Predsednicki kandidati: Preispitivanje | 29/08/2002 | Izvor: Vreme
Beograd -- Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri

Bitka na ekonomskom i svakom drugom terenu


Miroljub Labus…
Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije nije nikoga iznenadio, sem mozda sebe samoga, kada se proslog petka (23. avgusta) iznenada pojavio na konferenciji za stampu DSS-ove vlade u senci da bi saopstio kako je odlucio da Glavnom odboru svoje stranke predlozi da ga kandiduje za predsednika, sto je ovo telo i ucinilo u nedelju (25. avgusta).

Miroljub Labus, kandidat grupe gradjana, iza koga stoji srpska vlada i nategnuta vecina u Predsednistvu DOS-a nastavlja svoju predsednicku kampanju, pozdravlja se, obilazi pijace, fabrike, rudnike i, valjda kao odgovor Velji Ilicu, rodno mesto Malu Krsnu i crkve.

...i Vojislav Kostunica
Koalicija DAN (Demokratski centar, Demokratska alternativa, Nova Demokratija) odlucila je u ponedeljak (26. avgusta) da Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana savezne skupstine, bude njen predsednicki kandidat. Dan pre toga Micunovica je kandidovala njegova maticna partija (DC). Iz Demokratske stranke dolazile su pretnje da bi koalicija DAN mogla da bude iskljucena iz DOS-a ako ne podrzi kandidaturu Miroljuba Labusa. Micunovic, kome kandidatura ocito godi, ne obazire se na ove pretnje, Labusu zapravo uskracuje podrsku i izjavljuje da ce o svojoj kandidaturi razmisliti samo u svetlu cinjenice da ima vazna posla posto je nastalim okolnostima drzava dovodena u pitanje, a i njena medjunarodna perspektiva.

Vuk Draskovic agituje da 750.000 glasaca Srpskog pokreta obnove ne zaboravi njegova i njihova zajednicka desetogodisnja postradanja za Srbiju.

Velimir Ilic iz Nove Srbije nastavlja kampanju prigovarajuci Labusu da zloupotrebljava medije i preti da ce ga rusiti i ako ga izaberu.

Vuk Obradovic, lider Socijaldemokratije, istice sopstvenu kandidaturu.

Borivoje Borovic, predsednik Narodne stranke "Pravda", gleda s bilborda.

Vojislav Seselj i Srpska radikalna stranka vode aktivnu kampanju merkajuci da naprave iznenadjenje posle Milosevicevog poziva glasacima SPS-a da glasaju za njega. Marsicanin mozda i malo maliciozno prognozira da bi Seselj s Labusom mogao da se bori za mesto s koga bi konkurisao Kostunici u drugom krugu ako njega bude.

Velimir Bata Zivojinovic (Bata Regan) nastupa za Socijalisticku partiju Srbije, koja posrce u rascepima, ali i Branislav Ivkovic ne odustaje od kandidature ni posle presude Ministarstva za drzavnu upravu da pravo na koriscenje imena Socijalisticke partije ima partijska centrala koju je donedavna operativno vodio Mirko Marjanovic, odlukom Slobodana Milosevica zamenjen Bogoljubom Bjelicom.

Borislav Pelevic (SSJ) glavnog kriticara ima u Seselju koji ga proglasava za DJindjicevog potrcka.

Branko Kitanovic, NKPJ, nastupa sam protiv svih tih burzoaskih partija.

Demohriscanska stranka je povukla kandidaturu Nade Kostic u korist Labusa. Stranka samostalnih zanatlija "Zapis" odlucila je da njen predsednik Aleksandar Andjelkovic Papak, devedesetih jedan od finansijera Demokratske stranke, odustane od kandidature u korist Kostunice.

BITKA: To je jos uvek igra na nekonsolidovanom partijskom terenu. DOS je peta velika demokratska koalicija koja se od devedesete raspala (Udruzena 1990, Depos I 1992, Depos II 1993, Zajedno 1996), a stranke bivseg rezima nisu uspele da formiraju cetvrtu (SPS-JUL Nova demokratija – 1994, SPS-JUL-SRS 1997, SPS-JUL 2000). Glavna politicka bitka se vise i ne vodi izmedju snaga bivseg i snaga sadasnjeg rezima, vec najzesce po linijama rascepa u DOS-u i uz nesto manje vatre u SPS-u.

Ulazeci u predsednicku trku, Kostunica izbore definise kao neku vrstu politickog plebiscita o srpskoj vladi.

On konstatuje da nece biti moguc "onaj francuski rezim kohabitacije s ostatkom DOS-a, vec predvidja konfrontaciju s njim". Povod za tu prognozu, ili mozda pretnju, on nalazi u izjavi premijera DJindjica "Spiglu", koji je rekao da ne smatra da ce izborom Kostunice njegova vlada biti ugrozena, vec da ce u tom slucaju tek poceti bitka za Srbiju. Prihvatajuci tu rukavicu, Kostunica kaze da bi to bila bitka za demokratiju, pravnu drzavu, pristojan zivot, stabilnu privredu i zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore.

