Držim ključ Srbije | 10/09/2002 | Izvor: Reporter
Beograd -- Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa, koji je doskoro važio za najozbiljnijeg kandidata za predsednika Srbije, optimizam ne napušta iako sva istraživanja javnog mnjenja najveće šanse daju Vojislavu Koštunici i mada, gotovo svakodnevno, gubi podršku poneke od partija vladajuće koalicije. U razgovoru za Reporter, Labus je istakao da nije sasvim zadovoljan dosadašnjim tokom svoje kampanje.

“Očigledno je da sa medijima ne radimo dobro, jer mi, ne samo da ne prenosimo sve ono što se dešava na terenu, niti to ulepšavamo, nego ono što je najlošije na terenu, obično izlazi u javnost. Sve to razumem kao deo igre u kojoj moji protivnici moraju da daju gol, a moj cilj je da dam tri gola. Za sada je 1:1 i ljutim se na sebe kako radim, kao i na svoje saradnike kako se to prenosi. Ako hoćete da pobedite, pustite protivnika neka igra svoju igru, ali vi morate da budete bolji od njega”, kaže Labus za Reporter.

Reporter: Postoji fama o Vama da ne dajete intervjue.

Dajem intervjue, ali je do sada koncept kampanje bio različit. Nikad nisam hteo da pravim svoj PR. Tokom ove dve godine davao sam intervjue samo kad bih nešto uradio. U međuvremenu bilo je mnogo sastanaka i dogovora i da sam imao PR, bilo bi mnogo intervjua.

Proglašeni ste za ličnost godine u Reporteru, ali nam niste dali intervju.

Žao mi je zbog toga, ali u tom trenutku nisam imao ništa novo što sam uradio. Mislio sam da čovek uvek treba da ima nove rezultate i da s njima izlazi u javnost. Došlo je vreme da i ja, i drugi predsednički kandidati kažemo šta smo do sada uradili. Što se tiče moje biografije, ovo su dve najuspešnije godine i ja to nikad više neću moći da ponovim. Rešio sam problem dugova, za koji su ljudi govorili da je nerešiv. Vratio sam zemlju u međunarodne finansijske institucije, za šta se pričalo da će nam trebati godine. Napravili smo donatorske konferencije i dobili podršku, za šta su ljudi rekli da je to prevaziđena stvar. Dobili smo otpis duga od Pariskog kluba, pod uslovima koje niko nije dobio.

Pojedine susedne vlade htele su ponovo da otvore pregovore ne bi li dobile slične uslove, ali su im rekli da to nije za njih. Rešio sam problem sukcesije, čime je završen rat na ovim prostorima. Te ugovore nije potpisala Hrvatska, ali kad ih od pet država četiri ratifikuju, moraće i peta. Pregovori sa EU odlično idu, iako sad imamo mali problem zato što se čeka ustavna povelja i izbor nove vlade. Što se tiče kredita koje smo dobili, nikada više u istoriji neće biti tako jeftini, kao ovi koje smo uspeli da dobijemo od 2002. do 2004. godine. Reč je o 0,75 odsto kamate, a naša tržišna kamata je danas preko 15 odsto.

U ovoj kampanji izgleda da postojite Vi i svi ostali. Koje su to dve opcije? 

To je veliki kompliment za mene koji mi daje dodatnu snagu da izdržim. Što kaže moja žena, ja sam tvrdoglavi Ličanin i volim izazove. Ne volim rizike, ali znam da se u životu poneki put mora rizikovati. Kad krenete u rizik morate pobediti. Taj izazov mi daje snagu da pobedim. Svoju opciju definišem vrlo jednostavno. Šest minuta pre kraja utakmice protiv Amerike gubimo. Ljudi isključuju televizore, idu na spavanje. Šta treba da uradi trener? Da počne da viče na sudiju, pravi faulove, glumi, traži izgovor za poraz ili da uradi ono što je uradio - da igra do poslednje sekunde i pobedi. E, to je danas Srbija - šest minuta pred finale utakmice u kojoj se nalazimo, a to je ulazak u Evropu. Reč je o nastavku reformi. Nije nam lako. Mnogo ljudi u Srbiji trpi zbog ovoga što smo do sada radili, ali mi smo sve napravili u prethodne tri i po četvrtine da bismo sutra u toj utakmici pobedili. Pitanje je hoćemo li stati ili ćemo igrati do kraja. To je poenta.

U ovom trenutku izgleda da ste ostali bez svojih saveznika.

Imam saveznike. Na terenu imam saveznike, najveći broj stranaka DOS-a su mi saveznici, imam aktiviste u svojim izbornim štabovima, imam G 17 plus. Na kraju imam, ono što je najvažnije, narod s kojim razgovaram. To su ljudi koji me podržavaju. Njihove oči, njihova nada, njihove strepnje i njihova verovanja, to je ono što mi daje snagu.

Da li Vas podržava Vlada Srbije?

Sa Vladom Srbije i gospodinom Đinđićem imam specifičan odnos. Između nas dvojice nema sukoba, ali postoje razlike u mišljenjima i mi smo ljudi koji naše razlike kontrolišemo. Naše razlike u mišljenjima, stavovima i procenama, ni u prošlosti, ni u budućnosti nisu izvan kontrole i nikad nisu bile protiv interesa ove države.

Koje su to razlike? 

Razlika je oko procene šta koji ministri rade i šta se tim povodom mora uraditi, ali ja to ostavljam po strani. To je tema koja naravno da nervira vladu i ministre i oni kažu da nije moje ovlašćenje da o tome pričam. To je tačno, ali ja svaki dan razgovaram s ljudima i čujem šta ih muči. Nemam problem sa Vladom Srbije, ni gospodinom Đinđićem, postoje različite procene koje neće štetiti interesima države.

Imamo situaciju u kojoj Vas vlada podržava, ali o tome se ne govori.

Vlada je rekla da nikoga ne podržava. Čuo sam da je gospodin Đinđić rekao da smo i ja i gospodin Koštunica dobri demokratski kandidati.

U početku Vas je Vlada Srbije podržala, ali nikoga od njih nema sa Vama na bini.

