Da li će uspeti drugi krug | 03/10/2002 | Izvor: Vreme
Beograd -- Prva vest je glasila da se obračun kod O.K. korala odlaže zbog kiše. Prilično iznenađenje izazvala je činjenica da je na prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji 29. septembra izašlo 56 odsto, a ne, kako su istraživači javnog mnjenja predviđali, 66 odsto.

Partijski propagandisti i politički analitičari, a naročito izborni štabovi pribegli su uobičajenom izgovoru da je glasače rasterala kiša. Vremenske prilike delimično utiču na odziv, u nekim zemljama na starije, kod nas, kako se pretpostavlja, na mlađe.

No, pitanje je opet da li mlađe birače rasteruje kiša ili – lepo vreme. Sećamo se kako je Vuk Drašković 1992. prekorevao Beograđane što u vreme Vidovdanskog sabora "ližu sladoled" a ne demonstriraju za slobodu Srbije. Slobodan Milošević je odlagao priznavanje rezultata lokalnih izbora 1996. godine, valjda u nadi da će lapavica oterati demonstrante sa ulica. Đinđić je, kad je 1991. godine Šešelj pobedio Boru Pekića, u Rakovici objašnjavao da su njihovi, demokratski birači tog dana otišli na plažu. Milan Stojadinović je pre onog rata izgovorio onu čuvenu rečenicu u Nišu: "Prošle nedelje je padala kiša, ove nedelje greje sunce, znači bog je sa nama i mi ćemo pobediti..."

Da li je baš tako? Pre će biti da se političke snage u DOS-u vrte oko svog optimuma.

Broj birača koji su glasali 24. septembra 2000. godine u Srbiji iznosio je 4.759.030, dok je broj birača koji su glasali 23. decembra 2000. godine iznosio 3.752.170, što je činio 57,64 odsto biračkog tela. Sada je na biralište izašlo oko 3.600.000. Joj razlike!

Neki analitičari kažu, ali brojevi to ne sugerišu, da je posle oktobarskog prevrata deo birača postao nezainteresovan za politiku pošto je "posao obavljen", diktator je srušen, itd...

Nisu se tada pobednici povukli sa birališta. Glasači DOS-a su decembra 2000. bili zahvaćeni pobedničkom euforijom (i deobom plena i "dekoracija"), koja uključuje onu slatku jezu da će se stari režim nekim čudom vratiti i onu psihologiju "probosti vampira glogovim kocem", i oni su u decembru na srpske parlamentarne izbore masovno izašli da potvrde pobedu.

CRVENA APSTINENCIJA: Lista "Demokratska opozicija Srbije – dr Vojislav Koštunica" – za savezno veće u septembru 2000. uzima 2.040.646 glasova, a Lista "Demokratska opozicija Srbije – dr Vojislav Koštunica" na republičkim parlamentarnim izborima decembra 2000. godine dobija čak 2,4 miliona glasova.

Socijalistička partija Srbije - Jugoslovenska levica – Slobodan Milošević – septembra 2000. godine dobila je 1.532.841 glas, a Socijalistička partija Srbije decembra 516.326.

Šta govore ti podaci? Govore da se od septembra do decembra 2000. godine broj birača smanjio za milion, a da je takođe milion glasova manje imao SPS. Oni koji su pognuli glavu i ostali kod kuće, dakle, bili su pretežno socijalisti.

Ovo poklapanje rasta broja apstinenata i pada broja socijalističkih birača sugeriše zaključak da verovatno nije tačno ono opšte mesto upotrebljavano u partijskim svađama da su socijalisti masovno otišli u DSS. Kad je Koštunica pobedio na predsedničkim izborima, oni su još bili socijalisti. U pojačavanju DOS-ovog parlamentarnog skora za 400.000 u decembru, pored njihovih prebeglica moglo je biti i dosta prebeglih glasača SPO-a – i možda u to vreme radikala.

Srpska radikalna stranka dobila je 406.196 glasova u septembru, a 322.615 ili 8,59 odsto u decembru, što će reći da je dala sto hiljada glasova na revers, ili u pasivu.

Srpski pokret obnove u septembru 2000, na primer, na izborima za Veće građana, gde jedino prelazi cenzus, ima 238.000, a u decembru iste godine 140.000 glasova. Dakle, tu nedostaje 100.000 glasova.

Pasivizovanih socijalističkih birača, dakle, ima između 600.000 i milion, ako je ta brojka bliža prvoj, to može biti zbog neumitnosti da ljudski vek kod nas traje u proseku sedamdesetak godina, a socijalistički birači bili su starije dobi. Ni tada ni u kasnijem periodu ti dekuražirani socijalistički birači, koji se nisu više solidarisali sa Slobom, nisu ohrabrivani da glasaju za DOS, naprotiv, bili su sistematski obeshrabrivani da to učine.

Mića Danojlić ima jednu belešku iz šezdesetosme – trećeg dana demonstracija on pokušava da uđe na Filozofski fakultet, ali ga redar na vratima zaustavlja: "Nećeš da uđeš bez indeksa! Nisam ja za džabe krvario." To bi mogla da bude neka karakteristika psihologije DOS-ovskih prvoboraca, neka vrsta nove uspaljenosti: za nas mogu glasati samo oni koji imaju dva svedoka da nisu izostajali s demonstracija i novorođena deca čiji bar jedan roditelj može da dokaže da je redovno šetao, a da to nije činio po nalogu Udbe.

Dok je Šešelj aktivirao aktivne socijaliste, Koštunica i Labus očito nisu uspeli da privuku pokolebane socijaliste koji su između septembra i decembra 2000. otišli u apstinenciju. Izgubili su i nešto svojih.