DJindjic na to uzvraca kako "nije sasvim umesno da se neko kandiduje pretnjama da ce svoju poziciju, ako na nju bude izabran, koristiti za sukobe bilo s vladom, bilo s DOS-om ili s nekim drugim organima", te da je "ovoj zemlji dosta sukoba i da nama treba ujedinjavanje nacionalne energije i snage jer toga nemamo previse, a problemi pred kojima se nalazimo isuvise su veliki".

KRADJA: Iz Kostunicinog staba (Marsicanin) na to odgovaraju da ne moze biti saradnje izmedju lopova i zandara. U retorici DSS-a jos od jula meseca koristi se izraz "kolumbijski sindrom" da bi se opisao karakter vlade u Srbiji, a Kostunica je ulaz na teren najavio rekavsi da nema dekriminalizacije ako se u parlamentu kradu poslanicki mandati. On kaze da je u prosloj nelegitimnoj skupstini ukradenih mandata bilo znatno manje nego u ovoj.

Demokratska stranka Srbije je preko svog punomocnika DJordja Mamule 19. avgusta podnela novu ustavnu zalbu Saveznom ustavnom sudu zbog toga sto je Administrativni odbor Skupstine Srbije sa svoje tri istovremene odluke od 29. jula izigrao prethodnu odluku Saveznog ustavnog suda pre nego sto je ona bila stekla pravno dejstvo.

Operacija je izvedena tako sto je Administrativni odbor stavio van snage sopstvene akte od 11. juna i tako "vratio" mandat dvadeset i jednom poslaniku Demokratske stranke Srbije, da bi odmah doneo i akt kojim oduzima mandat kako grupi od dvadeset i jednog poslanika kojoj je prethodno "vratio" tako i novoj dvadesetcetvorici poslanika.

Zalioci ukazuju i na pokusaj opstrukcije prava na zalbu cetrdeset i pet narodnih poslanika posto oni treba da sacekaju cak kraj septembra 2002. da bude sacinjen izvestaj, potom da na redovnoj sednici Narodne skupstine, koja po zakonu pocinje 1. oktobra, brzo bude obavesten parlament, pa bi oni izgubili mogucnost da podnesu ustavnu zalbu. Upozoravaju da je Dragan Marsicanin insistirao da Odbor napise taj odgovor, medjutim, odgovor nije dobio.

Cetrdeset pet poslanika DSS-a zalilo se i Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a u Varsavi, koji treba da se izjasni.

Kostunici se u tom kontekstu otvara polje za laku izbornu borbu – verujete li da ne krade novac onaj ko krade glasove...

Tema moze biti predmet eventualne rasprave o prijemu SRJ u Savet Evrope, mada u takozvanom Frejevom izvestaju, ocito pisanom pre godisnjih odmora, o tome nema reci. Sudeci po nekim izjavama (Dimitrijevic, Bakarec), jugoslovenski zvanicnici diskretno su upozoreni da to pitanje rese sto pre kako se u Savetu Evrope ne bi otvarala rasprava o povredi prava u Jugoslaviji, a neke grupe poslanika bi ga mogle pokrenuti.

POVELJA: Nije jos izvesno da li ce Jugoslavija uopste biti tacka tog dnevnog reda. U nedelji u kojoj ce citalac imati ovaj broj "Vremena" u rukama otkucace poslednjih 150 casova do roka u kome je trebalo da bude zavrseno usaglasavanje predloga savezne Ustavne platforme, za sta je bezuspesno potroseno oko 135 dana posle potpisivanja Beogradskog sporazuma 14. marta.

Nije vise jasno kako bi se sad sve to moglo zavrsiti, ali ako se nekako i zavrsi i usaglasi, ostaje da se taj galimatijas progura, usvoji i svecano proglasi u crnogorskom (prakticno raspustenom) parlamentu, u (zbog uzurpacije nereprezentativnoj) srpskoj skupstini i (u od pola Crne Gore nepriznatoj) Skupstini Jugoslavije, ciji se organi ne priznaju u Crnoj Gori, a u poslednjim nedeljama otvoreno se omalovazavaju u Srbiji.

Savezna ustavna komisija je, zapavsi u corsokak, zamolila potpisnike Beogradskog sporazuma da pomognu u deblokiranju tog procesa. Predsednik SRJ je uputio pismo potpisnicima Beogradskog sporazuma i kopredsednicima Komisije za izradu Ustavne povelje, zalazuci se za zajednicki sastanak radi donosenja odluke o tome sta da se cini pre nego sto se eventualno uprilici finalni sastanak sa Solanom.

U medjuvremenu, vlade Srbije i Crne Gore usaglasile su nacrt ustavne povelje i uputile ga Ustavnoj Komisiji, predsedniku Kostunici i Evropskoj uniji. Koalicija za Jugoslaviju napisala je, pak, svoju verziju ustavne povelje, sto znaci da su najkrupnija pitanja (nacin izbora poslanika, budzet savezne drzave, itd.) ostala sporna.

