Kandidati trče drugi krug | 12/09/2002 | Izvor: NIN
Beograd -- Građani Srbije će 29. septembra birati svog čelnog čoveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrđuje se teritorija koja će biti obuhvaćena izborima, uporno iskušava šta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve može. Kandidata ima dovoljno, i previše, mada vladajuća politička grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova političkih stranaka koje je čine.

U NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi na direktno pitanje "Na predstojećim izborima za predsednika Srbije za koga kandidata ćete glasati", 26,5 odsto građana se opredelilo za Miroljuba Labusa, a na drugom mestu je Vojislav Koštunica za koga se izjasnilo 20,5 odsto anketiranih. Daleko iza njih, na trećem mestu, nalazi se Vojislav Šešelj sa šest odsto glasova.

Izborna prognoza
Međutim, ukoliko bi se ovo shvatilo kao izborna prognoza, načinila bi se velika greška, jer čak 41,5 odsto građana se nije direktno izjasnilo ni za jednog kandidata, bilo da nisu dali odgovor na dato pitanje (1,5 odsto) ili da tvrde da neće glasati 9,5 odsto ili da se još dvoume da li će uopšte glasati (šest odsto) ili da će izaći na izbore ali se još nisu opredelili za koga će glasati (24,5 odsto). Formalno, sve mogućnosti su još u igri, jer će se ova grupacija neopredeljenih smanjivati do dana izbora.
Ukoliko se ovi neopredeljeni građani posebno analiziraju i iz nekih drugih pitanja iz ankete odrede njihove sklonosti ka pojedinim kandidatima, dolazi se do sintetičkog pokazatelja - rejtinga kandidata, koji realno meri stanje koje će se pojaviti posle izbornog okršaja. Na toj listi vodi Vojislav Koštunica sa 31 odsto glasova, tik ispred Miroljuba Labusa koji ima 30,5 odsto. Na trećem mestu je Vojislav Šešelj sa osam odsto. Slede Vuk Drašković (2,5 odsto), Borislav Pelević (2,5 odsto) i Velimir-Bata Živojinović (dva odsto). Onih koje nije moguće opredeliti i sigurnih apstinenata je 23,5 odsto. Za ovu grupaciju se može osnovano pretpostaviti da postoji velika verovatnoća da neće izaći na izbore. U tom slučaju može se izračunati procenat glasova od onih koji izlaze na izbore - Vojislav Koštunica može računati na 40,5 odsto, Miroljub Labus na 39,5 odsto, a Vojislav Šešelj na 10,5 odsto.
Iz ovih podataka je očigledno da nijedan kandidat neće pobediti u prvom krugu i da će u drugi krug ići Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
Ovo je, naravno, slika trenutka. Kampanje se još nisu razmahale, kandidati još tragaju za svojim identitetom i biračima, jaki aduti se čuvaju... Negativna kampanja je do sada bila usmerena samo prema Labusu od strane dela DOS-a, a odskora i od Vlade Srbije...
Šešeljev dosta visok rejting je verovatno posledica podrške koju je dobio od Slobodana Miloševića, i još više zbog dugog premišljanja Vojislava Koštunice da li da se, hteo to ili ne, kako bi on to rekao, kandiduje. Takođe, Šešelj, tradicionalno, među prvima kreće sa kampanjom, tako da je i to razlog njegovog solidnog rejtinga. S druge strane, on može računati i na jedan broj glasača za koje istraživači na osnovu dosadašnjeg iskustva već znaju da se ne pojavljuju u anketama.
"Politički prostor" koji zauzima Labus je u ovim izborima prilično "čist", on nema značajnog protivkandidata koji atakuje na njegove "prirodne saveznike" među biračima. Problem je, u tom aspektu, više usmeren prema onima koji ga osporavaju a ne učestvuju u izborima. Njegovi potencijali glasova za drugi krug izbora nalaze se gotovo isključivo među onima koji nisu izašli na izbore u prvom krugu.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su Labusu nešto češće naklonjeniji stanovnici Vojvodine i Beograda, stanovnici malih i velikih gradova, muškarci, birači do 35 godina starosti i visokoobrazovani. Njegov veliki problem je što se neopredeljeni većim delom nalaze na istoku i jugu Srbije i na selu. Olakšavajuća okolnost za Labusa je što se neopredeljeni nešto češće nalaze među visokoobrazovanima. Polna i starosna struktura su ravnomerno raspoređene u korpusu neopredeljenih.

