Da državom upravljaju eksperti | 04/12/2002 | Izvor: Cesid
Beograd -- Većina građana Srbije smatra da su izbori jedno od najvažnijih građanskih prava i shvata njihov značaj, ali sa druge strane prema političarima ima izrazito negativan odnos i smatra da je aktuelna politička scena u Srbiji "veliko zamjavanje", pokazalo je istraživanje beogradske nevladine organizacije Centar za slobodne izbore i demokratiju.

Predstavljena anketa, obuhvata 1.800 punoletnih građana iz 92 opštine u Srbiji i pokazuje da se većina ispitanika (59 odsto) složila sa stavom da bi državom trebalo da upravljaju eksperti, a ne političari, što donekle, kako navode istraživači, može da objasni razliku između odgovora o dobrom standardu i ocene da političari "zamajavaju narod".

Rezultat istraživanja i zaključak istraživača jeste i da omladina (između 18 i 30 godina) nije najveći uzrok zašto prošli predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli.


Prema istraživanju CeSID-a, predstavljenog 29. novembra u Medija centru, čak 82 odsto ispitanika izbore vidi kao jedno od najvažnijih građanskih prava i shvata njihov značaj, dok tek 10 odsto smatra da to nije naročito važno. Ostalih osam odsto je neodlučno.

Najpozitivniji odnos prema izborima imaju penzioneri i privatnici (novi kapitalisti), što istraživači objašnjavanju činjenicom da su penzioneri odrasli u vreme kada su izbori bili "visoko društveno vrednovani", a kapitalisti žele da utiču na to ko će vladati.

Najnezainteresovaniji za izbore su nezaposleni, poljoprivrednici i zaposleni u privatnom sektoru, a u sredini lestvice su studenti i domaćice.

Najčešći razlozi za neizlazak na izbore su loš materijalni položaj (nezaposlenost, nepismenost, neobrazovanost ili minimalno obrazovanje) i nezainteresovanost, povezana sa nedovoljnom informisanošću.

Na neizlazak utiču i politički razlozi, odnosno nezadovoljstvo predloženim kandidatima, ali i objektivni razlozi, poput nedostupnost biračkom mestu (žive i rade van svojih rodnih mesta) ili nepokretnost (invalidi, bolesni, slabo pokretni i dijaspora).

Istraživanje je pokazalo i da većina građana Srbije (70 odsto ispitanika) smatra da izborno zakonodavstvo nije dobro, odnosno da treba birati kandidate, a ne stranke.

Građani Srbije imaju podeljen stav kada je reč o odnosu prema politici. Jedna trećina je stava da je politika nešto dobro, jedna četvrtina je vidi kao nešto loše, a za 43 odsto građana ima pomešan odnos (i nešto dobro i nešto loše).

Ogromna većina građana Srbije, čak 86 odsto, ima izrazito negativan stav o političarima u Srbiji, a taj trend se nastavlja, rekao je saradnik CeSID-a, sociolog Srećko Mihajlović.

Za većinu građana politika je "veliko zamajavanje" i smatra da se političari više bave sobom nego nama, dodao je Mihajlović.

Đorđe Vuković iz CeSID-a predstavio je deo istraživanja o odnosu omladine prema izborima, iznoseći zaključak da taj deo stanovništva nije glavni razlog za neuspeh izbora.

"Za razliku od drugih starosnih grupa ovaj deo glasačke populacije je istrajan u svom političkom aktivizmu, odnosno pasivnosti. Dakle, broj mladih koji glasa ili ne glasa je konstantan", rekao je Vuković, dodajući da je istraživanje sprovedeno među 600 ispitanika između 18 i 30 godina.

 Najčešći razlog za neizlazak na izbore je udaljenost od biračkog mesta, odnosno najveći broj mladih studira van svojih rodnih mesta i odlazak na glasanje bi za njih bio trošak.

17. oktobar 2002. | Izvor: SMMRI, Medija centar
Mediji u Srbiji kampanju za drugi krug predsedničkih izbora pratili su "još mirnije i ravnomernije" nego u prvom krugu, Istovremeno, Đinđić i Demokratska stranka najviše su pominjani u negativnom kontekstu.

10. oktobar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Drugi krug predsedničkih izbora u medijima je protekao u znaku Vojislava Koštunice, o kojem je objavljeno 244 teksta, dok je 186 napisa objavljeno o Miroljubu Labusu. Veći broj tekstova o Koštunici zabeležen je i u svim analiziranim dnevnim novinama. U periodu između dva kruga, odnosno od 30. septembra do 8. oktobra, najvažnija tema za Vojislava Koštunicu bio je poziv građanima da izađu na izbore, dok je za Miroljuba Labusa najčešća tema bio njegov protivkandidat

26. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Analiza predsedničke kampanje koju je uradila Ebart/Medijska dokumentacija, u periodu od 11. do 24. septembra u pokazuje da se u odnosu na prethodno posmatrani period, srpsko pitanje pominje tri puta više u nastupima predsedničkih kandidata. Kada je reč o Vojislavu Koštunici i Miroljubu Labusu, samo je "Nacional" ravnomerno objavljivao tekstove o njima, dok su ostale novine najviše pažnje poklonile Koštunici.