Labus i DJindjic otvoreno ponizavaju Kostunicu i odbijaju da se odazovu i ovaj otkazuje sastanak uz konstataciju da je time stvar s Ustavnom poveljom vracena na pocetak, da ce to imati reperkusije po prijem Jugoslavije u Savet Evrope i da je na biracima da to ocene.

Sledeci korak u Kostunicinom dezavuisanju, vladina vecina preduzece ove nedelje kroz pisanje zavrsnog izvestaja Anketnog odbora o aferi Pavkovic, na koji je u srpskoj skupstini utroseno mnogo vise poslanickih sati nego na raspravu o povelji savezne drzave.

EKONOMSKA RASPRAVA: U toj predsednickoj trci ozbiljno ce se pre svega testirati da li se moze odrzati DJindjiceva vlada, koja je svoj najbolji esalon, ekonomske reformiste, kao kandidate grupe gradjana, isturila u prvi plan. U kampanjama se najvise vidi ono sto se zeli sakriti. Favorit ove grupe, kome Velja Ilic namece laznu temu da objasnjava poreklo casnog prezimena Labus, ima tezi zadatak – da dokaze da se ne preziva Djindjic.

Velika energija izbija u onim delovima nominacije u kojima Kostunica govori o nestabilnom zakonskom ambijentu, nazovikreativnom tumacenju zakona, nesamostalnosti sudova, obesti izvrsne vlasti u neogranicenoj primeni sopstvene volje, sto definise kao glavne prepreke ozbiljnijoj privrednoj inicijativi i investiranju.

Poenta Kostunicine kritike vlade kaze da je uplitanje drzave i partijskih funkcionera u privredne odluke uzelo maha, sto je dovelo do paralize privrednog zivota, pa te barijere moraju biti uklonjene.

On upozorava da diktatura, odnosno uslovi bezvlasca i samovlasca bilo koje politicke partije ili interesne grupe, zapravo stvaraju komandnu privredu, u kojoj se samoproglaseni centar moci, u nasem slucaju vlada, pita za svaku ozbiljniju privrednu odluku, sto za posledicu ima korupciju i kriminalizaciju privrede i drustva i snazno produbljivanje ekonomskih i socijalnih razlika.

Kostunica se iz nuzde odlucio da se upusti u bitku na Labusovom terenu otvaranjem rasprave i o konceptu ekonomske reforme. Najavljuje da ce se osloniti na program DSS-ove vlade u senci, koji tri meseca posle formiranja treba da bude objavljen tek ove nedelje. On govori o konceptu koji podrazumeva odsustvo inflacije; liberalizaciju cena i uskladjivanje njihovih pariteta na uredjenom trzistu; liberalizaciju kretanja dobara, usluga, rada i kapitala, uz pazljive profesionalne procene, a i podseca da treba imati u vidu iskustvo istocnoazijskih i latinoamerickih privreda.

Kostunica naglasava da se, pored nuzne destrukcije (zatvaranje neproduktivnih preduzeca), mora obezbediti i sirok zamah novih privrednih poduhvata, da treba da se izadje iz sadasnjeg stanja u kome se svakoj privrednoj inicijativi postavljaju brojne administrativne, pa i zakonske prepreke. Insistira na socijalnom korektivu kroz komplikovano ali nuzno utvrdjivanje verodostojne socijalne karte svake porodice koja treba da bude korisnik socijalnog programa.

Srpska vlada takodje govori o nekoj vrsti srpskog nju dila, a razlicite ideje o pokretanju privredne aktivnosti variraju i drugi predsednicki kandidati (Seselj govori o javnim radovima, Velja Ilic o novim fabrikama i Ibarskoj magistrali, Vuk Draskovic o obnovi sela, nacije i drzave). Pitanje socijalne korekcije takodje pominju svi.

ZABORAVLJENI USTAV: Mada je, kao i u Labusovom programskom nastupu, i u Kostunicinom startu ekonomija vazna tema, kod Kostunice ima vise drzave i prava. Programski, Kostunica uspostavljanje i odrzavanje pravnog poretka vidi i kao osnovni pokretac ekonomskih reformi i glavni oslonac slobodne trzisne privrede.

On smatra da se u borbi za savremeni, liberalni trzisni model mora, pre svega, razobliciti zabluda da liberalizacija i deregulacija privrednog zivota podrazumevaju slabljenje institucija i drzave.

Kostunicina kandidatura pracena je najavom da ce on teziti tome da se promeni srpski ustav i da se raspisu republicki i savezni izbori.

Kostunica je kritikovao i postojeci model privatizacije, tj., model prodaje, tvrdeci da on ubrzano i spontano klizi ka modelu (skoro) besplatne podele akcija. Ironicno kaze da "elementi slucajnosti" ili "upravljive slucajnosti" u izboru preduzeca koja ce biti poklonjena, kao i u izboru lica kojima ce ta preduzeca biti poklonjena. Konstatuje pak da je prelaz na besplatnu privatizaciju nuzan. Od maja 2001. pitanje koncepta privatizacije smatra se manje-vise apsolviranim.