Očekivanja birača
Oni koju veruju u pobedu imaju veliku šansu i da pobede. Očekivanje birača da njihov kandidat pobedi (ili izgubi) govori o čvrstini poverenja u kandidate i time i o njihovom rejtingu. Skoro polovina ispitanika (49,5 odsto) procenjuje da najveće šanse na pobedu u konkurenciji Koštunice, Labusa i Šešelja ima aktuelni predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. U Labusov uspeh veruje nešto manje od trećine anketiranih (31 odsto), dok svega sedam odsto misli da bi Šešelj mogao da pobedi.

Od građana smo u ovoj anketi tražili da ocene sposobnost, poštenje i doslednost predsedničkih kandidata. Kao najsposobniji i najdosledniji kandidat ocenjen je Miroljub Labus (67, odnosno 51 odsto), a najpošteniji je Vojislav Koštunica (73,5 odsto). Ostali kandidati nisu imali ni šanse da se umešaju u ovaj duel, jer su osvojili oko ili manje od trećine pozitivnih glasova u svakoj od ovih kategorija.
U grupi pitanja gde smo tražili da se oceni koji od predsedničkih kandidata može da reši probleme u raznim oblastima društvenog života, opet se Miroljub Labus izdvojio kao najuspešniji. Naime, građani su njemu dali prednost u odnosu na druge kandidate u tri oblasti, on je dobio najviše glasova kao ličnost koja može da popravi standard građana (35,5 odsto), integriše zemlju u svet (39,5 odsto) i uspostavi saradnju među strankama u Srbiji (19,5 odsto). Vojislav Koštunica bi uspešnije od ostalih kandidata uveo red i poštovanje Ustava i zakona (24,5 odsto) i popravio odnose Srbije i Crne Gore (12,5 odsto). Kandidat iz prikrajka Vojislav Šešelj preuzima liderstvo u rešavanju problema povratka Kosova u sastav Srbije (10 odsto) i sprečavanju kriminala i korupcije (17,5 odsto).

Za vodećeg "stručnjaka" u nekim od ovih oblasti kao što je povratak Kosova ili popravljanje odnosa sa Crnom Gorom bilo je dovoljno osvojiti samo 10, odnosno 12,5 odsto glasova. Iako bi ovo, za svakog patriotu, trebalo da budu najvažnija pitanja, utisak je da su svi digli ruke, da zapravo nema nade.
Od novog predsednika Srbije građani najčešće očekuju da u prvi plan stavlja rešavanje opštih ekonomskih problema (16,5 odsto) i da uvede red i pravnu državu (10,5 odsto). U drugom planu su saradnja sa svetom (4,5 odsto), nastavak reformi (4,5 odsto) i na kraju da ispuni obećanja, ma kakva da su (četiri odsto). Značajan deo građana ništa ne očekuje ili misli da neće biti nikakvih promena (15,5 odsto). Ipak, najveći broj građana ne ume precizno da formuliše svoja očekivanja, pa uopšteno zahteva da bude bolje ili su zahtevi suviše difuzni da bi se mogli svrstati u neku od kategorija (36 odsto). Anketirani Milivoje A. Milivojević iz Poćuta kod Valjeva izjavio je u NIN-ovom istraživanju da ništa ne očekuje od novog predsednika, "jer će raditi po diktatu Zapada". Na sličnoj liniji razmišljanja, sa drugačijim predznakom, nalazi nalazi se i Ljiljana Petković, tehničarka iz Ćićevca, koja kaže da očekuje "da moli pomoć od sveta". Marić Savica, radnica iz Kanjiže, skromna je u zahtevima - samo da "stavi prst na čelo i da nam pomogne".