FINALE: Prva dva kandidata (Vojislav Koštunica i Miroljub Labus) u zbiru su osvojili nešto manje glasova nego što je njihova nekadašnja (a na saveznom nivou i još postojeća) koalicija (DOS) osvojila na decembarskim izborima 2000. Sada razdvojeni Koštunica i Labus imaju zajedno 58 odsto izašlih ili oko 2.100.000 glasača, što je za oko trista hiljada glasova manje nego što je celokupan DOS sakupio u decembru na parlamentarnim, a Koštunica u septembru 2000. na predsedničkim izborima. Zbirni rezultat dvojice prvoplasiranih kandidata je, opet, čak nešto malo i veći od parlamentarnog rezultata koalicije DOS na saveznim parlamentarnim izborima 2000. godine (2.040.000). To znači da je politička konstelacija koja se doskora nazivala DOS, a sada se tako može nazvati samo ako želi da se izazove konfuzija, zapravo prešla svoj zenit i da nije uspela da privuče nove birače, ali i da nije izgubila mnogo. Da su se zadužili u banci, platili bi za ove dve godine veću kamatu.

Moglo bi se reći čak i da ta razlika, dakle, nije veća od onog sinergijskog efekta koji se često javlja pri udruživanju, a gubi pri razdruživanju partija u koalicije.

Vest je dakle u osnovi tačna, ali nije u pitanju kiša. Razvod je bio gotovo besplatan.

KOŠTUNICA: Distribucija glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pokazuje da se u izborima 2002. ipak ni na jednoj bitnoj tački ne nagoveštava neka drastična revizija biračke strateške odluke koja je 2000. godine Srbiju počela da uključuje u proces relativno brzog priključenja Evropskoj uniji. Izborni rezultat je, sve u svemu, neka relativno blaga opomena birača posle raspada koalicije, posle prve dve godine reforme, više verbalna opomena nego žuti karton. Ipak, ta biračka kazna nije tako drastična da bi promenila tok zbivanja u Srbiji.

Prvoplasirani kandidat Vojislav Koštunica sa oko 1.100.000 glasova izgubio je kraljevsku neprikosnovenost nosioca DOS-ove liste, dakle oko milion i trista hiljada glasova podrške i ulazi u završnicu praćen prognozama da će pobediti ako izađe dovoljno glasača. Centar za proučavanje alternativa u svojoj izbornoj prognozi, na primer, predviđa da bi Koštunici u drugom krugu mogli da idu glasovi Šešelja, Vuka Draškovića, Bate Živojinovića, Pelevića i delimično Ivkovića.

Koštunica je izgubio mnogo od podrške, ali je na putu da završi posao osamostaljivanja i jačanja DSS-a pred republičke i savezne izbore koje traži. Sociolog Vladimir Cvetković (Pres klub, ponedeljak 30. septembra) uočava da su ovi predsednički izbori potvrdili snažnu artikulaciju DSS-a kao vodeće stranke u Srbiji. On pretpostavlja da će na "Đinđićevoj strani" doći do partijskog pregrupisavanja, da će manjinske partije, na primer, glasati samostalno. U DOS-u već počinje postizborno pregrupisavanje, počinje inicijativa za izdvajanje socijaldemokratije u poseban poslanički krug. Izgleda da će se problematizovati položaj Čovića u vladi i sve to ukazuje na skore parlamentarne izbore.

Parlamentarni rezultat DSS-a teško da može da bude isti kao Koštuničin u prvom krugu s obzirom na to da je u javnosti kristalisana slika da ova partija ima malo preduzimljivih ljudi koji bi se snalazili u lavirintu tranzicije. S druge strane, serija lokalnih izbora pokazala je sličan raspored glasova, po polovina DSS-u i ostatku DOS-a, a postoji i treći blok koji u lokalu ne nosi Šešelj, već socijalisti.

Koštuničin apel biračima može da se tiče državnog razloga, može da kaže, kao što čini, da ako izbori ne uspeju, država ulazi u novi ciklus krize. Propast drugog kruga Koštunici kao verovatnom pobedniku ne može pasti teško jer on u sledeći ciklus ulazi kao neko čija je pobeda osujećena. Njegov štab je već uložio protest zbog neuređenog biračkog spiska i već sada tvrdi da je na biralište izašlo 65, a ne 55 odsto, pošto su u spisku ostale mrtve duše.

Sociolog Vladimir Cvetković takođe sumnja u valjanost biračkog spiska i kaže da su naši istraživači, a naročito statističari pomalo zaboravili na podatak da u poslednjem popisu imamo 7,5 miliona stanovnika, a 6,5 odsto birača, a da stanovništvo do 18 godina čini samo 14 odsto u ukupnoj populaciji. Po Cvetkovićevom mišljenju, jedini kome ne odgovara da izbori uspeju jeste aktuelna srpska vlada.

On kaže da će biti zanimljivo videti kako će reagovati Vlada Republike Srbije, on smatra da je malo verovatno da će vlada energično pozvati birače, kao i da će se ona u suštini držati ignorantski ili će, na primer, DSS biti ohrabren da vodi kampanju protiv izbora, dakle i protiv verifikacije verovatne Koštuničine pobede u drugom krugu.

Drugoplasirani kandidat Miroljub Labus osvojio je nešto manje od milion glasova i njemu u drugom krugu, po toj prognozi, idu glasovi Obradovića, Pavkovića, Laloševića i delimično Ivkovića. I po ovoj i po drugim agencijama, Koštunica bi u drugom krugu mogao da dobije znatnu prednost u odnosu na Labusa. Tu dolazimo do tačke na kojoj će Labus imati jak interes da se potrudi da ostvari što tešnji rezultat, pošto je svima jasno da na red dolaze parlamentarni izbori.

Ti izbori bi za Labusa mogli biti utakmica na domaćem terenu jer bi na parlamentarnim izborima trebalo više da se ceni njegovo umeće (ekonomija, menadžerske performanse itd...). Njegov problem je u tome što blok za koji on igra nije homogen i teško da će uspeti da na izbore izađe ceo. Vladimir Cvetković, na primer, analizirajući njegov dobar rezultat u Vojvodini, pretpostavlja da će nacionalne manjine na izbore najverovatnije izaći samostalno.