Gde je zapravo crvena nit razlika izmedju dva kandidata?
U naglascima – kod jednog je to ekonomija uz ekspertsku natpartijsku mistifikaciju "pobedicemo politicare", kod drugoga su to zakon i ustav, sto se sudara s postoktobarskom kvazirevolucionarnom retorikom, partizanskom zaostavstinom i, reklo bi se, srpskom politickom tradicijom.

Todor Kuljic je svojevremeno zapazio da je u srpskoj politickoj istoriji mnogo manji broj partija na svojim zastavama imao rec zakon, a prakticno sve – borbu protiv birokratije.

"Promena republickog ustava je u predizbornim obecanjima DOS-a bila visoko kotirano pitanje, ali to je ona vrsta problema od koga se ne moze dnevnopoliticki profitirati, pa je stoga vladajuca koalicija za njega ostala nezainteresovana", kaze DJordje Vukadinovic (Pres klub, 26. avgusta).

Dusan Pavlovic (Institut G17 Plus) podseca da procedura donosenja novog ustava predvidja da se on izglasa dvotrecinskom vecinom u parlamentu, a potom prodje na referendumu pozitivnim izjasnjavanjem apsolutne vecine birackog tela, a mi odavno nemamo ni jedno ni drugo. On podseca da je reforme jedno vreme moguce izvoditi u pravnom vakuumu (to je u Cileu cinio Pinoce), ali se na dugi rok pokaze pogubnim nepostojanje pravnih i demokratskih institucija.

Po oceni Radmile Vasic (Pravni fakultet), za donosenje novog republickog ustava, na kome bi se zasnivao novi poredak, pravno-tehnicke mogucnosti nikada nisu predstavljale smetnju, vec je prepreka bilo nepostojanje politickog konsenzusa. Ustav iz 1990. godine nikada nije bio dobar, niti usaglasen sa saveznim, sto je samo deo nasih kontroverzi – imamo kralja bez monarhije, predsednika savezne drzave koja ne postoji, predsednika federalne jedinice pod optuzbom Haskog tribunala, Demokratsku opoziciju na vlasti i gradjanina koji izmedju neusaglasenih republickih i saveznih represivnih mehanizama zapravo postaje podanik.

Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta. Ako se sustina izborne rasprave ne izgubi u magli koju proizvode razni marketinski magovi, dousnici, tribuni koji su izgubili temu, vladini i nevladini autsajderi, bukaci i veciti interpelanti, mozda se ipak moze sve zavrsiti nekom smislenom korekcijom trase zapocete politike.

Njihovi profili do sada su naslikani uproscenim epitetima "onih cija pismenost ne prelazi duzinu prvog pasusa", kako se jednom izrazio Kronkajt. Uostalom, Labus, ekonomski reformista, po fakultetskom obrazovanju je pravnik koji, kao sto se videlo pri potpisivanju Beogradskog sporazuma, preferira efikasnu drzavu. Kostunica, opisivan kao dosadni pravni konzervativac i umereni nacionalista, po svom profesionalnom opusu je politicki liberal, koji je o Monteskijeu i Loku jos sedamdesetih pisao eseje koji su i danas u vreme liberalne reforme aktuelni.

13. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednički izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, raspisani su da ne bi uspeli, kaže u autorskom tekstu Vojislav Koštunica

12. decembar 2002. | Izvor: Politika
Glasačko telo nije, kao nekad, tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije

12. decembar 2002. | Izvor: Danas
Antihaška, što će reći miloševićevski neevropska nekrofilska koalicija, privukla je na biralista 45 odsto punoletnih građana. Pesimisti će reći da se crno piše zemlji u kojoj toliko ljudi pristaje da ih vodi takva trojka.

11. decembar 2002. | Izvor: Koha Ditore
Kad je doživeo poraz u prvoj rundi predsedničkih izbora u Srbiji, ondašnji kandidat a sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zajedno sa svojim mentorom Miloševićem, izmislio je način kako da ovaj izvojuje pobedu: falsifikovanjem glasova u etnički čistom, albanskom Mališevu. Piše Veton Surroi.

11. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Šta posle isteka mandata Milanu Milutinoviću i kako Srbija da dobije predsednika posle tri neuspešna glasanja?

11. decembar 2002. | Izvor: Politika
Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić.

11. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Priče o lažiranju predsedničkih izbora predstavljaju klevetanje države, smatra predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i upozorava da se na taj način država omalovažava i diskredituje u njenim pokušajima da se izbori za svoj imidž u svetu.

10. decembar 2002. | Izvor: Blic
Po Ustavu, mandat predsednika ne može biti produžen osim u slučaju rata. Nastala situacija posle ovih izbora je neobična i vrlo se retko dešava, a rešenja za nju ne postoje u Ustavu Srbije.

10. decembar 2002. | Izvor: Danas
Pesimističke prognoze istraživača i analitičara su se obistinile: Srbija ni na ponovljenim izborima nije dobila predsednika i, po svemu sudeći, ulazi u razdoblje novih političkih konfrontacija. Tačnije, nastavlja se stari sukob glavnih aktera aktuelne vlasti koji dobija na zamahu i preti novim političkim štetama za zemlju u celini.