Problematični start
Kandidatura Vojislava Koštunice za predsednika Srbije sa funkcije predsednika Jugoslavije je više nego kontroverzna i ne nailazi na odobravanje. Više od polovine anketiranih (52 odsto) izjavljuje da nije u redu što se Koštunica kandidovao za predsednika Srbije pre nego što je rešena budućnost Jugoslavije, dok 40 odsto anketiranih kaže da to nije smetnja. Jelica Marinković, pravnica iz Niša, kaže: "Ponaša se kao Milošević; kad je nesiguran na jednom položaju, traži drugi." Električar iz Tekije kod Kladova rezonuje ovako: "Znači da i on ne veruje u budućnost Jugoslavije." S druge strane, Jelena Stevanović, zdravstvena radnica u penziji iz Zaklopače kod Beograda, misli da je sasvim u redu da se Koštunica kandiduje jer "nema Jugoslavije." Poljoprivrednica iz Međurečja kod Ivanjice našla je sasvim aktuelan razlog: "Kad ga niko ništa ne pita." Pravnik iz Beograda se pomalo dvoumi: "Nije etički, ali je praktično bolje." Na kraju krajeva, "pošteno je izašao na izbore", kako razmišlja Mileva Jovanović, trgovinska službenica iz Obrenovca.

Većina (opozicionih?) kandidata za predsednika "preti" raspuštanjem Skupštine i raspisivanjem novih izbora. Ustav predsedniku ne daje baš toliku moć, ali politički značaj izborne pobede mogao bi da im to, ipak, omogući. Jasno je da aktuelni skupštinski sastav ne uživa veliki ugled. Naime, čak dve trećine anketiranih (64,5 odsto) misli da novi predsednik treba da raspusti Skupštinu i raspiše izbore, dok svega 20,5 odsto izjavljuje da to ne treba da se uradi.

Ostatak anketiranih nije odgovorio na tu dilemu (15 odsto). Vladimir Radovanović, magacioner iz mesta Donja Vrdava, tvrdi da "treba raspustiti Skupštinu jer ne rade dobro, nastavlja se cirkus iz vremena socijalista". Ugostitelj iz Skobalja kod Smedereva pomalo paradoksalno zahteva da se raspusti Skupština jer "ovo je autokratska vlast i treba je menjati". Domaćica iz Bajine Bašte se pridružuje takvim zahtevima mada je svesna teškoća: "Ali, džaba, narod ih izglasa a oni im zabrane ulazak u Skupštinu." Mišljenje protivnika takvih radikalnih poteza novog predsednika ilustruje četrdesetosmogodišnja ekonomistkinja iz Kragujevca: "Onda se bavimo opet sporednim stvarima i izborima."

Propast izbora
Značaj predsedničke funkcije u očima birača nema težinu kakvu ima premijer Srbije. Naime, čak 71,5 odsto anketiranih procenjuje da premijer ima veća ovlašćenja od predsednika Srbije, a tek 21,5 odsto da je obratno.

Najviše spekulacija izaziva mogućnost da na izbore ne izađe više od 50 odsto građana upisanih u biračke spiskove. Ovo zavisi najvećim delom od toga da li će (i koliko dosledno i bez manipulacija) teritorija Kosova ući u izbornu geometriju, a delom i od raspoloženja građana, koji su iritirani i razočarani političkim svađama dojučerašnjih saveznika. Konsekvence toga su da se izbori ponavljaju, funkciju predsednika vrši predsednik Skupštine Srbije, a kandidati "troše", što odgovara mnogima, a pre svega čvrstom jezgru DOS-a oličenom u Vladi Srbije, kome ne prijaju kritike Labusa i Koštunice.

Procena anketiranih građana je da je raspoloženje među biračima takvo da će na izbore izaći više od 50 odsto upisanih u biračke spiskove, što tvrdi više od dve trećine ispitanika (67 odsto), a tek 26 odsto anketiranih misli da izbori neće uspeti. "To nam je dužnost", govori zemljoradnik iz Brankovine.

Treba izaći na izbore, tvrdi poljoprivrednik iz Petrovca kod Pirota, "da bi izabrali predsednika jer do sada kao da nije ni postojao". Slično razmišlja i penzioner iz Nemenikuća kod Beograda: "Narod vidi da sve ode do đavola". Hemijski tehničar iz Smedereva veruje u srećan završetak i misli da će se tako "okončati sukobi unutar DOS-a".

Poverenje
Pesimisti, koji misle da neće izaći više od polovine birača, uglavnom govore o prezasićenosti politikom. Tako penzioner iz Vranja kaže: "Narod ne zna više za koga da glasa, svi su isti." Prvoslava Simić, profesorka književnosti iz Beograda, govori: "Dosta je ljudima politike, okreću se ekonomiji."

