Post FESTum

Ljudi mi često kažu da burno reagujem na filmove, a meni bude drago što treperave sličice još uvek mogu da me raspale, razbesne, ili načisto raspamete. U suprotnom, život ne bi imao puno smisla, zar ne? Pa, kako se uzme. Jer ta osobina ume i da se obije o glavu, naročito kad se, posle nedelju dana gledanja nekih divnih, ali uglavnom bolesnih vizija, i ja sobalim u krevet—na duže od nedelju dana. Zato tek sad, krajnje luzerski, stiže iscrpni izveštaj o nečemu što mi se svidelo na 36. FEST-u (sećate ga se?), za one koje to još uvek zanima. (Za ostale, nešto od toga trenutno se nalazi i u bioskopskoj ponudi.) Samo da sabijem još jedan 'kafetin kold', pa možemo početi.