10. decembar 2002. | Izvor: FoNet
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbio je u ponedeljak da prizna rezultate izbora čiji su rezultati pokazali da ponovo nije uspeo u izboru za predsedničku funkciju jer je odziv birača bio nedovoljan, izveštava iz Beograda britanska agencija Rojters.

05. decembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Ukoliko na ponovljene predsedničke izbore u Srbiji, zakazane za 8. decembar, bude izašao dovoljan broj birača i oni budu važeći, pobediće predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.

04. decembar 2002. | Izvor: Blic
Koliko će apeli ličnosti iz sveta sporta, kulture i umetnosti uticati na uspeh predsedničkih izbora

03. decembar 2002. | Izvor: NIN
Lideri polužive vladajuće koalicije još uvek razmatraju da li je Srbiji potreban predsednik. Izgleda da njih prate birači

03. decembar 2002. | Izvor: Vreme
Izborni sudar eksponenta snaga starog režima (Šešelj) i kandidata demokratskih snaga (Koštunica) do samog kraja komplikovaće se "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti

02. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Na predsedničke izbore u Srbiji verovatno će izaći 47 do 48 odsto građana upisanih u birački spisak. Ipak ima nade za uspeh oredstojećih izbora

02. decembar 2002. | Izvor: Blic
Izbori moraju da uspeju i zbog samih građana Srbije i zbog našeg ugleda u Evropi

28. novembar 2002. | Izvor: Blic News
Predsednički izbori će propasti po prostoj definiciji da u Srbiji, i dve godine posle Miloševića, onaj ko želi da nešto uspe nema nikakve šanse protiv onoga ko želi da to isto propadne.

07. novembar 2002. | Izvor: Blic
DOS još bez dogovora o zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima. U narednih desetak dana istraživanje unutar članica koje bi odgovorilo na pitanje da li vladajuća opozicija treba da ima zajedničkog kandidata i, ukoliko treba, ko bi to bio.

22. oktobar 2002. | Izvor: Politika
OEBS-ov rok u kome je Narodna skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakona o izboru predsednika da bi izbori bili održani do 5. decembra istekao je juče, a kada će se poslanici sastati i da li će tada raspravljati o ukidanju cenzusa od 50 odsto u drugom krugu predsedničkih izbora, još je neizvesno.

21. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Marketinške kampanje za političke kandidate koje su ispunjavale medije uoči minulih izbora čini se da su bile skromnije i ne tako pompezne kao ranijih godina. Akteri su, po svoj prilici, savladali najosnovniju marketinšku lekciju "da loša marketinška kampanja može da uništi tržišnu karijeru i najboljeg proizvoda, odnosno da dobra kampanja može biti pogubna za loš proizvod" i nikako ne može da mu pomogne.

18. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune odredbom koja ljudima u inostranstvu omogućava ostvarivanje prava glasa.

17. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Srbiji je potrebna stabilnost, što ce reći - saglasnost o pet ili deset prevashodnih ciljeva u narednih pet i deset godina. Jos dva kruga psovanja, podmetanja i lagarija dodatno će zavaditi one koji odlučuju o životima kako birača, tako i građana koji biračko pravo nemaju. Piše Mihal Ramač

16. oktobar 2002. | Izvor: Danas
U trenutno potpunoj zatrpanosti nagadjanjima ne samo sta su razlozi neuspelih predsednickih izbora u Srbiji vec sada i pretpostavkama sta bi i kako bi i da li bi moglo da se menja ili ne menja nesto u ustavima i izbornim zakonima, jedna neprijatna strana stvar je ostala na margini, uglavnom.

15. oktobar 2002. | Izvor: Politika
U devedesetim širom sveta bilo je 1.088 parlamentarnih izbora s prosečnim odzivom od 65 odsto, dok je u 345 trka za predsednika glasalo 60 odsto upisanih birača. Najmasovniji odziv u EU imaju zemlje koje su propisale izvesne sankcije za neizlazak na birališta, a Belgija je sa višedecenijskim fantastičnim prosekom od 92,5 odsto rekorder.

14. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Vec danas cemo znati da li je sve trebalo drugacije. Voditi predizborne kampanje drugacije, informisati javnost bolje, drugacije organizovati TV duel dvojice predsednickih kandidata, izaci na izbore i glasati - drugacije. Jer ako se izborima ne odazove dovoljan broj biraca, onda je, znaci, negde napravljena greska.

14. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora.

10. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Labus nema za čim da žali jer za nekoga ko proba prvi put odlično se snašao u ulozi koja mu inače nimalo ne pristaje. S jedne strane, on je preterano kvalifikovan, zna više i sigurno bi hteo i da radi više nego što se od predsednika zahteva i nego što mu zakon dopušta. Ali, on nije čovek koji lako i prirodno staje na čelo bilo čega i reklo bi se da je prosto napravljen od potpredsedničkog materijala. Predsednik ne radi mnogo, samo sedi, gleda i ponekad prozbori nešto svečano. Autor Stojan Cerović

09. oktobar 2002. | Izvor: Bulevar
U prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije ubedljivo su poveli nacionalisti. Duet Vojislava je osvojio gotovo dve trecine glasova biraca, a kada im se dodaju rezultati ostalih kandidata takozvane "patriotske" orijentacije, sigurno je da nacionalizam kao ideologija ovde jos uvek vodi. Za sada je izvesno da i medju apstinentima ima "nacionalista". Na primer, albanskih sa tzv. juga Srbije, koji nece da se mesaju u "srpska posla". Piše Lidija Jovetić

08. oktobar 2002. | Izvor: Monitor
Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.

07. oktobar 2002. | Izvor: Ekonomist
Građani Srbije danas su manje opsednuti politikom u odnosu na stanje od pre dve godine. Na predsedničkim izborima glasalo je svega 55,5 odsto upisanih u biračke spiskove i ovaj procenat je gotovo isti i u Vojvodini, i u Beogradu, i u Centralnog Srbiji.

07. oktobar 2002. | Izvor: Blic
Izborni štabovi dva predsednička kandidata - Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, kako tvrde, nemaju neraščišćenih računa s televizijskim stanicama koje su pre prvog kruga predsedničkih izbora emitovale njihove predizborne spotove, dok je većina ostalih učesnika u predizbornoj trci samo koristila pogodnosti besplatnog predstavljanja.

04. oktobar 2002. | Izvor: NIN
Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila.

04. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Razgovor pred TV kamerama Koštunice i Labusa bio bi osnov za kvalitetno opredeljenje birača

03. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Razvod je ispao gotovo besplatan: Labus i Koštunica osvojili su oko 300.000 glasova manje od DOS-ovih najboljih rezultata iz 2000, ali to ne nagoveštava drastičnu reviziju biračke strateške odluke iz 2000. godine. Autor Milan Milošević

02. oktobar 2002. | Izvor: Blic News
Ovogodišnji izbori protekli su mirnije nego pozorišna predstava. Nakon zatvaranja birališta nije bilo (mnogo) teških reči. Labus je samo jednom reagovao na Koštuničin govor koji je pratio preko TV ekrana. - Je l’ se Ustav jede? Je l’ ga to neko pitao? - prokomentarisao je kada je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiju od danas do sutra“, ističući važnost donošenja Ustava

02. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim.

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
Sa stanovišta analize posledica nekog događaja, kao što je recimo analiza rezultata predsedničkih izbora, procenti su veoma korisna stvar, jer omogućavaju da se brzo stekne uvid u podelu kolača. Oni međutim, često mogu i da prevare. Pravi rezultati izbora zapravo se ne mere procentima, već brojem glasova. Ovakav ugao posmatranja govori recimo da su kandidati bivšeg DOS-a od 2000. godine do danas izgubili oko 25.000 glasova. Piše Vlada Ćalić

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
U Srbiji se zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi. Svi su izgledi, međutim da je ovakva podela ipak stvar budućnosti. Autor Boško Denić

30. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
U izjavama na biralištima većina predsedničkih kandidata bila je složna u mišljenju da su ovo slobodni, fer i demokratski izbori i da će sa njih kao pobednik, u svakom slučaju, izaći ličnost do kraja odana demokratiji.

30. septembar 2002. | Izvor: Danas
Upitan o tome čime će se baviti posle izbora novog predsednika Srbije, Milan Milutinović je rekao da "ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se bavi, od pisanja do gluvarenja".

30. septembar 2002. | Izvor: Blic
Predsednički izbori su uvod u političku stabilnost Srbije koja će biti postignuta posle vanrednih parlamentarnih izbora, ali će na političkoj sceni Srbije uvek postojati tri grupacije stranaka, od kojih dve nikada neće moći da sarađuju.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Ko je za zlog ratnog vakta imao prilike i volje da slusa ratnicke price, zna da je kljucna razlika izmedju televizijskih bajki o hrabrim braniocima ognjista i stvarnosti bila u tome sto Marticevi, Mladicevi, Arkanovi i ostali sokolovi nisu polazili u boj ako ih nije bilo bar deset puta vise od neprijatelja... Slicna predstava odvija se u predizbornoj kampanji.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Da, Miroljub Labus dobio jaje u glavu, il’ tu negde, pa sta, valjda je to uracunati rizik; toliko svetskih drzavnika popilo torte zbog ovog il’ onog, globalizma nekakvog, ekologije, ugrozenih majmuna, cegalisvevec. Mi smo, bice, stedljiviji, jaje je jeftinije nego torta. Predizborna kampanja na srpski nacin.

25. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Među mogućim naslednicima Milana Milutinovića po bogatstvu se, na osnovu onoga što je prijavio, ističe Dragan adenović, čiji se imetak procenjuje na oko četiri i po miliona dolara. Na drugo mesto bi, možda, mogao da ga zbaci Tomislav Lalošević, ali on „Blic Newsu“ u ovom trenutku nije želeo da iznese stanje svoje imovinske karte

25. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Samo još jedan dan ostao je predsedničkim kandidatima da se „istutnje“ a onda, 26. u ponoć, počinje izborna tišina. Ćutanje će trajati do 29. septembra do 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
U tih 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan glasanja zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, zatim izborna propaganda preko sredstava informisanja kao i održavanje javnih skupova.

25. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedinstveni birački spisak na kompakt disku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Republičkoj izbornoj komisiji, ali bar za sada u taj spisak niko nema pravo uvida. Republička izborna komisija na jučerašnjoj sednici nije, naime, donela odluku o tome da li će i kako ovi podaci biti dostupni bilo kome.

24. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Kakve kampanje vode predsednički kandidati? Da li prvi čovek srpske Vlade svojom akcijom „Ponosni na Srbiju“ vodi kontra kampanju protiv jednog favorita? O ovim obeležjima i karakteristikama u završnici kampanje za predsednika Srbije za „Novosti“ govore sociolog prof. dr Ratko Božović i politički analitičar mr Zoran Lutovac.

23. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Kandidati upadljivo teško komuniciraju sa širom publikom nenaviknuti na ideju da će na predstojećim izborima i na onima koji će uslediti u bliskoj budućnosti – možda ipak odlučivati nijanse, a ne više dopadljiva demagogija ili gromopucateljne parole. Piše Relja Knežević

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Preporučujemo vam izjave svih predsedničkih kandidata, na pitanje šta će biti njihov prvi potez ako pobede u izbornoj trci i zauzmu mesto predsednika Srbije.

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga i pomognut socijalističkim glasovima tiho primiče s leđa, s pretnjom da osvoji znatno više glasova nego što ih je osvojio Toma Nikolić 2000. godine. Autor Milan Milošević

22. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi".

20. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednički kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koji su dan za danom održali predizborne mitinge u glavnom gradu Vojvodine, značajno su doprineli da se jaz između autonomaških stranaka u Vojvodjanskom savezu produbi. Vrlo je indikativno da se Koštunica, nakon mitinga u utorak, susreo samo sa delom Vojvođanskog saveza u prostorijama Reformista Vojvodine, gde mu je domaćin bio Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije i lider RV, kao i to da je Labus sutradan uveče, namerno ili slucajno, zaobišao Reformiste u centru grada.

20. septembar 2002. | Izvor: NIN
Na niz spekulacija da na predsedničke izbore možda neće izaći dovoljan broj glasača, portparol CESID-a Marko Blagojević je izneo predlog da bi trebalo ukinuti zakonsku odredbu po kojoj je za uspešnost izbora neophodan izlazak preko 50 odsto upisanih birača.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedan plakat košta tri dinara, a zakup bilborda od tri stotine do hiljadu eura. Istovremeno, kandidati za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, a svaki kandidat će dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Po podacima Republičke izborne komisije na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, ukupno 6.555.405 birača u Srbiji moći će da glasa na 8.617 biračkih mesta u 180 opština. U ovaj broj uračunata su i 292 biračka mesta koja se nalaze na Kosmetu. To istovremeno znači da u proširenom sastavu odbora može biti čak 183 hiljade ljudi.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Predsednički kandidati uveliko „troše“ kilometre i kilometre na svom predizbornom putu širom Srbije. Za sam finiš je još rano, ali se već polako mogu davati prve procene pređene kilometraže, koje neko „u nogama“ ima više, a neko manje.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata, a da bi jedan od njih postao predsednik, neophodno je da na izborima glasa, najmanje 3,3 miliona birača.

17. septembar 2002. | Izvor: Danas
Vrlo dobro! Po meni, stvari oko izbora se odvijaju u zeljenom pravcu. Predsednicki pas de deux se ne igra baš po svim baletsko/političkim pravilima, tj. strogo na prste, ali ide nekako. Piše: Ljilja Djurdjić

17. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Pavković je, nakon podnošenja kandidature, izjavio da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji". "Popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je Pavković, ne precizirajući da li se radi o "prijateljima" iz vojske ili nekih političkih partija.
Autori: Dejan Eraković, Miloš Jeftović

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Kad političari ne nude ništa novo i njihove poruke biračima su stare. Ili se dogodi da tri stranačka kandidata u izbornoj kampanji za predsednika Srbije koriste istu reč u svom propagandnom sloganu. Jedan kaže: "Zna Srbija", drugi "Zna put", treći "Znamo se".

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Dnevni list "Politika" u izdanju od nedelje prenosi kratke biografije svih predsedničkih kandidata na predstojećim izborima zakazanim za 29. septembar 2002. godine.

16. septembar 2002. | Izvor: RTS
'Mi nemamo precizno utvrdjen birački spisak i mogućnosti za manipulaciju su velike. Sumnjivo je da po popisu u Srbiji živi 7,5 miliona ljudi, a da ukupno biračko telo broji 6,5 miliona."