LABUS: Labusov izborni argument može biti, a on to u prvim porukama i koristi, da opcija ekonomskih reformatora ipak ima značajnu podršku, njegovom strateškom savezniku srpskoj vladi može izgledati da pola biračkog tela DOS-a može delovati kao solidan oslonac, a da propast izbora može pokazati krizu režima i poništiti Labusov prilično dobar rezultat.

Srpski premijer Đinđić ne mora više da se plaši "bauka Koštunice" i sada već relaksiranije može da razmišlja i o parlamentarnim izborima.

Ta opcija ima limite. Biračima je već javljeno da će Koštunica biti pobednik i neke od Labusovih pristalica možda će odustati. Labusov hendikep je to što on vodi u malo opština – Koštunica je prvi u 82 opštine, Šešelj u 62, a Labus samo u 34.

Na drugoj strani, Labusovi birači su prilično napujdani na Koštunicu. (Slobodan Cvejić kaže da većina Labusovih glasača kaže da je za ovo stanje kriv samo Koštunica, a većina Koštuničinih kaže da su kriva obojica.)

Uz to, Labusov izborni štab je verovatno dosegao reklamne limite, već je mnogo potrošio na reklamu i unekoliko prezasitio biračko telo (Labusovi i Koštuničini spotovi stoje u odnosu 60:5), a vladina paralelna kampanja "Ponosni na Srbiju" u vreme izborne ćutnje verovatno je oterala bar onoliko birača koliko ih je oterala ona sitna jesenja kiša.

ŠEŠELJ: Druga izborna vest je da radikal Šešelj opet slama mozak političkim analitičarima i prognozerima javnog mnjenja. Kako do juče tokom izborne kampanje niko nije hteo da obrati pažnju na to da Šešelj ulazi u prazan prostor, dok su se glavni takmaci bavili jedan drugim, tako su sad svi vrisnuli da desnica nastupa. "Iz Srbije majke začuo se krik, Vojo će nam Šešelj biti predsjednik." (Baja Mali Knindža)

Brojke opet sugerišu mirniji zaključak. Srpska radikalna stranka imala je u decembru 2000. godine 320.000 glasova, socijalisti su imali, kako rekosmo, pola miliona, a Šešelj sada ima oko 830.000. Pošto je Bata Živojinović uzeo oko 100.000 glasova, a Bane Ivković oko 40.000, ispada da je Šešelj, koji je popravio skor za oko pola miliona, uspeo da privuče nešto više od dve trećine aktivnih socijalističkih birača, nešto je pokupio od Pelevića, a možda i iz onog kontingenta od oko 300.000 razočaranih DOS-ovaca.

Trećeplasirani kandidat Vojislav Šešelj sakupio je onoliko glasova koliko su (mereno redom veličina) na decembarskim izborima 2000. godine osvojili SPS i SRS. Odziv na republičkim izborima takođe je samo nešto manji nego što je bio na republičkim parlamentarnim izborima decembra 2000.

Zabavljeni međusobnom borbom za primat, prva dva kandidata u toku kampanje praktično nisu ometali konsolidaciju trećeg, Vojislava Šešelja, koji je ujedinio preostale glasače SPS-a i SRS-a, ali njegov rezultat nije takav da može osporiti dominantno glasačko opredeljenje.

Ako pozove svoje glasače da podrže Koštunicu, Šešelj bi mogao da utiče na njegovu pobedu, ali i da od Koštunice otera deo glasača koji se kolebaju između Labusa i Koštunice. Za otvoren poziv da se glasa za Koštunicu on ne bi trebalo da ima mnogo interesa, pošto mu odgovara da se čitava vladajuća garnitura ospori, da se stvori vakuum u kome bi on neometano nadirao. On je veoma aktivno koristio opstrukciju u parlamentarnoj borbi, nije pokazivao da će u bilo kojoj situaciji podržavati DOS i teško je poverovati da on neće raditi na propasti drugog kruga izbora. Kada su u Skupštini Srbije oduzimani mandati DSS-u, Šešelj je odbio da bilo šta preduzme ističući da je Koštunica taj koji je "doveo Đinđića" i koji je njega "skinuo s televizije". On je u parlamentu primenjivao uporan bojkot.

U daljem toku izbornog procesa Šešelj ima samo mogućnost da ometa izbore – ako pozove svoje birače na bojkot, on tako može uticati na to da se birači ne odazovu u dovoljnom broju (50 plus jedan). Ako eventualno dâ sugestiju svojim biračima da se upuste u aktivnu opstrukciju izbora (recimo precrtavanjem glasačkih listića), mogao bi da oteža prvoplasiranom kandidatu u drugom krugu da dosegne potreban rezultat (50 odsto izašlih plus jedan glasač).

Njegov interes da izbori uspeju može biti samo u njegovoj nameri da predsednički rezultat kojim je zadovoljan upotrebi za sticanje podrške na parlamentarnim izborima. Njegovo tumačenje rezultata izbora glasi da je Đinđićeva vlada potučena do nogu, što nagoveštava da bi on sa okupljenom raznorodnom vojskom želeo da nastavi juriš.

Interes svakog od njih je da pre svega pokažu da je Srbiji potreban predsednik i da eventualno Šešelja u slučaju da on minira izbore prikažu kao neprijatelja poretka.

Odgovor prvoplasiranih kandidata na Šešeljev bojkot bio bi da pokušaju da ponovo probude biračko telo i da povećaju odziv.

VAKUUM: I pored drugačijih taktičkih varijanti, neuspeh predsedničkih izbora ne bi mogao da bude od koristi nijednom od prvoplasiranih kandidata jer bi stvorio opšti utisak da administracija u Beogradu ipak ne uživa dovoljnu podršku biračkog tela i olakšao bi snagama bivšeg režima da u kasnijem razvoju događaja, u nekoj vrsti haotičnog vakuuma, kapitalizuju razočaranje, gubitak entuzijazma i rastuće socijalno nezadovoljstvo, koje uočavaju pojedini sociolozi. To nezadovoljstvo je veće nego što to pokazuje izborni rezultat. Šešelj može videti šansu u tome što je u prvom krugu vodio u velikom broju opština.