Ja njih razumem, jer oni ne žele da ovi izbori budu referendum o vladi. Oni to i nisu i to je potpuno tačno. Reč je o referendumu kuda će Srbija dalje da ide. Meni to ne smeta. Bio sam mnogo više skeptičan u početku, ali mi se u poslednje dve nedelje popravilo raspoloženje.

Zna se da je izbio sukob u DOS-u, jer jedan deo te koalicije nije hteo da Vas podrži.

Jeste, ali to je problem DOS-a. Ja nisam problem u DOS-u. Problem je kako oni da donesu odluku o tome kako će dalje da rade. Ja sam im u Kragujevcu rekao da im je najbolje da nađu rešenje da DOS ostane. Mesta na političkoj sceni Srbije su zauzeta. Postoji mesto za DOS, za DSS, postoji mesto za jednu novu Socijalističku partiju, ali je pitanje kad će ona zaista biti formirana i postoji krajnja desnica. To je njihov problem i ja u tome neću da učestvujem. Podršku sam tražio od njih i drugih da budem predsednik za sve, jer i njih i druge podjednako tretiram. Priča o odnosu mene i DOS-a je priča o odnosu unutar DOS-a.

Da li to znači da Vi, ako postanete predsednik, imate vladu kojom ste zadovoljni i da ne treba da bude parlamentarnih izbora?

Pre svega, kad budem izabran za predsednika, stupiću na dužnost početkom iduće godine. Druga stvar, svaki predsednik mora da poštuje Ustav. Ne može nijedan predsednik da raspusti parlament i raspiše izbore, ako prethodno ne dobije predlog vlade. I treće, razgovaraću sa vladom i političkim partijama da nađemo rešenje koje je najbolje za Srbiju. Kao što sam i do sada razgovarao sa svima i nalazio rešenja, tražićemo rešenje i za to pitanje. U sredini reforme nije dobro da postoje izbori.

Da li je sadašnji saziv Skupštine Srbije legitiman i legalan? Može li vlada koja je proizašla iz takve skupštine sprovoditi reforme?

To što je urađeno sa vladom i Skupštinom nije dobro za Srbiju. Ali dve su pogrešne stvari napravljene. Prvo je DSS pobegao iz vlade da bi pobegao od odgovornosti, a onda je došlo do zamene poslanika. Ni jedno ni drugo nije dobro za Srbiju.

Šta je dobro za Srbiju?

Dobro je da ima politički mir, socijalni konsenzus i to, ako je moguće, pre političkih izbora. Tu postoje četiri stuba. Pre svega penzioneri. Mi od 280 milijardi dinara iz budžeta Srbije treba da izdvajamo 120 milijardi za penzije. Kad bismo te pare davali za privredu, novac sa strane nam ne bi bio potreban, ali ne možemo, jer moramo biti solidarni sa najstarijim građanima. Na drugoj strani su radnici - i oni koji rade i oni koji se plaše da li će sutra raditi. Moramo i njima pružiti neku sigurnost. Tu je privatizacija i parama od privatizacije mi moramo otvarati nova radna mesta. Na trećoj strani su poslodavci i tu moramo rešiti pitanje svojine. Društvena i državna svojina moraju se povlačiti iz privrede. Na četvrtoj strani je država koja mora voditi računa o drugima: o prosveti, zdravstvu, kulturi, sportu i omladini, jer i oni zahtevaju da se investira u njih. To su ta četiri stuba.

Moramo naći neku solidarnost, jer kolač koji se deli je mali. Ali, moramo da znamo kako će taj kolač da se širi. Ako stalno postoji taj sukob između ta četiri stuba, kolač se neće širiti.  

Kako doći do socijalnog konsenzusa?

Socijalni konsenzus mora da postoji i to sam predložio sindikatima. Ovog trenutka ne može da se napravi, jer svi misle da je to neki politički trik. Mi smo 2000. godine imali taj konsenzus i meni je strašno žao što se DOS raspao jer je on imao mandat da sprovede promene. Zbog tog raspada sad je u pitanju socijalni konsenzus. Jedna strana stalno ističe šta je postigla, a druga stalno ističe koliko to košta. I jedno i drugo je tačno, ali mi smo zbog toga u procepu. Nemamo socijalni konsenzus, ljudi su nezadovoljni zbog toga i skloni su da sadašnju situaciju ocenjuju gorom nego što je bila, što apsolutno nije tačno. Napretka ima, ali ljudi vide da postoji neka nesigurnost i da mi u društvu još uvek ne znamo kuda ćemo dalje i naravno da su prirodno zabrinuti i da na budućnost gledaju sa većim pesimizmom nego što bi trebalo. Kad im kažem da je najgore prošlo, oni ne znaju da li da mi veruju ili ne. Znaju da je sve što sam do sada govorio bila istina, ali su nesigurni. Socijalni konsenzus je nužnost.

Kakva su komparativna iskustva zemalja u tranziciji sa socijalnim konsenzusom, koji je bio i predložak za reforme? 

Prvo ide reforma, onda ide socijalni konsenzus, iza toga ide politička podrška. Zemlje koje su imale situaciju stani - kreni nisu imale socijalni konsenzus. Rumunija i Bugarska ga nisu imale i zato kaskaju za Mađarskom, Poljskom i Češkom.

U Vašoj kampanji, obećanja podrazumevaju formiranje nove vlade, što je pretpostavka sprovođenja Vašeg programa.

Ne znači nužno novu vladu, samo znači da Skupština, vlada i političke partije moraju imati prioritete o kojima ja govorim.

Kako doći do toga?

Predsednik to može da ostvari autoritetom građana koji su glasali za njega. Ovo su direktni izbori. Ja nudim program, viziju. U toj viziji postoje elementi koji su striktno u mojoj nadležnosti, što ću i da radim kao predsednik Srbije. Postoje i elementi koji nisu i to će neko drugi morati da radi, ali to je deo vizije kuda zemlja treba da ide. I ako građani to podrže, ja imam autoritet izabranog predsednika da tražim od drugih da vode zemlju tim putem. Ne da ja to radim umesto njih, već da oni rade ono za šta su glasali građani na predsedničkim izborima. To je isto kao kad Koštunica kaže da će da traži novi ustav. Ne može predsednik da pravi novi ustav, to nije njegovo ovlašćenje, ali svako ko je izabran sa autoritetom predsednika može da traži novi ustav. Što se tiče novog ustava - naravno da nam je potreban. Ali nam treba ustav koji će nas uvesti u EU, da za pet ili 10 godina ne bismo ponovo prolazili kroz proces promene ustava.