25. septembar 2002. | Izvor: SMMRI
Novo istraživanje Strategic Marketinga pokazuje da predsednički kandidat grupe građana Miroljub Labus vodi u odnosu na kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu. Razlika iznosi oko 2 odsto u delu ankete u kom su ispitanici odgovarali na pitanje za koga bi glasali sa ponuđene liste imena. Rang je sličan a procenti različiti sa istim pitanjem, ali bez ponuđene liste. U odnosu na prethodno istraživanje broj onih koji će sigurno glasati je praktično nepromenjen i iznosi 63 odsto.

19. septembar 2002. | Izvor: Scan
Novosadska Agencija za istraživačko razvojne poslove Scan, obavila je istraživanje javnog mnenja u 47 opština u Srbiji, u periodu od 5. do 11. septembra ove godine, koje pokazuje da anketirani građani najviše veruju Vojislavu Koštunici, potom Vojislavu Šešelju, dok je na trećem mestu Miroljub Labus.

17. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Najnovija Ebartova analiza predsednicke kampanje pokazuje da približavanjem izbora, kandidati sve više govore o onome što birace neposredno i najviše interesuje. Kada je rec o najcešcim temama izjava drugih kandidata, na prvom mestu je Vojislav Koštunica, o kom je i ukupno objavljeno najviše tekstova.

12. septembar 2002. | Izvor: NIN
Građani Srbije će 29. septembra birati svog čelnog čoveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrđuje se teritorija koja će biti obuhvaćena izborima, uporno iskušava šta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve može. Kandidata ima dovoljno, i previše, mada vladajuća politička grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova političkih stranaka koje je čine.

06. septembar 2002. | Izvor: SMMRI
Agencija za istrazivanje javnog mnjenja u Srbiji, «Stratedzik marketing» obavila je od 23. do 26. avgusta terensko istrazivanje na uzorku od 1.532 ispitanika sa pravom glasa. Biracko telo Srbije, bez Kosmeta cini oko 6,4 miliona birraca, a prema trenutnomi interesovanju biraca, moze se ocekivati da na predstojece izbore izadje manje od 3,6 miliona gradjana Srbije. Preuzmite kompletan dokumet u zip formatu[130kb]

06. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Ebart/Medijska dokumentacija obavila je u periodu od 19. jula do 27. avgusta 2002. godine analizu pracenja predsednicke kampanje u 12 dnevnih i nedeljnih novina u Srbiji. Analizirani su: Blic, Blic News, Danas, Dnevnik, Ekonomist, Glas, Nacional, Nedeljni Telegraf, NIN, Novosti, Politika, Reporter i Vreme.
Najpopularnija tema u izjavama predsednickih kandidata je drugi predsednicki kandidat, a interesantan je i podatak da jedan od predsednickih kandidata nikada u izjavama nije dotakao temu zlocina, srpskog pitanja, kriminala, Crne Gore, Kosova ili Haga.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Poslednje istrazivanje javnog mnenja o rejtingu predsednickih kandidata koje je uradio Statedzik marketing, pokazuje da Vojislavu Kostunici rejting raste, Miroljubu Labusu stagnira, a najveci porast popularnosti belezi Vojislav Seselj.

24. avgust 2002. | Izvor: B92
Kostunica i Labus su trenutno po jednom pokazatelju, a to je pokazatelj pozitivnih ocena, nalaze se na samom vrhu, a svi ostali su ispod njih.

01. avgust 2002. | Izvor: B92
Od stranaka DOS, veoma je malo onih ciji rejting nadilazi statisticku gresku, odnosno uzivaju podrsku od 1 do nesto iznad 2 odsto biraca. Od ostalih stranaka najjaca je Socijalisticka partija Srbije, 7 odsto podrske, slede radikali, 5 odsto, Stranka srpskog jedinstva 4 i Srpski pokret obnove 3 odsto.

21. jul 2002. | Izvor: B92
Ono sto je jako bitno to su trendovi, i mi cemo videti da li ce se taj trend nastaviti, dakle rast prosecne ocene gospodina Labusa a pad prosecne ocene gospodina Kostunice, ili ce se to menjati. Procenat biraca koji u ovoj nedelji ne bi izasli na izbore zadrzao se na proslonedeljnih 29 odsto.

23. jun 2002. | Izvor: B92
Prema istrazivanju obavljenom u poslednjih nekoliko dana, za DOS bi na izborima u ovom trenutku glasalo 45,3 odsto biraca, dok na izbore ne bi izaslo 39,7 odsto anketiranih, 5 odsto vise nego prosle sedmice. DOS je u odnosu na prethodnu nedelju zabelezio neznatan pad popularnosti. Ako bi DSS izasao na izbore samostalno, dobio bi 21,9 odsto glasova, a ostatak DOS 23 odsto.