Sociolog Slobodan Cvejić uočava da su Šešeljevi birači bili bolje politički motivisani od ostalih. On uočava da analitičari često upadaju u zamku da linearno povežu socijalno nezadovoljstvo i političko delovanje. Često je, međutim, teško naći direktnu vezu između politike i stomaka. On u istraživanjima sada prvi put posle 15. godina primećuje da postoji tzv. kristalizacija ekonomskih interesa u političkom prostoru, može da se primeti da postoji segment birčkog tela koji o politici razmišlja stomakom. Međutim to nisu, ako se očekuje, najsiromašniji. Najsiromašniji su sastavili svoj skromni krug preživljavanja i glasaju zbog nečeg drugog. Postoje ljudi kojima ide nabolje pa su glasali za Šešelja, ali i postoje oni kojima ide nagore, pa su glasali za Labusa.

Šešelj na ovim izborima nije mnogo koristio svoju nacionalnu retoriku, već, reklo bi se, onu koju je koristio Berluskoni, tvrdeći da je on i pored svih mana jedini sposoban da slomi kičmu organizovanom kriminalu u Srbiji. Ono što je Šešelj do sada probudio ipak ne govori o tome da je on iskoristio samo deo rezervoara tinjajućeg nezadovoljstva. Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa uočava (Pres klub) kako ovi izbori pokazuju da se u Srbiji formiraju tri bloka. Jedan je reformsko-neoliberalni, okupljen oko Miroljuba Labusa; drugi je takođe demokratsko-reformski ali s neodređenim odnosom prema tranziciji, oko Vojislava Koštunice, a treći je nacionalno-socijalno populistički i predvodi ga Vojislav Šešelj. Moguće je da ovaj blok ojača ako se Šešelj još više okrene socijalnim temama i ako počne oštrije da govori protiv novog svetskog poretka oličenog u Svetskoj banci i MMF-u. Nikolić uočava kako je MMF oficijelno napustio izraz "šok terapija". On kaže da analiza tranzicija pokazuje da su neuspešne one koje su imale "šok terapiju", a uspešne one u kojima su se smenjivali neoliberali i socijaldemokrati. On uočava da su uspešne tranzicije one u kojima se na vlasti smenjuju neoliberalna i socijaldemokratska opcija. To je model koji bi trebalo da se usvoji ovde. Ako ne usvojimo ovaj model smenjivosti liberala koji malo više rade na ekonomskom razvoju i socijaldemokratske redistribucije, gubićemo vreme na razne demagoge. I reforme će izgubiti podršku stanovništva. Ovi izbori, međutim, pokazuju da socijaldemokratska opcija kod nas ne postoji, tako da se reformskoj orijentaciji kao alternativa nameće nacionalno socijalna demagogija.

Pored uticaja razočaranja, na Šešeljev rezultat je po Nikolićevom mišljenju uticala i negativna kampanja koja je odmagala demokratskim kandidatima a pomagala Šešelja.

Nikolić nabraja sedam razloga za uspeh g. Šešelja: Miloševićeva poruka donela mu je većinu birača SPS-a, pomogla mu je podela između druga dva SPS-ova kandidata, možda je strast i disciplina Šešeljevih birača izraženija. Šešelj je, pored standardnog nacionalizma, koristio i socijalne teme. On je koristio strah od reforme jer ni Labus ni Koštunica nisu uspeli da ubede birače da nemaju čega da se boje.

Iz kretanja biračkog tela, kako vidimo, proizlazi da nije sasvim tačan zaključak da Šešelj sa prikupljenih 800.000 glasova predstavlja neki izuzetno veliki rezervoar, pošto je znatan deo njegovih glasača očito "pozajmljen" od socijalista. I radikali i ti socijalisti koji su poslušali poziv Slobodana Miloševića iz Haga verovatno predstavljaju vatrene pristalice i treba možda s rezervom gledati na mogućnost da oni pređu "dosmanlijama".

REZERVE I REZERVOARI: Uz to, ovde treba reći da u zemlji koja je upravo izašla iz četiri izgubljena rata, sa 600.000 izbeglica za koje ne postoji dovoljna osetljivost u domaćoj a pogotovu u međunarodnoj javnosti, čiji položaj nije ni iz daleka predmet domaćih i stranih humanitarnih zabrinutosti i dramatizacija, koji možda doživljavaju da su cinično zaboravljeni, uz veliki broj nezaposlenih i isti toliki broj onih koji su uplašeni za svoj posao, deo glasača autentično je vezan za desnu Šešeljevu opciju i nju ni radikalni ni oprezni reformisti ne mogu privući.

Zapažena je vest da je Labus pobedio u Vojvodini, a Koštunica u Beogradu i ostatku Srbije, ali je nezapaženo da je Koštunica u Vojvodini treći. Činjenica da je Šešelj zauzeo poziciju broj dva u Vojvodini i na jugu Srbije govori da Šešelj postiže dobre rezultate u nacionalno mešovitim sredinama i u sredinama o čijoj budućnosti postoje različite ekstremne koncepcije.

Gde je još rezerva za uspeh izbora! U potrebi kandidata da u konkurentskoj borbi pokušaju da uvećaju podršku svoja dva bloka. Da jedni drugima preuzmu glasove, teško je verovatno.

Šešelj, kako će se možda videti, nije jedini vlasnik rezervoara glasova za njihovo prelivanje u drugom krugu. Posred Šešeljevih glasača, postoji i još oko 15 odsto ili oko pola miliona glasova koji su otišli kandidatima od 4. do 11. mesta. To je čak i veći rezervoar nego Šešeljem.

Glavni rezervoar su opet apstinenti, a njih u znatnom broju čine pokolebani, razočarani i uvređeni socijalisti.