Građani su nezadovoljni brzinom reformi, stepenom kriminala i korupcije koji vladaju u društvu i, pri tome, boje se da će, ukoliko Vama povere svoj glas, oba ključa, odnosno, oba sefa u Srbiji držati gospodin Đinđić, koji i nije preterano popularan prema istraživanjima javnog mnjenja. Možete li uveriti građane da to nije tako?

Hajde da se vratimo na 1972. godinu. Bio sam mlad asistent i tad je Tito napisao ono čuveno pismo, bio je problem demokratskog centralizma. Naređeno nam je da izbacimo profesora Đurića, da bi on sutra išao u zatvor. Napisao sam pismo u kojem sam rekao: “Gospodo, ja izlazim iz partije i ne priznajem demokratski centralizam.” Onda sam bio mlad i nisam dopustio da neko drugi misli za mene. Mislite li da sam sad, posle svih tih godina svog iskustva, ovog autoriteta i ove pozicije koju imam u svetu, nešto drugačiji? Ne. Apsolutno ne. Ja imam viziju, imam svoju politiku, ja to javno kažem, ali se ne svađam s drugima i time ne dovodim celu zemlju u opasnost zbog toga.

To ne znači da nema opštih rasprava. Cela priča da su ovi izbori referendum o vladi, koju ja razumem, jeste deo propagande gospodina Koštunice. On kad ustane i kad se pogleda u ogledalo, vidi Zorana Đinđića u ogledalu i njemu je ceo dan propao. Ja kad ustanem, vidim u ogledalu umornog, ali zadovoljnog čoveka, jer sam radio prethodni dan i nešto sam uradio. I to je velika razlika između nas.

Svoje ključeve ne date nikom?

Ključ je kod mene. Ja sam rekao za šta ću ja da upotrebim taj ključ. To je ovih 10 tačaka, moja vizija, nešto što je moje kao predsednika države i nešto što ja svojim autoritetom mogu da tražim. Apsolutno je ključ kod mene i tu nema sumnje.

Naš kolumnista Dušan Pavlović smatra da bi dobro bilo kad biste Vi bili premijer, a Koštunica predsednik Srbije.

Ima puno analitičara koji se bave socijalnim inženjeringom i koji imaju idealne ideje. Bolje bi bilo da Koštunica bude generalni sekretar UN, a ja da budem predsednik Evropskog parlamenta. Ima genijalnih ideja, ali realnost je drugačija. Mi smo došli na raskrsnicu i hoćemo li nastaviti ovim teškim putem kuda idemo ili ćemo, kao što kaže Koštunica “Ne živimo dobro, hajde da zastanemo malo.” Pa, kad ćemo živeti bolje? Kroz sto godina. Ja se ne slažem s tim.

Imam 55 godina i hoću dobro da živim. I neću samo da napravim budućnost za svoju decu, želim i da ovi iz moje generacije dobro prožive ovo što nam je preostalo. I brzina je problem, nije samo put. Ovog trenutka mi imamo šansu da poentiramo. Puno ima važnih stvari za budućnost zemlje koje se u pozadini dešavaju. Jedna od njih je, reč je o zdravoj konkurenciji, ko će da bude finansijki centar jugoistočne Evrope. Beograd ili Zagreb. Hajde da vidimo šta je sve potrebno da uradimo da to Beograd bude. Propustili smo, pre 10 godina, da budemo finansijski centar za celu Centralnu Evropu, pa je Budimpešta to postala. Pogledajte šta je danas Mađarska, a šta je bila pre 10 godina. Ako stanemo sa reformama i nastavimo sa političkim sukobima, mislite li da će to biti Beograd? Imamo šansu da napravimo taj pomak i to nas neće mnogo koštati. Pitanje je samo političke stabilnosti i pravog izbora.

Osionost, politička halapljivost i svađe u parlamentu su stvari koje su zakočile reforme.

To je nasleđe i predsednik mora da da primer šta će da se menja i ova kampanja je drugačija u odnosu na druge. Uveo sam nekoliko novina za koje me svi kritikuju. Za pitanje finansiranja kampanje svi me kritikuju, ali sutra će to biti normalno. Druga je ideja da budem predsednik za sve. Svi me kritikuju da iza mene stoje političke partije, ali nije predsednik države predsednik političke partije. Treća stvar je program - vizija, dakle ne samo ono što predsednik radi već kuda vodi zemlju. Četvrta stvar, ovo nije borba u kavezu sa lavovima, ovo je normalna izborna utakmica. Za to na terenu dobijam podršku. Dolaze ljudi i kažu da su za radikale ili SPS, ali se pozdrave sa mnom. Neće za mene glasati u drugom krugu, ali me pozdravljaju i to je ogroman napredak. Predsednik mora da da ton i bude nešto novo, a ako ne, onda smo mi u onom starom Miloševićevom šinjelu.

Koji su uslovi da Beograd postane finansijski centar regiona?

Nastavak tranzicije, nastavak privatizacije. Mi imamo infrastrukturu napravljenu za privatizaciju i značajno je da se ona sada ubrza, zatim otvorenost prema svetu, dolazak velikih banaka. Jedna od ogromnih šansi za to je i novi način finansiranja koridora 10 i tako dolazi finansijski kapital.

Šta treba uraditi u sledećih godinu dana u Srbiji?

Mislim da bi trebalo da bude politički mir, da se napravi socijalni konsenzus, na osnovu toga da napravimo plan šta da se radi u narednih tri do pet godina, bez obzira ko će da bude na vlasti. Taj plan bi se odnosio na to kojim bi putem išla država i kako bi ušla u Evropu. Mislim da je ključna stepenica, ne kad potpišemo Ugovor o saradnji i asocijaciji, to će biti iduće godine, nego kad počnemo da ga sprovodimo. I, onda momenat kad mi tražimo da budemo zemlja kandidat. Kad preskočimo tu stepenicu, svi fondovi EU se otvaraju i onda smo potpuno na sigurnom.

Hoćemo li ući u Savet Evrope?