Vojislav Koštunica vodi sa 37,5 odsto glasova na listi političara koji ulivaju poverenje, bez obzira na to da li su kandidati na ovim izborima ili su iz vlasti ili opozicije. Na drugom mestu je Miroljub Labus sa 35 odsto. Srednji nivo poverenja imaju Zoran Đinđić (15,5 odsto), Mlađan Dinkić (11 odsto), Vojislav Šešelj (10,5 odsto) i Božidar Đelić (10 odsto). Donji deo lige predvodi Borislav Pelević (7 odsto), a slede ga Vuk Drašković (4,5 odsto), Velja Ilić (četiri odsto), Nenad Čanak (3,5 odsto), Dragoljub Mićunović (3 odsto), Velimir Bata Živojinović (2,5 odsto), Nebojša Čović (2,5 odsto), Bane Ivković (dva odsto)...

Anketirani su mogli da navedu do tri imena političara koji im ulivaju poverenje. Nezgoda ovih izbora je što kandidate nije moguće ideološki jasno razgraničiti. Iako svi znamo ko se, u stvari, za šta zalaže, ipak, gotovo da nema aktuelnog, životnog, pitanja o kome ne postoji javno izrečen istovetni stav, iskren ili licemeran, formalan ili suštinski.

Nijedan od kandidata za predsednika nema dovoljno snage da ostvari pobedu već 29. septembra. Prvi krug izbora će, ukoliko ne bude većih iznenađenja, biti formalnost, jer su se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus već izdvojili i praktično kvalifikovali za drugi krug. U toj situaciji Koštunica je u prednosti. On može računati na veći deo korpusa glasova svih ostalih protivkandidata, koji otpadnu u prvom krugu, jer suštinski nije u velikoj ideološkoj nesaglasnosti sa njima. Formalno, iz istog razloga biće mu i veoma nelagodno u toj ulozi. S druge strane, Labus se praktično može okrenuti samo neopredeljenima, koji opet, i nisu sasvim iz slojeva koji su njemu naklonjeni. Uz dobru proizbornu kampanju možda je i moguće napraviti preokret. Dakle, izbore će odlučiti manje grešaka, dobra kampanja, a možda i kiša ili ko zna šta već.
Važno je da najzad ima šanse da kandidat koji izgubi, čestita kandidatu koji je pobedio.

04. decembar 2002. | Izvor: Cesid
Većina građana Srbije smatra da su izbori jedno od najvažnijih građanskih prava i shvata njihov značaj, ali sa druge strane prema političarima ima izrazito negativan odnos i smatra da je aktuelna politička scena u Srbiji "veliko zamjavanje"

17. oktobar 2002. | Izvor: SMMRI, Medija centar
Mediji u Srbiji kampanju za drugi krug predsedničkih izbora pratili su "još mirnije i ravnomernije" nego u prvom krugu, Istovremeno, Đinđić i Demokratska stranka najviše su pominjani u negativnom kontekstu.

10. oktobar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Drugi krug predsedničkih izbora u medijima je protekao u znaku Vojislava Koštunice, o kojem je objavljeno 244 teksta, dok je 186 napisa objavljeno o Miroljubu Labusu. Veći broj tekstova o Koštunici zabeležen je i u svim analiziranim dnevnim novinama. U periodu između dva kruga, odnosno od 30. septembra do 8. oktobra, najvažnija tema za Vojislava Koštunicu bio je poziv građanima da izađu na izbore, dok je za Miroljuba Labusa najčešća tema bio njegov protivkandidat

26. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Analiza predsedničke kampanje koju je uradila Ebart/Medijska dokumentacija, u periodu od 11. do 24. septembra u pokazuje da se u odnosu na prethodno posmatrani period, srpsko pitanje pominje tri puta više u nastupima predsedničkih kandidata. Kada je reč o Vojislavu Koštunici i Miroljubu Labusu, samo je "Nacional" ravnomerno objavljivao tekstove o njima, dok su ostale novine najviše pažnje poklonile Koštunici.

