

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Mada vecinu istrazivackih kuca ovakvo rezonovanje pomalo ljuti, Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", kaze da se prostor za takve sumnje nalazi "u opstem stanju profesionalizma kod nas", tacnije upadljivoj vladavini amaterizma na svim nivoima. Posle petooktobarskih promena, kaze, primetan je rast "onih koji se deklarisu kao istrazivaci javnog mnjenja" tako da se na trzistu pojavljuje dvadesetak ovakvih kuca, a sto je ne samo brojno vise nego pre, vec premasuje i sadasnje mogucnosti trzista. U borbi za opstanak pribegava se raznim potezima pa i "ustedama".

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Biraci ce tokom politicke kampanje potencijalnih predsednika Srbije ostati uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek nedavno prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera. Kada je rec o medijskom prostoru u Srbiji, mediji pre svega treba da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima.

29. avgust 2002. | Izvor: Beta
Mediji u izbornoj kampanji treba da ispune osnovne zahteve za jednakim, kvantitativnim, kvalitativnim i kontekstualnim tretmanom kandidata. Pored toga, potrebno je uspostaviti nove standarde za predstavljanje izbornog programa kandidata, posebno sa aspekta elektronskih medija, jer emisije u kojima se prestavljaju kandidati treba da budu krace, cesce, raznovrsnije i sa pitanjima postavljenim iz ugla biraca.

29. avgust 2002. | Izvor: Vreme
Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri. Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta.

23. avgust 2002. | Izvor: Beta
Sociolog Slobodan Antonic je za agenciju Beta kazao da su do pre mesec dana istrazivanja javnog mnjenja davala prednost Kostunici, ali da sada ima nekih istrazivanja koja pokazuju da mu je opao rejting "nakon medijske ofanzive posle afere Pavkovic".

17. avgust 2002. | Izvor: B92
U saopstenju se navodi da je Labus prema tim anketama vec prestigao u popularnosti Vojislava Kostunicu, koji jos zvanicno nije ni objavio predsednicku kandidaturu. Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su tvrdnje DSS-a neosnovane.

09. avgust 2002. | Izvor: B92
Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzavljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic, clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

06. avgust 2002. | Izvor: B92
Sociolog Slobodan Antonic smatra da u Republickoj izbornoj komisiji uglavnom sede ljudi bliski Zoranu Djindjicu.

09. jul 2002. | Izvor: B92
Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije. Otvoreno je pitanje da li sve to vodi ka ponovnim predsednickim, ali i novim parlamentarnim  izborima u Srbiji za oko godinu  dana.