Socijalisti su, dakle, nosioci apstinentske liste, to su oni koji su glasali za bivšu vlast, zato što je vlast, ne za vođu lično, i koji sada prolaze kroz stočetvrtu nedelju političkog posta i ćutke podnose anateme naših puritanaca koji govore o kolektivnoj odgovornosti za postojanje bivšeg režima. DOS je obećao da posle osvajanja neće biti revanšizma, ali to obećanje se istopilo u kriznim štabovima u borbi za plen i pomešano je s pričom o lustraciji.

Neuspeh predsedničkih izbora mogao bi da dramatizuje slabost državnih političkih institucija koja se na mnogim tačkama i dalje manifestuje. Predsednički izbori u Srbiji održani su u vakuumu tzv. nedovršene države, tačnije u još neraščišćenim ruševinama bivše države, čije granice nisu jasno definisane, odnosno čiji je deo teritorije pod međunarodnim protektoratom, u još nezavršenom definisanju odnosa dve republike, u ustavnom sistemu koji se faktički ne poštuje u svim segmentima, u institucionalnim okvirima ostalim od starog režima, po starom izbornom zakonodavstvu, nerešenim pitanjima novca, moći i politike, u stanju u kome nije dovršena konsolidacija sudova, najvažnijih društvenih institucija i medija.

Ta institucionalna kriza bi se neuspehom predsedničkih izbora mogla samo produbiti. To znači da će u pozivima biračima biti pominjan državni razlog i odsudnost bitke. Čović to oseća i kaže da bi neuspeh izbora mogao odgovarati samo snagama destrukcije i šalje poruku da vlada nikako ne bi smela da kalkuliše sa propašću izbora.

Birači su inače u odmeravanjima te vrste relativno lako prelazili linije partijskih podela. Nesumnjivo je da je među Šešeljevim glasačima na poslednjim predsedničkim izborima 1997 (1.730.581 u prvom krugu protiv Lilića) bilo mnogo glasača nekadašnjeg DEPOS-a, ili Koalicije Zajedno ili potonjeg DOS-a. Vuk Drašković je, ne bez osnove, tvrdio da je od 800.000 njegovih nekadašnjih glasova bar oko pola miliona dato na revers DOS-u i da on još pokušava da ih vrati

13. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednički izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, raspisani su da ne bi uspeli, kaže u autorskom tekstu Vojislav Koštunica

12. decembar 2002. | Izvor: Politika
Glasačko telo nije, kao nekad, tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije

12. decembar 2002. | Izvor: Danas
Antihaška, što će reći miloševićevski neevropska nekrofilska koalicija, privukla je na biralista 45 odsto punoletnih građana. Pesimisti će reći da se crno piše zemlji u kojoj toliko ljudi pristaje da ih vodi takva trojka.

11. decembar 2002. | Izvor: Koha Ditore
Kad je doživeo poraz u prvoj rundi predsedničkih izbora u Srbiji, ondašnji kandidat a sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zajedno sa svojim mentorom Miloševićem, izmislio je način kako da ovaj izvojuje pobedu: falsifikovanjem glasova u etnički čistom, albanskom Mališevu. Piše Veton Surroi.

11. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Šta posle isteka mandata Milanu Milutinoviću i kako Srbija da dobije predsednika posle tri neuspešna glasanja?

11. decembar 2002. | Izvor: Politika
Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić.

11. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Priče o lažiranju predsedničkih izbora predstavljaju klevetanje države, smatra predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i upozorava da se na taj način država omalovažava i diskredituje u njenim pokušajima da se izbori za svoj imidž u svetu.

10. decembar 2002. | Izvor: Blic
Po Ustavu, mandat predsednika ne može biti produžen osim u slučaju rata. Nastala situacija posle ovih izbora je neobična i vrlo se retko dešava, a rešenja za nju ne postoje u Ustavu Srbije.

10. decembar 2002. | Izvor: Danas
Pesimističke prognoze istraživača i analitičara su se obistinile: Srbija ni na ponovljenim izborima nije dobila predsednika i, po svemu sudeći, ulazi u razdoblje novih političkih konfrontacija. Tačnije, nastavlja se stari sukob glavnih aktera aktuelne vlasti koji dobija na zamahu i preti novim političkim štetama za zemlju u celini.

10. decembar 2002. | Izvor: FoNet
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbio je u ponedeljak da prizna rezultate izbora čiji su rezultati pokazali da ponovo nije uspeo u izboru za predsedničku funkciju jer je odziv birača bio nedovoljan, izveštava iz Beograda britanska agencija Rojters.

05. decembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Ukoliko na ponovljene predsedničke izbore u Srbiji, zakazane za 8. decembar, bude izašao dovoljan broj birača i oni budu važeći, pobediće predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.

04. decembar 2002. | Izvor: Blic
Koliko će apeli ličnosti iz sveta sporta, kulture i umetnosti uticati na uspeh predsedničkih izbora

03. decembar 2002. | Izvor: NIN
Lideri polužive vladajuće koalicije još uvek razmatraju da li je Srbiji potreban predsednik. Izgleda da njih prate birači

03. decembar 2002. | Izvor: Vreme
Izborni sudar eksponenta snaga starog režima (Šešelj) i kandidata demokratskih snaga (Koštunica) do samog kraja komplikovaće se "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti

02. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Na predsedničke izbore u Srbiji verovatno će izaći 47 do 48 odsto građana upisanih u birački spisak. Ipak ima nade za uspeh oredstojećih izbora

02. decembar 2002. | Izvor: Blic
Izbori moraju da uspeju i zbog samih građana Srbije i zbog našeg ugleda u Evropi

28. novembar 2002. | Izvor: Blic News
Predsednički izbori će propasti po prostoj definiciji da u Srbiji, i dve godine posle Miloševića, onaj ko želi da nešto uspe nema nikakve šanse protiv onoga ko želi da to isto propadne.

07. novembar 2002. | Izvor: Blic
DOS još bez dogovora o zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima. U narednih desetak dana istraživanje unutar članica koje bi odgovorilo na pitanje da li vladajuća opozicija treba da ima zajedničkog kandidata i, ukoliko treba, ko bi to bio.