25. septembar 2002. | Izvor: SMMRI
Novo istraživanje Strategic Marketinga pokazuje da predsednički kandidat grupe građana Miroljub Labus vodi u odnosu na kandidata Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunicu. Razlika iznosi oko 2 odsto u delu ankete u kom su ispitanici odgovarali na pitanje za koga bi glasali sa ponuđene liste imena. Rang je sličan a procenti različiti sa istim pitanjem, ali bez ponuđene liste. U odnosu na prethodno istraživanje broj onih koji će sigurno glasati je praktično nepromenjen i iznosi 63 odsto.

19. septembar 2002. | Izvor: Scan
Novosadska Agencija za istraživačko razvojne poslove Scan, obavila je istraživanje javnog mnenja u 47 opština u Srbiji, u periodu od 5. do 11. septembra ove godine, koje pokazuje da anketirani građani najviše veruju Vojislavu Koštunici, potom Vojislavu Šešelju, dok je na trećem mestu Miroljub Labus.

17. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Najnovija Ebartova analiza predsednicke kampanje pokazuje da približavanjem izbora, kandidati sve više govore o onome što birace neposredno i najviše interesuje. Kada je rec o najcešcim temama izjava drugih kandidata, na prvom mestu je Vojislav Koštunica, o kom je i ukupno objavljeno najviše tekstova.

06. septembar 2002. | Izvor: SMMRI
Agencija za istrazivanje javnog mnjenja u Srbiji, «Stratedzik marketing» obavila je od 23. do 26. avgusta terensko istrazivanje na uzorku od 1.532 ispitanika sa pravom glasa. Biracko telo Srbije, bez Kosmeta cini oko 6,4 miliona birraca, a prema trenutnomi interesovanju biraca, moze se ocekivati da na predstojece izbore izadje manje od 3,6 miliona gradjana Srbije. Preuzmite kompletan dokumet u zip formatu[130kb]

06. septembar 2002. | Izvor: Ebart/Medijska dokumentacija
Ebart/Medijska dokumentacija obavila je u periodu od 19. jula do 27. avgusta 2002. godine analizu pracenja predsednicke kampanje u 12 dnevnih i nedeljnih novina u Srbiji. Analizirani su: Blic, Blic News, Danas, Dnevnik, Ekonomist, Glas, Nacional, Nedeljni Telegraf, NIN, Novosti, Politika, Reporter i Vreme.
Najpopularnija tema u izjavama predsednickih kandidata je drugi predsednicki kandidat, a interesantan je i podatak da jedan od predsednickih kandidata nikada u izjavama nije dotakao temu zlocina, srpskog pitanja, kriminala, Crne Gore, Kosova ili Haga.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Poslednje istrazivanje javnog mnenja o rejtingu predsednickih kandidata koje je uradio Statedzik marketing, pokazuje da Vojislavu Kostunici rejting raste, Miroljubu Labusu stagnira, a najveci porast popularnosti belezi Vojislav Seselj.

24. avgust 2002. | Izvor: B92
Kostunica i Labus su trenutno po jednom pokazatelju, a to je pokazatelj pozitivnih ocena, nalaze se na samom vrhu, a svi ostali su ispod njih.

01. avgust 2002. | Izvor: B92
Od stranaka DOS, veoma je malo onih ciji rejting nadilazi statisticku gresku, odnosno uzivaju podrsku od 1 do nesto iznad 2 odsto biraca. Od ostalih stranaka najjaca je Socijalisticka partija Srbije, 7 odsto podrske, slede radikali, 5 odsto, Stranka srpskog jedinstva 4 i Srpski pokret obnove 3 odsto.

21. jul 2002. | Izvor: B92
Ono sto je jako bitno to su trendovi, i mi cemo videti da li ce se taj trend nastaviti, dakle rast prosecne ocene gospodina Labusa a pad prosecne ocene gospodina Kostunice, ili ce se to menjati. Procenat biraca koji u ovoj nedelji ne bi izasli na izbore zadrzao se na proslonedeljnih 29 odsto.

23. jun 2002. | Izvor: B92
Prema istrazivanju obavljenom u poslednjih nekoliko dana, za DOS bi na izborima u ovom trenutku glasalo 45,3 odsto biraca, dok na izbore ne bi izaslo 39,7 odsto anketiranih, 5 odsto vise nego prosle sedmice. DOS je u odnosu na prethodnu nedelju zabelezio neznatan pad popularnosti. Ako bi DSS izasao na izbore samostalno, dobio bi 21,9 odsto glasova, a ostatak DOS 23 odsto.