Ući ćemo ove godine, ali ne znam hoće li to biti u septembru, ali to nije ključna stvar za reforme, kao što je Ugovor o saradnji i asocijaciji. Savet Evrope je jedna politička organizacija, ali proces o saradnji i asocijaciji je i politički i ekonomski i finansijski proces i proces vezan za primenu ljudskih prava. Neće biti nikakva tragedija, ako se ulazak u SE odgodi za mesec dana, ali bi veliki gubitak bio ako ne zaključimo Ugovor o saradnji i asocijaciji. Još uvek postoje šanse, ali moramo biti svesni da vreme ističe. Do kraja godine moramo imati novu vladu zajedničke države, što podrazumeva i ustav i izbore. Dobićemo odmah povoljno mišljenje o izvodljivosti pregovora i već iduće godine oni bi počeli. Postoji dobra volja da se ubrzaju pregovori i da se za šest meseci, dok traje predsedavanje Grčke EU, to napravi. Ali, vreme sad ističe iako još uvek postoji mali luft. Mi smo proces tranzicije započeli još u vreme Miloševića, ubeđivali smo EU da nas podrži i još onda smo imali tu ideju i napravili smo ono što smo napravili. Krenulo se sa reformama, ali još uvek nismo na sigurnom. Na sigurnom ćemo biti onog momenta kad zemlja bude kandidat za EU.

Koje predsedničke kandidate smatrate ozbiljnim protivnicima?

Jasno je da postoje dva kandidata - predsednik Koštunica i ja. Tu je i mnogo onih koji rade na drugoj strani, jedan od njih je bio Velja Ilić i očekujem da se pojavi i Milan Panić, da celu čorbu napravi mnogo gušćom 

Šta ćete raditi ako pobedi Koštunica?

O tome sad ne razmišljam. Svestan sam da postoje posledice, ali ovog trenutka ne razmišljam o tome.

Odakle su potekle priče da odustajete?

Ne znam i ne interesuje me.

Zašto ste odlučili da trošite vreme da odgovorite na prozivanje Velje Ilića da li ste Srbin i da li ste pravoslavne veroispovesti?

Za mene je bilo veliko iznenađenje da moramo pričati o tim stvarima, ali kad je već to tako, hajde neka se onda to iskoristi za uspostavljanje neke nove tradicije - da javnost ima pravo da zna sve o predsedničkom kandidatu. On više nema privatni život i meni nije bilo lako da se pomirim s tim, ali tako je i u svetu. Nažalost, mi smo to ovde uradili na jedan vrlo primitivan način. Nisam želeo sa Ilićem da polemišem, jer sam znao da on nije igrač, nego da iza njega stoji Koštunica. Ja sa maskama nemam potrebu da polemišem, ali sam morao da upoznam javnost o tome.

Onda je bilo različitih priča, kao što je ona zašto sam išao u Hilandar. Znate, mene zovu ljudi kad treba da se reše problemi i kažu “daj zovi Labusa, on voli da radi”. Ne volim ja da radim, ali sam odgovoran čovek. Išao sam u Grčku da rešavam problem koridora 10. Simitis ima isti profil kao i ja, i on je bio profesor, ali je vrlo pragmatičan i rešava probleme. Saznali smo da Hilandar ima niz praktičnih problema. Svi manastiri na Svetoj gori imaju izdašnu podršku grčke vlade, na čemu smo im mi zahvalni, ali imaju i praktične probleme - sa vizama radnika, sa dopremanjem materijala, carinom, sa kaznom od 400.000 maraka, spore se oko dozvole za izgradnju manastirskog imanja izvan Svete gore. Pošto znaju da sam ja dobar sa grčkim vlastima i da one žele da podstiču manastire na Svetoj gori, onda sam ja o tome razgovarao. Sve smo rešili, ostalo je pitanje te kazne, jer je to problem lokalne autonomije, ali postoji način da se to reši. Naravno, meni je drago što sam bio tamo, jer bi Svetu Goru trebalo svi da posete. Poruka sa Svete Gore je da se u vreme kralja Milutina, kad je Srbija bila na vrhu svoje privredne moći, najviše razvio taj kompleks manastira. Nema ni duhovnog razvoja, ni kulture, ni graditeljstva, ako smo siromašni. Nisu pare jedino što je važno, postoji i neki drugi, duhovni život čoveka, ali bez para ne možete da ga organizujete. Drago mi je što sam bio i što je jedan od tih problema rešen, ali to je uvek tako. Postoji problem - daj Labusu da ga reši, ako ga reši, onda je to zloupotreba njegove funkcije. To je ona priča - eksperti su tu da rešavaju probleme, a političari da vladaju. Moja poruka je obrnuta - nasledili smo zemlju sa ogromnim problemima, a političari to mogu biti samo ako ih rešavaju.

13. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Sada je valjda i najnevernijim Tomama jasno da su predsednički izbori u Srbiji raspisani prvo u nevreme i preko reda, potom žurno i bez ikakvog ozbiljnog razmišljanja. I u jednom i u drugom slučaju, raspisani su da ne bi uspeli, kaže u autorskom tekstu Vojislav Koštunica

12. decembar 2002. | Izvor: Politika
Glasačko telo nije, kao nekad, tako odsečno podeljeno na pristalice vlasti i opozicije

12. decembar 2002. | Izvor: Danas
Antihaška, što će reći miloševićevski neevropska nekrofilska koalicija, privukla je na biralista 45 odsto punoletnih građana. Pesimisti će reći da se crno piše zemlji u kojoj toliko ljudi pristaje da ih vodi takva trojka.

11. decembar 2002. | Izvor: Koha Ditore
Kad je doživeo poraz u prvoj rundi predsedničkih izbora u Srbiji, ondašnji kandidat a sadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, zajedno sa svojim mentorom Miloševićem, izmislio je način kako da ovaj izvojuje pobedu: falsifikovanjem glasova u etnički čistom, albanskom Mališevu. Piše Veton Surroi.

11. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Šta posle isteka mandata Milanu Milutinoviću i kako Srbija da dobije predsednika posle tri neuspešna glasanja?