22. oktobar 2002. | Izvor: Politika
OEBS-ov rok u kome je Narodna skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakona o izboru predsednika da bi izbori bili održani do 5. decembra istekao je juče, a kada će se poslanici sastati i da li će tada raspravljati o ukidanju cenzusa od 50 odsto u drugom krugu predsedničkih izbora, još je neizvesno.

21. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Marketinške kampanje za političke kandidate koje su ispunjavale medije uoči minulih izbora čini se da su bile skromnije i ne tako pompezne kao ranijih godina. Akteri su, po svoj prilici, savladali najosnovniju marketinšku lekciju "da loša marketinška kampanja može da uništi tržišnu karijeru i najboljeg proizvoda, odnosno da dobra kampanja može biti pogubna za loš proizvod" i nikako ne može da mu pomogne.

18. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune odredbom koja ljudima u inostranstvu omogućava ostvarivanje prava glasa.

17. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Srbiji je potrebna stabilnost, što ce reći - saglasnost o pet ili deset prevashodnih ciljeva u narednih pet i deset godina. Jos dva kruga psovanja, podmetanja i lagarija dodatno će zavaditi one koji odlučuju o životima kako birača, tako i građana koji biračko pravo nemaju. Piše Mihal Ramač

16. oktobar 2002. | Izvor: Danas
U trenutno potpunoj zatrpanosti nagadjanjima ne samo sta su razlozi neuspelih predsednickih izbora u Srbiji vec sada i pretpostavkama sta bi i kako bi i da li bi moglo da se menja ili ne menja nesto u ustavima i izbornim zakonima, jedna neprijatna strana stvar je ostala na margini, uglavnom.

15. oktobar 2002. | Izvor: Politika
U devedesetim širom sveta bilo je 1.088 parlamentarnih izbora s prosečnim odzivom od 65 odsto, dok je u 345 trka za predsednika glasalo 60 odsto upisanih birača. Najmasovniji odziv u EU imaju zemlje koje su propisale izvesne sankcije za neizlazak na birališta, a Belgija je sa višedecenijskim fantastičnim prosekom od 92,5 odsto rekorder.

14. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Vec danas cemo znati da li je sve trebalo drugacije. Voditi predizborne kampanje drugacije, informisati javnost bolje, drugacije organizovati TV duel dvojice predsednickih kandidata, izaci na izbore i glasati - drugacije. Jer ako se izborima ne odazove dovoljan broj biraca, onda je, znaci, negde napravljena greska.

14. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora.

10. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Labus nema za čim da žali jer za nekoga ko proba prvi put odlično se snašao u ulozi koja mu inače nimalo ne pristaje. S jedne strane, on je preterano kvalifikovan, zna više i sigurno bi hteo i da radi više nego što se od predsednika zahteva i nego što mu zakon dopušta. Ali, on nije čovek koji lako i prirodno staje na čelo bilo čega i reklo bi se da je prosto napravljen od potpredsedničkog materijala. Predsednik ne radi mnogo, samo sedi, gleda i ponekad prozbori nešto svečano. Autor Stojan Cerović

09. oktobar 2002. | Izvor: Bulevar
U prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije ubedljivo su poveli nacionalisti. Duet Vojislava je osvojio gotovo dve trecine glasova biraca, a kada im se dodaju rezultati ostalih kandidata takozvane "patriotske" orijentacije, sigurno je da nacionalizam kao ideologija ovde jos uvek vodi. Za sada je izvesno da i medju apstinentima ima "nacionalista". Na primer, albanskih sa tzv. juga Srbije, koji nece da se mesaju u "srpska posla". Piše Lidija Jovetić

08. oktobar 2002. | Izvor: Monitor
Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.

07. oktobar 2002. | Izvor: Ekonomist
Građani Srbije danas su manje opsednuti politikom u odnosu na stanje od pre dve godine. Na predsedničkim izborima glasalo je svega 55,5 odsto upisanih u biračke spiskove i ovaj procenat je gotovo isti i u Vojvodini, i u Beogradu, i u Centralnog Srbiji.

07. oktobar 2002. | Izvor: Blic
Izborni štabovi dva predsednička kandidata - Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, kako tvrde, nemaju neraščišćenih računa s televizijskim stanicama koje su pre prvog kruga predsedničkih izbora emitovale njihove predizborne spotove, dok je većina ostalih učesnika u predizbornoj trci samo koristila pogodnosti besplatnog predstavljanja.

04. oktobar 2002. | Izvor: NIN
Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila.

04. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Razgovor pred TV kamerama Koštunice i Labusa bio bi osnov za kvalitetno opredeljenje birača

02. oktobar 2002. | Izvor: Blic News
Ovogodišnji izbori protekli su mirnije nego pozorišna predstava. Nakon zatvaranja birališta nije bilo (mnogo) teških reči. Labus je samo jednom reagovao na Koštuničin govor koji je pratio preko TV ekrana. - Je l’ se Ustav jede? Je l’ ga to neko pitao? - prokomentarisao je kada je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiju od danas do sutra“, ističući važnost donošenja Ustava

02. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim.

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
Sa stanovišta analize posledica nekog događaja, kao što je recimo analiza rezultata predsedničkih izbora, procenti su veoma korisna stvar, jer omogućavaju da se brzo stekne uvid u podelu kolača. Oni međutim, često mogu i da prevare. Pravi rezultati izbora zapravo se ne mere procentima, već brojem glasova. Ovakav ugao posmatranja govori recimo da su kandidati bivšeg DOS-a od 2000. godine do danas izgubili oko 25.000 glasova. Piše Vlada Ćalić

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
U Srbiji se zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi. Svi su izgledi, međutim da je ovakva podela ipak stvar budućnosti. Autor Boško Denić

30. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
U izjavama na biralištima većina predsedničkih kandidata bila je složna u mišljenju da su ovo slobodni, fer i demokratski izbori i da će sa njih kao pobednik, u svakom slučaju, izaći ličnost do kraja odana demokratiji.