16. septembar 2002. | Izvor: Ekonomist
Čitam tvrdnje da Labus mora da pobedi u prvom krugu, jer ne može u drugom. Na žalost, ovo je gotovo sigurno pogrešno. Ko ne može da pobedi u drugom krugu, ne može ni u prvom. Prema tome, oni koji tvrde da Labus ne može da pobedi u drugom krugu kažu u stvari da on uopšte i ne može da pobedi. Autor: Vladimir Gligorov

15. septembar 2002. | Izvor: Politika
Nacionalizam, u primitivnim i agresivnim oblicima, ponovo postaje moćno predizborno sredstvo, čak i onda kada i postmiloševićevskim nacionalistima postaje savršeno jasno da svojim ponašanjem Srbiju guraju u nove nevolje.
Autor: Ivan Torov

13. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani... Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.

11. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Biće najgore ako posle predsedničkih izbora, Srbija, umesto mesta poznatog po tome što se u njemu svađaju Đinđić i Koštunica, postane mesto gde se svađaju svi sa svima; ako se u njoj raspadnu svi nelogični savezi i ako se, u međuvremenu, ne sklopi nijedan od svih logičnih saveza.

10. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, koji je doskoro važio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Srbije, optimizam ne napušta iako sva istraživanja javnog mnjenja najveće šanse daju Vojislavu Koštunici i mada, gotovo svakodnevno, gubi podršku poneke od partija vladajuće koalicije. U razgovoru za Reporter, Labus je istakao da nije sasvim zadovoljan dosadašnjim tokom svoje kampanje.

06. septembar 2002. | Izvor: NIN
Televizija Pink i TV BK su naklonjenije Miroljubu Labusu nego Vojislavu Koštunici, RTS - noseći breme devedesetih - vodi računa da ne napravi "grešku u koracima", a poslednje dve godine bojkotovani Vojislav Šešelj čuva sigurno treće TV mesto u trci za predsednika Srbije.

06. septembar 2002. | Izvor: B92
Premijer Srbije Zoran Djindjic, smatra da postoji velik rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti, dok sa druge strane u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju da cinjenica da su predsednicki izbori raspisani po takozvanom Milosevicevom Ustavu, po kom u biracko telo ulaze i kosovski Albanci, ostavlja prostor za izbornu kradju i manipulaciju.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Djordje Vukadinovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze za Radio B92 da ga popularnost Vojislava Seselja ne iznenadjuje, a da je potcenjena i podrska koju je Seselju pruzio Slobodan Milosevic iz Haga. “Generalno gledano mnoge stvari u vezi sa ovim izborima su konfuzne”, smatra Vukadinovic.

04. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja smatra da ni predstojeci izbori za predsednika Srbije "nece dati sansu novim i neokaljanim licnostima, poput one supruge koja se bezeci od pijanca preudala za kockara."

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Mada vecinu istrazivackih kuca ovakvo rezonovanje pomalo ljuti, Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", kaze da se prostor za takve sumnje nalazi "u opstem stanju profesionalizma kod nas", tacnije upadljivoj vladavini amaterizma na svim nivoima. Posle petooktobarskih promena, kaze, primetan je rast "onih koji se deklarisu kao istrazivaci javnog mnjenja" tako da se na trzistu pojavljuje dvadesetak ovakvih kuca, a sto je ne samo brojno vise nego pre, vec premasuje i sadasnje mogucnosti trzista. U borbi za opstanak pribegava se raznim potezima pa i "ustedama".

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Biraci ce tokom politicke kampanje potencijalnih predsednika Srbije ostati uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek nedavno prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera. Kada je rec o medijskom prostoru u Srbiji, mediji pre svega treba da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima.

29. avgust 2002. | Izvor: Beta
Mediji u izbornoj kampanji treba da ispune osnovne zahteve za jednakim, kvantitativnim, kvalitativnim i kontekstualnim tretmanom kandidata. Pored toga, potrebno je uspostaviti nove standarde za predstavljanje izbornog programa kandidata, posebno sa aspekta elektronskih medija, jer emisije u kojima se prestavljaju kandidati treba da budu krace, cesce, raznovrsnije i sa pitanjima postavljenim iz ugla biraca.

23. avgust 2002. | Izvor: Beta
Sociolog Slobodan Antonic je za agenciju Beta kazao da su do pre mesec dana istrazivanja javnog mnjenja davala prednost Kostunici, ali da sada ima nekih istrazivanja koja pokazuju da mu je opao rejting "nakon medijske ofanzive posle afere Pavkovic".

17. avgust 2002. | Izvor: B92
U saopstenju se navodi da je Labus prema tim anketama vec prestigao u popularnosti Vojislava Kostunicu, koji jos zvanicno nije ni objavio predsednicku kandidaturu. Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su tvrdnje DSS-a neosnovane.

09. avgust 2002. | Izvor: B92
Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzavljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic, clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

06. avgust 2002. | Izvor: B92
Sociolog Slobodan Antonic smatra da u Republickoj izbornoj komisiji uglavnom sede ljudi bliski Zoranu Djindjicu.

09. jul 2002. | Izvor: B92
Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije. Otvoreno je pitanje da li sve to vodi ka ponovnim predsednickim, ali i novim parlamentarnim  izborima u Srbiji za oko godinu  dana.