11. decembar 2002. | Izvor: Politika
Svi su izgledi da će Srbija po drugi put dobiti v.d. predsednika Republike. Prvi put takva situacija je bila 1997. godine, kad je u položaju v.d. bio socijalista Dragan Tomić.

11. decembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Priče o lažiranju predsedničkih izbora predstavljaju klevetanje države, smatra predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić i upozorava da se na taj način država omalovažava i diskredituje u njenim pokušajima da se izbori za svoj imidž u svetu.

10. decembar 2002. | Izvor: Blic
Po Ustavu, mandat predsednika ne može biti produžen osim u slučaju rata. Nastala situacija posle ovih izbora je neobična i vrlo se retko dešava, a rešenja za nju ne postoje u Ustavu Srbije.

10. decembar 2002. | Izvor: Danas
Pesimističke prognoze istraživača i analitičara su se obistinile: Srbija ni na ponovljenim izborima nije dobila predsednika i, po svemu sudeći, ulazi u razdoblje novih političkih konfrontacija. Tačnije, nastavlja se stari sukob glavnih aktera aktuelne vlasti koji dobija na zamahu i preti novim političkim štetama za zemlju u celini.

10. decembar 2002. | Izvor: FoNet
Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbio je u ponedeljak da prizna rezultate izbora čiji su rezultati pokazali da ponovo nije uspeo u izboru za predsedničku funkciju jer je odziv birača bio nedovoljan, izveštava iz Beograda britanska agencija Rojters.

05. decembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Ukoliko na ponovljene predsedničke izbore u Srbiji, zakazane za 8. decembar, bude izašao dovoljan broj birača i oni budu važeći, pobediće predsednički kandidat DSS Vojislav Koštunica.

04. decembar 2002. | Izvor: Blic
Koliko će apeli ličnosti iz sveta sporta, kulture i umetnosti uticati na uspeh predsedničkih izbora

03. decembar 2002. | Izvor: NIN
Lideri polužive vladajuće koalicije još uvek razmatraju da li je Srbiji potreban predsednik. Izgleda da njih prate birači

03. decembar 2002. | Izvor: Vreme
Izborni sudar eksponenta snaga starog režima (Šešelj) i kandidata demokratskih snaga (Koštunica) do samog kraja komplikovaće se "postrevolucionarnim nasleđem" nove vlasti

02. decembar 2002. | Izvor: Glas javnosti
Na predsedničke izbore u Srbiji verovatno će izaći 47 do 48 odsto građana upisanih u birački spisak. Ipak ima nade za uspeh oredstojećih izbora

02. decembar 2002. | Izvor: Blic
Izbori moraju da uspeju i zbog samih građana Srbije i zbog našeg ugleda u Evropi

28. novembar 2002. | Izvor: Blic News
Predsednički izbori će propasti po prostoj definiciji da u Srbiji, i dve godine posle Miloševića, onaj ko želi da nešto uspe nema nikakve šanse protiv onoga ko želi da to isto propadne.

07. novembar 2002. | Izvor: Blic
DOS još bez dogovora o zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima. U narednih desetak dana istraživanje unutar članica koje bi odgovorilo na pitanje da li vladajuća opozicija treba da ima zajedničkog kandidata i, ukoliko treba, ko bi to bio.

22. oktobar 2002. | Izvor: Politika
OEBS-ov rok u kome je Narodna skupština Srbije trebalo da usvoji izmene Zakona o izboru predsednika da bi izbori bili održani do 5. decembra istekao je juče, a kada će se poslanici sastati i da li će tada raspravljati o ukidanju cenzusa od 50 odsto u drugom krugu predsedničkih izbora, još je neizvesno.

21. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Marketinške kampanje za političke kandidate koje su ispunjavale medije uoči minulih izbora čini se da su bile skromnije i ne tako pompezne kao ranijih godina. Akteri su, po svoj prilici, savladali najosnovniju marketinšku lekciju "da loša marketinška kampanja može da uništi tržišnu karijeru i najboljeg proizvoda, odnosno da dobra kampanja može biti pogubna za loš proizvod" i nikako ne može da mu pomogne.

18. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune odredbom koja ljudima u inostranstvu omogućava ostvarivanje prava glasa.

17. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Srbiji je potrebna stabilnost, što ce reći - saglasnost o pet ili deset prevashodnih ciljeva u narednih pet i deset godina. Jos dva kruga psovanja, podmetanja i lagarija dodatno će zavaditi one koji odlučuju o životima kako birača, tako i građana koji biračko pravo nemaju. Piše Mihal Ramač

16. oktobar 2002. | Izvor: Danas
U trenutno potpunoj zatrpanosti nagadjanjima ne samo sta su razlozi neuspelih predsednickih izbora u Srbiji vec sada i pretpostavkama sta bi i kako bi i da li bi moglo da se menja ili ne menja nesto u ustavima i izbornim zakonima, jedna neprijatna strana stvar je ostala na margini, uglavnom.

15. oktobar 2002. | Izvor: Politika
U devedesetim širom sveta bilo je 1.088 parlamentarnih izbora s prosečnim odzivom od 65 odsto, dok je u 345 trka za predsednika glasalo 60 odsto upisanih birača. Najmasovniji odziv u EU imaju zemlje koje su propisale izvesne sankcije za neizlazak na birališta, a Belgija je sa višedecenijskim fantastičnim prosekom od 92,5 odsto rekorder.

14. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Vec danas cemo znati da li je sve trebalo drugacije. Voditi predizborne kampanje drugacije, informisati javnost bolje, drugacije organizovati TV duel dvojice predsednickih kandidata, izaci na izbore i glasati - drugacije. Jer ako se izborima ne odazove dovoljan broj biraca, onda je, znaci, negde napravljena greska.

14. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Procene analitičara da ponovljeni izbori za predsednika Srbije neće uspeti obistinile su se. Tome je svakako doprinela visoka apstinencija birača, koja je bila izražena i u prvom krugu predsedničkih izbora.

10. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Labus nema za čim da žali jer za nekoga ko proba prvi put odlično se snašao u ulozi koja mu inače nimalo ne pristaje. S jedne strane, on je preterano kvalifikovan, zna više i sigurno bi hteo i da radi više nego što se od predsednika zahteva i nego što mu zakon dopušta. Ali, on nije čovek koji lako i prirodno staje na čelo bilo čega i reklo bi se da je prosto napravljen od potpredsedničkog materijala. Predsednik ne radi mnogo, samo sedi, gleda i ponekad prozbori nešto svečano. Autor Stojan Cerović

09. oktobar 2002. | Izvor: Bulevar
U prvom krugu izbora za predsednika Republike Srbije ubedljivo su poveli nacionalisti. Duet Vojislava je osvojio gotovo dve trecine glasova biraca, a kada im se dodaju rezultati ostalih kandidata takozvane "patriotske" orijentacije, sigurno je da nacionalizam kao ideologija ovde jos uvek vodi. Za sada je izvesno da i medju apstinentima ima "nacionalista". Na primer, albanskih sa tzv. juga Srbije, koji nece da se mesaju u "srpska posla". Piše Lidija Jovetić

08. oktobar 2002. | Izvor: Monitor
Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.

07. oktobar 2002. | Izvor: Ekonomist
Građani Srbije danas su manje opsednuti politikom u odnosu na stanje od pre dve godine. Na predsedničkim izborima glasalo je svega 55,5 odsto upisanih u biračke spiskove i ovaj procenat je gotovo isti i u Vojvodini, i u Beogradu, i u Centralnog Srbiji.

07. oktobar 2002. | Izvor: Blic
Izborni štabovi dva predsednička kandidata - Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa, kako tvrde, nemaju neraščišćenih računa s televizijskim stanicama koje su pre prvog kruga predsedničkih izbora emitovale njihove predizborne spotove, dok je većina ostalih učesnika u predizbornoj trci samo koristila pogodnosti besplatnog predstavljanja.

04. oktobar 2002. | Izvor: NIN
Na izborima pre dve godine, a potom i na ulici, pao je Slobodan Milošević, ali nije pao režim političkog monopola. Nisu građani Srbije dali svoj glas za onakvu raspodelu političke moći kakva je potom usledila.

04. oktobar 2002. | Izvor: Politika
Razgovor pred TV kamerama Koštunice i Labusa bio bi osnov za kvalitetno opredeljenje birača

03. oktobar 2002. | Izvor: Vreme
Razvod je ispao gotovo besplatan: Labus i Koštunica osvojili su oko 300.000 glasova manje od DOS-ovih najboljih rezultata iz 2000, ali to ne nagoveštava drastičnu reviziju biračke strateške odluke iz 2000. godine. Autor Milan Milošević

02. oktobar 2002. | Izvor: Blic News
Ovogodišnji izbori protekli su mirnije nego pozorišna predstava. Nakon zatvaranja birališta nije bilo (mnogo) teških reči. Labus je samo jednom reagovao na Koštuničin govor koji je pratio preko TV ekrana. - Je l’ se Ustav jede? Je l’ ga to neko pitao? - prokomentarisao je kada je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiju od danas do sutra“, ističući važnost donošenja Ustava

02. oktobar 2002. | Izvor: Danas
Prvi krug izbora za predsednika Srbije je zavrsen, a rezultatima su, za divno cudo, svi zadovoljni. Predsednika dobili nismo, u drugi krug ulaze ocekivani kandidati, ali gotovo svi pretendenti na fotelju Milana Milutinovica zadovoljni su postignutim.

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
Sa stanovišta analize posledica nekog događaja, kao što je recimo analiza rezultata predsedničkih izbora, procenti su veoma korisna stvar, jer omogućavaju da se brzo stekne uvid u podelu kolača. Oni međutim, često mogu i da prevare. Pravi rezultati izbora zapravo se ne mere procentima, već brojem glasova. Ovakav ugao posmatranja govori recimo da su kandidati bivšeg DOS-a od 2000. godine do danas izgubili oko 25.000 glasova. Piše Vlada Ćalić

01. oktobar 2002. | Izvor: B92
U Srbiji se zaista polako profilišu tri grupe stanovništva koje podržavaju jednu od tri ponuđene političke opcije - bogati vrh, nova srednja klasa i siromašni slojevi. Svi su izgledi, međutim da je ovakva podela ipak stvar budućnosti. Autor Boško Denić

30. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
U izjavama na biralištima većina predsedničkih kandidata bila je složna u mišljenju da su ovo slobodni, fer i demokratski izbori i da će sa njih kao pobednik, u svakom slučaju, izaći ličnost do kraja odana demokratiji.

30. septembar 2002. | Izvor: Danas
Upitan o tome čime će se baviti posle izbora novog predsednika Srbije, Milan Milutinović je rekao da "ima toliko mnogo stvari kojima čovek može da se bavi, od pisanja do gluvarenja".

30. septembar 2002. | Izvor: Blic
Predsednički izbori su uvod u političku stabilnost Srbije koja će biti postignuta posle vanrednih parlamentarnih izbora, ali će na političkoj sceni Srbije uvek postojati tri grupacije stranaka, od kojih dve nikada neće moći da sarađuju.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Ko je za zlog ratnog vakta imao prilike i volje da slusa ratnicke price, zna da je kljucna razlika izmedju televizijskih bajki o hrabrim braniocima ognjista i stvarnosti bila u tome sto Marticevi, Mladicevi, Arkanovi i ostali sokolovi nisu polazili u boj ako ih nije bilo bar deset puta vise od neprijatelja... Slicna predstava odvija se u predizbornoj kampanji.

26. septembar 2002. | Izvor: Danas
Da, Miroljub Labus dobio jaje u glavu, il’ tu negde, pa sta, valjda je to uracunati rizik; toliko svetskih drzavnika popilo torte zbog ovog il’ onog, globalizma nekakvog, ekologije, ugrozenih majmuna, cegalisvevec. Mi smo, bice, stedljiviji, jaje je jeftinije nego torta. Predizborna kampanja na srpski nacin.

25. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Među mogućim naslednicima Milana Milutinovića po bogatstvu se, na osnovu onoga što je prijavio, ističe Dragan adenović, čiji se imetak procenjuje na oko četiri i po miliona dolara. Na drugo mesto bi, možda, mogao da ga zbaci Tomislav Lalošević, ali on „Blic Newsu“ u ovom trenutku nije želeo da iznese stanje svoje imovinske karte

25. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Samo još jedan dan ostao je predsedničkim kandidatima da se „istutnje“ a onda, 26. u ponoć, počinje izborna tišina. Ćutanje će trajati do 29. septembra do 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
U tih 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan glasanja zabranjeno je objavljivanje procene rezultata, zatim izborna propaganda preko sredstava informisanja kao i održavanje javnih skupova.

25. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedinstveni birački spisak na kompakt disku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je Republičkoj izbornoj komisiji, ali bar za sada u taj spisak niko nema pravo uvida. Republička izborna komisija na jučerašnjoj sednici nije, naime, donela odluku o tome da li će i kako ovi podaci biti dostupni bilo kome.

24. septembar 2002. | Izvor: Vecernje novosti
Kakve kampanje vode predsednički kandidati? Da li prvi čovek srpske Vlade svojom akcijom „Ponosni na Srbiju“ vodi kontra kampanju protiv jednog favorita? O ovim obeležjima i karakteristikama u završnici kampanje za predsednika Srbije za „Novosti“ govore sociolog prof. dr Ratko Božović i politički analitičar mr Zoran Lutovac.

23. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Kandidati upadljivo teško komuniciraju sa širom publikom nenaviknuti na ideju da će na predstojećim izborima i na onima koji će uslediti u bliskoj budućnosti – možda ipak odlučivati nijanse, a ne više dopadljiva demagogija ili gromopucateljne parole. Piše Relja Knežević

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Preporučujemo vam izjave svih predsedničkih kandidata, na pitanje šta će biti njihov prvi potez ako pobede u izbornoj trci i zauzmu mesto predsednika Srbije.

23. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Dok se Koštunica i Labus glože, Šešelj se iza leđa prikrada neometan ni od koga i pomognut socijalističkim glasovima tiho primiče s leđa, s pretnjom da osvoji znatno više glasova nego što ih je osvojio Toma Nikolić 2000. godine. Autor Milan Milošević

22. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednička kampanja i, nećete verovati, sve same lepe vesti: vodi se istraga protiv predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja, kandidat Borislav Pelević snimio CD sa nezaboravnim hitovima Lea Martina, Olivera Dragojevića, Miše Kovača, Mikija Jevremovića, odrecitovao Jesenjina i jednu neobjavljenu pesmu pripadnika poznate, doduše ozloglašene, manimo to, postrojbe "tigrovi".

20. septembar 2002. | Izvor: Danas
Predsednički kandidati Vojislav Koštunica i Miroljub Labus, koji su dan za danom održali predizborne mitinge u glavnom gradu Vojvodine, značajno su doprineli da se jaz između autonomaških stranaka u Vojvodjanskom savezu produbi. Vrlo je indikativno da se Koštunica, nakon mitinga u utorak, susreo samo sa delom Vojvođanskog saveza u prostorijama Reformista Vojvodine, gde mu je domaćin bio Miodrag Isakov, potpredsednik Vlade Srbije i lider RV, kao i to da je Labus sutradan uveče, namerno ili slucajno, zaobišao Reformiste u centru grada.

20. septembar 2002. | Izvor: NIN
Na niz spekulacija da na predsedničke izbore možda neće izaći dovoljan broj glasača, portparol CESID-a Marko Blagojević je izneo predlog da bi trebalo ukinuti zakonsku odredbu po kojoj je za uspešnost izbora neophodan izlazak preko 50 odsto upisanih birača.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Jedan plakat košta tri dinara, a zakup bilborda od tri stotine do hiljadu eura. Istovremeno, kandidati za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, a svaki kandidat će dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.

19. septembar 2002. | Izvor: Politika
Po podacima Republičke izborne komisije na izbore za predsednika Srbije, 29. septembra, ukupno 6.555.405 birača u Srbiji moći će da glasa na 8.617 biračkih mesta u 180 opština. U ovaj broj uračunata su i 292 biračka mesta koja se nalaze na Kosmetu. To istovremeno znači da u proširenom sastavu odbora može biti čak 183 hiljade ljudi.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Predsednički kandidati uveliko „troše“ kilometre i kilometre na svom predizbornom putu širom Srbije. Za sam finiš je još rano, ali se već polako mogu davati prve procene pređene kilometraže, koje neko „u nogama“ ima više, a neko manje.

18. septembar 2002. | Izvor: Večernje novosti
Na izborima 29. septembra Srbija će, četvrti put od uvođenja višestranačja, birati svog predsednika. Odlučivaće se za jednog od jedanaestorice kandidata, a da bi jedan od njih postao predsednik, neophodno je da na izborima glasa, najmanje 3,3 miliona birača.

17. septembar 2002. | Izvor: Danas
Vrlo dobro! Po meni, stvari oko izbora se odvijaju u zeljenom pravcu. Predsednicki pas de deux se ne igra baš po svim baletsko/političkim pravilima, tj. strogo na prste, ali ide nekako. Piše: Ljilja Djurdjić

17. septembar 2002. | Izvor: Reporter
Pavković je, nakon podnošenja kandidature, izjavio da se kandidovao za predsednika Srbije jer su ga na to "ubedili prijatelji". "Popustio sam pred velikim brojem ljudi koji su bili veoma uporni da istaknem svoju kandidaturu", rekao je Pavković, ne precizirajući da li se radi o "prijateljima" iz vojske ili nekih političkih partija.
Autori: Dejan Eraković, Miloš Jeftović

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Kad političari ne nude ništa novo i njihove poruke biračima su stare. Ili se dogodi da tri stranačka kandidata u izbornoj kampanji za predsednika Srbije koriste istu reč u svom propagandnom sloganu. Jedan kaže: "Zna Srbija", drugi "Zna put", treći "Znamo se".

16. septembar 2002. | Izvor: Politika
Dnevni list "Politika" u izdanju od nedelje prenosi kratke biografije svih predsedničkih kandidata na predstojećim izborima zakazanim za 29. septembar 2002. godine.

16. septembar 2002. | Izvor: RTS
'Mi nemamo precizno utvrdjen birački spisak i mogućnosti za manipulaciju su velike. Sumnjivo je da po popisu u Srbiji živi 7,5 miliona ljudi, a da ukupno biračko telo broji 6,5 miliona."