30. septembar 2002. | Izvor: Danas
Upitan o tome čime će se baviti posle izbora novog predsednika Srbije, Milan Milutinović je rekao da "ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se bavi, od pisanja do gluvarenja".

30. septembar 2002. | Izvor: Blic
Predsednički izbori su uvod u političku stabilnost Srbije koja će biti postignuta posle vanrednih parlamentarnih izbora, ali će na političkoj sceni Srbije uvek postojati tri grupacije stranaka, od kojih dve nikada neće moći da sarađuju.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Ko je za zlog ratnog vakta imao prilike i volje da slusa ratnicke price, zna da je kljucna razlika izmedju televizijskih bajki o hrabrim braniocima ognjista i stvarnosti bila u tome sto Marticevi, Mladicevi, Arkanovi i ostali sokolovi nisu polazili u boj ako ih nije bilo bar deset puta vise od neprijatelja... Slicna predstava odvija se u predizbornoj kampanji.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Da, Miroljub Labus dobio jaje u glavu, il’ tu negde, pa sta, valjda je to uracunati rizik; toliko svetskih drzavnika popilo torte zbog ovog il’ onog, globalizma nekakvog, ekologije, ugrozenih majmuna, cegalisvevec. Mi smo, bice, stedljiviji, jaje je jeftinije nego torta. Predizborna kampanja na srpski nacin.

25. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Među mogućim naslednicima Milana Milutinovića po bogatstvu se, na osnovu onoga što je prijavio, ističe Dragan adenović, čiji se imetak procenjuje na oko četiri i po miliona dolara. Na drugo mesto bi, možda, mogao da ga zbaci Tomislav Lalošević, ali on „Blic Newsu“ u ovom trenutku nije želeo da iznese stanje svoje imovinske karte

25. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Samo još jedan dan ostao je predsedničkim kandidatima da se „istutnje“ a onda, 26. u ponoć, počinje izborna tišina. Ćutanje će trajati do 29. septembra do 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
U tih 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan glasanja zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, zatim izborna propaganda preko sredstava informisanja kao i održavanje javnih skupova.

25. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedinstveni birački spisak na kompakt disku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Republičkoj izbornoj komisiji, ali bar za sada u taj spisak niko nema pravo uvida. Republička izborna komisija na jučerašnjoj sednici nije, naime, donela odluku o tome da li će i kako ovi podaci biti dostupni bilo kome.

24. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Kakve kampanje vode predsednički kandidati? Da li prvi čovek srpske Vlade svojom akcijom „Ponosni na Srbiju“ vodi kontra kampanju protiv jednog favorita? O ovim obeležjima i karakteristikama u završnici kampanje za predsednika Srbije za „Novosti“ govore sociolog prof. dr Ratko Božović i politički analitičar mr Zoran Lutovac.

23. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Kandidati upadljivo teško komuniciraju sa širom publikom nenaviknuti na ideju da će na predstojećim izborima i na onima koji će uslediti u bliskoj budućnosti – možda ipak odlučivati nijanse, a ne više dopadljiva demagogija ili gromopucateljne parole. Piše Relja Knežević

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Preporučujemo vam izjave svih predsedničkih kandidata, na pitanje šta će biti njihov prvi potez ako pobede u izbornoj trci i zauzmu mesto predsednika Srbije.

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga i pomognut socijalističkim glasovima tiho primiče s leđa, s pretnjom da osvoji znatno više glasova nego što ih je osvojio Toma Nikolić 2000. godine. Autor Milan Milošević

22. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi".

20. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednički kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koji su dan za danom održali predizborne mitinge u glavnom gradu Vojvodine, značajno su doprineli da se jaz između autonomaških stranaka u Vojvodjanskom savezu produbi. Vrlo je indikativno da se Koštunica, nakon mitinga u utorak, susreo samo sa delom Vojvođanskog saveza u prostorijama Reformista Vojvodine, gde mu je domaćin bio Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije i lider RV, kao i to da je Labus sutradan uveče, namerno ili slucajno, zaobišao Reformiste u centru grada.

20. septembar 2002. | Izvor: NIN
Na niz spekulacija da na predsedničke izbore možda neće izaći dovoljan broj glasača, portparol CESID-a Marko Blagojević je izneo predlog da bi trebalo ukinuti zakonsku odredbu po kojoj je za uspešnost izbora neophodan izlazak preko 50 odsto upisanih birača.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedan plakat košta tri dinara, a zakup bilborda od tri stotine do hiljadu eura. Istovremeno, kandidati za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, a svaki kandidat će dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Po podacima Republičke izborne komisije na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, ukupno 6.555.405 birača u Srbiji moći će da glasa na 8.617 biračkih mesta u 180 opština. U ovaj broj uračunata su i 292 biračka mesta koja se nalaze na Kosmetu. To istovremeno znači da u proširenom sastavu odbora može biti čak 183 hiljade ljudi.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Predsednički kandidati uveliko „troše“ kilometre i kilometre na svom predizbornom putu širom Srbije. Za sam finiš je još rano, ali se već polako mogu davati prve procene pređene kilometraže, koje neko „u nogama“ ima više, a neko manje.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata, a da bi jedan od njih postao predsednik, neophodno je da na izborima glasa, najmanje 3,3 miliona birača.

17. septembar 2002. | Izvor: Danas
Vrlo dobro! Po meni, stvari oko izbora se odvijaju u zeljenom pravcu. Predsednicki pas de deux se ne igra baš po svim baletsko/političkim pravilima, tj. strogo na prste, ali ide nekako. Piše: Ljilja Djurdjić

17. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Pavković je, nakon podnošenja kandidature, izjavio da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji". "Popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je Pavković, ne precizirajući da li se radi o "prijateljima" iz vojske ili nekih političkih partija.
Autori: Dejan Eraković, Miloš Jeftović

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Kad političari ne nude ništa novo i njihove poruke biračima su stare. Ili se dogodi da tri stranačka kandidata u izbornoj kampanji za predsednika Srbije koriste istu reč u svom propagandnom sloganu. Jedan kaže: "Zna Srbija", drugi "Zna put", treći "Znamo se".

