Čak i lekcije pretače u stih: Daroviti četrnaestogodišnjak iz Glogovca nadomak Jagodine

Stefan Dugalić (14) iz Glogovca nadomak Jagodine jedini je od osamdesetak đaka seoske škole koji piše pesme, koji je nedavno promovisao zbirku pesama &quot;Plavooki&quot;, objavljenu prošle godine, i jedini koji svira saksofon, frulu, sintisajzer i klarinet, a ume i da peva na francuskom.&quot;Ostaci rimskih gradova na našoj teritoriji svedoče o važnom položaju Srbije u rimskoj istoriji&quot;, samo je jedan od stihova kroz koje govori o istoriji Srbije, Grčke, krstaškim ratovima, ali o važnim istorijskim ličnostima, kao i likovima iz knjiga koje je pročitao, poput Toma Sojera, Robinzona Krusoa, navode Novosti. Dugalić kroz rime govori i o zagađenosti planete, životinjama, rekama. Stihovi jednostavno izviru iz njega, pa neretko na časovima odgovara kroz njih, jer mu je, kako sam kaže, tako lakše. &quot;Najviše volim istoriju. Nastavnica nam često priča da moramo dobro da je poznajemo da bismo mogli da branimo svoju državu. Iz poštovanja prema njoj i zahvalnosti što me je naučila, ali i iz ljubavi prema svojoj zemlji, posle časova &quot;izguglam&quot; da bih saznao još više. Dok čitam, dobijam inspiraciju i počnem da pišem pesmu. To radim i kada pročitam neku knjigu. Nekada pesmu napišem u jednom dahu, a nekada je malo doradim. Stihove rimujem da bi deca razumela šta sam hteo da kažem kada jednog dana moje pesme budu čitali u čitanci&quot;, kaže za ovaj medij ambiciozni, a opet skromni četrnaestogodišnjak.Osvane uz računarIako ga roditelji podržavaju u svim aktivnostima, računar iz njegove sobe prebacili su u dnevni boravak da ne bi pisao do dva sata iza ponoći. Njegova majka Violeta kaže da i to nije urodilo plodom. Sačeka da roditelji zaspu, pa opet sedne za računar. Često u školu ide pospan. Ali, ako mu ne dozvole, neće hteti ništa da radi. &quot;Želim da postanem nastavnik saksofona. Pošto sviram na školskom saksofonu, a za dalje školovanje mi treba saksofon koji košta tri hiljade evra, ne idem na ekskurzije i odričem se mnogo čega da bih sakupio novac. Žao mi je što moji vršnjaci ne razmišljaju o budućnosti, već ih samo interesuju mobilni telefoni&quot;, veli Dugalić. On tačno zna šta želi svakog trenutka, a marljivo radi i da bi ostvario svoje želje u budućnosti. Zatražio je od roditelja da ga upišu u muzičku školu. Pošto su oni oklevali, on je prestao da uči. Čim su ga upisali u Muzičku školu &quot;Vladimir Đorđević&quot; u Jagodini, prionuo je na knjigu i savladao je sve što je propustio. Dva razreda završio je za godinu. Nižu muzičku školu završiće naredne godine, a potom će da upiše Srednju muzičku školu &quot;Stevan Mokranjac&quot; u Kraljevu. &quot;Sviram svaki instrument kojeg se latim. Talentovan sam, ali i mnogo vežbam. Proglašen sam za najboljeg folkloristu, imam preko 60 diploma i bezbroj pehara s raznih manifestacija, a u ansamblu &quot;Kolo&quot; su mi rekli da odmah mogu da im pristupim čim postanem punoletan i to bez audicije&quot;, kaže Dugalić za pomenuti list.