16. septembar 2002. | Izvor: Ekonomist
Čitam tvrdnje da Labus mora da pobedi u prvom krugu, jer ne može u drugom. Na žalost, ovo je gotovo sigurno pogrešno. Ko ne može da pobedi u drugom krugu, ne može ni u prvom. Prema tome, oni koji tvrde da Labus ne može da pobedi u drugom krugu kažu u stvari da on uopšte i ne može da pobedi. Autor: Vladimir Gligorov

15. septembar 2002. | Izvor: Politika
Nacionalizam, u primitivnim i agresivnim oblicima, ponovo postaje moćno predizborno sredstvo, čak i onda kada i postmiloševićevskim nacionalistima postaje savršeno jasno da svojim ponašanjem Srbiju guraju u nove nevolje.
Autor: Ivan Torov

13. septembar 2002. | Izvor: Vreme
Šest nedelja prepravljao sam i doterivao vodič ka uspehu na predsedničkim izborima. Nameravao sam da ga objavim tek pošto konkurs bude zatvoren, želeo sam da svi takmičari budu podjednako, ravnomerno i istovremeno posavetovani... Nažalost, neki su do ovog dokumenta došli još dok je bio u fazi nacrta (ponovila se sudbina Memoranduma SANU), tako da je dolazilo do njegove prevremene primene.

11. septembar 2002. | Izvor: Blic News
Biće najgore ako posle predsedničkih izbora, Srbija, umesto mesta poznatog po tome što se u njemu svađaju Đinđić i Koštunica, postane mesto gde se svađaju svi sa svima; ako se u njoj raspadnu svi nelogični savezi i ako se, u međuvremenu, ne sklopi nijedan od svih logičnih saveza.

06. septembar 2002. | Izvor: NIN
Televizija Pink i TV BK su naklonjenije Miroljubu Labusu nego Vojislavu Koštunici, RTS - noseći breme devedesetih - vodi računa da ne napravi "grešku u koracima", a poslednje dve godine bojkotovani Vojislav Šešelj čuva sigurno treće TV mesto u trci za predsednika Srbije.

06. septembar 2002. | Izvor: B92
Premijer Srbije Zoran Djindjic, smatra da postoji velik rizik da predsednicki izbori u Srbiji nece uspeti, dok sa druge strane u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju da cinjenica da su predsednicki izbori raspisani po takozvanom Milosevicevom Ustavu, po kom u biracko telo ulaze i kosovski Albanci, ostavlja prostor za izbornu kradju i manipulaciju.

05. septembar 2002. | Izvor: B92
Djordje Vukadinovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaze za Radio B92 da ga popularnost Vojislava Seselja ne iznenadjuje, a da je potcenjena i podrska koju je Seselju pruzio Slobodan Milosevic iz Haga. “Generalno gledano mnoge stvari u vezi sa ovim izborima su konfuzne”, smatra Vukadinovic.

04. septembar 2002. | Izvor: Dnevnik
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Jovica Trkulja smatra da ni predstojeci izbori za predsednika Srbije "nece dati sansu novim i neokaljanim licnostima, poput one supruge koja se bezeci od pijanca preudala za kockara."

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Mada vecinu istrazivackih kuca ovakvo rezonovanje pomalo ljuti, Srdjan Bogosavljevic, direktor "Strateskog marketinga", kaze da se prostor za takve sumnje nalazi "u opstem stanju profesionalizma kod nas", tacnije upadljivoj vladavini amaterizma na svim nivoima. Posle petooktobarskih promena, kaze, primetan je rast "onih koji se deklarisu kao istrazivaci javnog mnjenja" tako da se na trzistu pojavljuje dvadesetak ovakvih kuca, a sto je ne samo brojno vise nego pre, vec premasuje i sadasnje mogucnosti trzista. U borbi za opstanak pribegava se raznim potezima pa i "ustedama".

01. septembar 2002. | Izvor: Politika
Biraci ce tokom politicke kampanje potencijalnih predsednika Srbije ostati uskraceni za direktno suceljavanje Kostunice i Labusa na televiziji. Ali, za "utehu", i Nemci su tek nedavno prvi put u istoriji prisustvovali TV- dvoboju kancelara Gerharda Sredera i njegovog protivkandidata konzervativca Edmunda Stojbera. Kada je rec o medijskom prostoru u Srbiji, mediji pre svega treba da motivisu gradjane da izadju na izbore, obezbede jednaku prezentaciju kandidata, a zatim da biracima ukazu u cemu su razlike u izbornim programima.

29. avgust 2002. | Izvor: Beta
Mediji u izbornoj kampanji treba da ispune osnovne zahteve za jednakim, kvantitativnim, kvalitativnim i kontekstualnim tretmanom kandidata. Pored toga, potrebno je uspostaviti nove standarde za predstavljanje izbornog programa kandidata, posebno sa aspekta elektronskih medija, jer emisije u kojima se prestavljaju kandidati treba da budu krace, cesce, raznovrsnije i sa pitanjima postavljenim iz ugla biraca.

29. avgust 2002. | Izvor: Vreme
Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija trenutno nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove Demokratska opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u cetiri. Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u sustini paralelna puta.

23. avgust 2002. | Izvor: Beta
Sociolog Slobodan Antonic je za agenciju Beta kazao da su do pre mesec dana istrazivanja javnog mnjenja davala prednost Kostunici, ali da sada ima nekih istrazivanja koja pokazuju da mu je opao rejting "nakon medijske ofanzive posle afere Pavkovic".

17. avgust 2002. | Izvor: B92
U saopstenju se navodi da je Labus prema tim anketama vec prestigao u popularnosti Vojislava Kostunicu, koji jos zvanicno nije ni objavio predsednicku kandidaturu. Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su tvrdnje DSS-a neosnovane.

09. avgust 2002. | Izvor: B92
Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzavljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Medjutim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Marijana Pajvancic, clan Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

06. avgust 2002. | Izvor: B92
Sociolog Slobodan Antonic smatra da u Republickoj izbornoj komisiji uglavnom sede ljudi bliski Zoranu Djindjicu.

09. jul 2002. | Izvor: B92
Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije. Otvoreno je pitanje da li sve to vodi ka ponovnim predsednickim, ali i novim parlamentarnim  izborima u Srbiji za oko godinu  dana.