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Dnevni list "Politika" u izdanju od nedelje prenosi kratke biografije svih predsedničkih kandidata na predstojećim izborima zakazanim za 29. septembar 2002. godine.

16. septembar 2002. | Izvor: RTS
'Mi nemamo precizno utvrdjen birački spisak i mogućnosti za manipulaciju su velike. Sumnjivo je da po popisu u Srbiji živi 7,5 miliona ljudi, a da ukupno biračko telo broji 6,5 miliona."

16. septembar 2002. | Izvor: Ekonomist
Čitam tvrdnje da Labus mora da pobedi u prvom krugu, jer ne može u drugom. Na žalost, ovo je gotovo sigurno pogrešno. Ko ne može da pobedi u drugom krugu, ne može ni u prvom. Prema tome, oni koji tvrde da Labus ne može da pobedi u drugom krugu kažu u stvari da on uopšte i ne može da pobedi. Autor: Vladimir Gligorov

15. septembar 2002. | Izvor: Politika
Nacionalizam, u primitivnim i agresivnim oblicima, ponovo postaje moćno predizborno sredstvo, čak i onda kada i postmiloševićevskim nacionalistima postaje savršeno jasno da svojim ponašanjem Srbiju guraju u nove nevolje.
Autor: Ivan Torov

13. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani... Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.

11. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Biće najgore ako posle predsedničkih izbora, Srbija, umesto mesta poznatog po tome što se u njemu svađaju Đinđić i Koštunica, postane mesto gde se svađaju svi sa svima; ako se u njoj raspadnu svi nelogični savezi i ako se, u međuvremenu, ne sklopi nijedan od svih logičnih saveza.

10. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, koji je doskoro važio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Srbije, optimizam ne napušta iako sva istraživanja javnog mnjenja najveće šanse daju Vojislavu Koštunici i mada, gotovo svakodnevno, gubi podršku poneke od partija vladajuće koalicije. U razgovoru za Reporter, Labus je istakao da nije sasvim zadovoljan dosadašnjim tokom svoje kampanje.

06. septembar 2002. | Izvor: NIN
Televizija Pink i TV BK su naklonjenije Miroljubu Labusu nego Vojislavu Koštunici, RTS - noseći breme devedesetih - vodi računa da ne napravi "grešku u koracima", a poslednje dve godine bojkotovani Vojislav Šešelj čuva sigurno treće TV mesto u trci za predsednika Srbije.

06. septembar 2002. | Izvor: B92
Premijer Srbije Zoran Djindjic, smatra da postoji velik rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti, dok sa druge strane u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju da cinjenica da su predsednicki izbori raspisani po takozvanom Milosevicevom Ustavu, po kom u biracko telo ulaze i kosovski Albanci, ostavlja prostor za izbornu kradju i manipulaciju.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Djordje Vukadinovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze za Radio B92 da ga popularnost Vojislava Seselja ne iznenadjuje, a da je potcenjena i podrska koju je Seselju pruzio Slobodan Milosevic iz Haga. “Generalno gledano mnoge stvari u vezi sa ovim izborima su konfuzne”, smatra Vukadinovic.

04. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja smatra da ni predstojeci izbori za predsednika Srbije "nece dati sansu novim i neokaljanim licnostima, poput one supruge koja se bezeci od pijanca preudala za kockara."

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Mada vecinu istrazivackih kuca ovakvo rezonovanje pomalo ljuti, Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", kaze da se prostor za takve sumnje nalazi "u opstem stanju profesionalizma kod nas", tacnije upadljivoj vladavini amaterizma na svim nivoima. Posle petooktobarskih promena, kaze, primetan je rast "onih koji se deklarisu kao istrazivaci javnog mnjenja" tako da se na trzistu pojavljuje dvadesetak ovakvih kuca, a sto je ne samo brojno vise nego pre, vec premasuje i sadasnje mogucnosti trzista. U borbi za opstanak pribegava se raznim potezima pa i "ustedama".

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Biraci ce tokom politicke kampanje potencijalnih predsednika Srbije ostati uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek nedavno prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera. Kada je rec o medijskom prostoru u Srbiji, mediji pre svega treba da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima.

29. avgust 2002. | Izvor: Beta
Mediji u izbornoj kampanji treba da ispune osnovne zahteve za jednakim, kvantitativnim, kvalitativnim i kontekstualnim tretmanom kandidata. Pored toga, potrebno je uspostaviti nove standarde za predstavljanje izbornog programa kandidata, posebno sa aspekta elektronskih medija, jer emisije u kojima se prestavljaju kandidati treba da budu krace, cesce, raznovrsnije i sa pitanjima postavljenim iz ugla biraca.

29. avgust 2002. | Izvor: Vreme
Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri. Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta.

23. avgust 2002. | Izvor: Beta
Sociolog Slobodan Antonic je za agenciju Beta kazao da su do pre mesec dana istrazivanja javnog mnjenja davala prednost Kostunici, ali da sada ima nekih istrazivanja koja pokazuju da mu je opao rejting "nakon medijske ofanzive posle afere Pavkovic".

17. avgust 2002. | Izvor: B92
U saopstenju se navodi da je Labus prema tim anketama vec prestigao u popularnosti Vojislava Kostunicu, koji jos zvanicno nije ni objavio predsednicku kandidaturu. Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su tvrdnje DSS-a neosnovane.

09. avgust 2002. | Izvor: B92
Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzavljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic, clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

06. avgust 2002. | Izvor: B92
Sociolog Slobodan Antonic smatra da u Republickoj izbornoj komisiji uglavnom sede ljudi bliski Zoranu Djindjicu.

09. jul 2002. | Izvor: B92
Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije. Otvoreno je pitanje da li sve to vodi ka ponovnim predsednickim, ali i novim parlamentarnim  izborima u Srbiji za oko godinu  dana.