I pčele su ljudi

U engleskom jeziku, slovo &quot;B&quot; i reč &quot;pčela&quot; pišu se različito ali zvuče isto, pa bi otud naziv Bee movie mogao da znači i &quot;jeftin, drugorazredni film&quot; i &quot;film o pčelama&quot;. Ova simpatična, mada ne previše upečatljiva igra reči navodno je pala na pamet najpopularnijem čoveku američkog sitkoma, Džeriju Sajnfeldu, dok je pre nekoliko godina za ručkom uveseljavao najpopularnijeg čoveka holivudskog filma, Stivena Spilberga. Protumačivši usputnu šalu prijatelja kao ozbiljan nabac kolege za siguran hit, Spilberg je smesta pozvao šefa Drimvorks studija za animaciju i ugovorio projekat, a Sajnfeld se, samo sa naslovom, kao producent, pisac i glavni glumac odjednom obreo u nebranom medu: em celovečernjak, em crtać, em namenjen ne samo odraslima već i deci&mdash;pa još o pčelama?! Možda je baš zbog toga i konačan rezultat ispao simpatičan, mada ne previše upečatljiv.Sajnfeld se još i dobro snašao, imajući u vidu koliko je svaki od nabrojanih izazova izvan njegove prirodne sredine&mdash;polusatne igrane komedije ili nastupa uživo u kojima se šali na račun svakodnevnog ljudskog života. Uz to, humor mu je verbalan, izrazito raspričan, što nije baš najprivlačnije ni klincima u američkoj publici, a kamoli srpskoj. U potrazi za inspiracijom verovatno je prvo zasukao rukave i, uzevši dotičnu igru reči za model, popisao svaku varijaciju koju je mogao da smisli. Izgleda da je svaku iskoristio. Neke su dosta lenje, neke su strahovito smešne, mnoge su tek nabacane, rado bih nekom ilustrovao senzibilitet filma, ali sve su kao i naslov&mdash;u domaćoj verziji Pčelac Beri Medić&mdash;mahom neprevodive. Na tom polju se ni dobar deo ovdašnjih odraslih neće mnogo usrećiti sem ako perfektno ne zna jezik, a čak i u slučaju da zna, neumorno poigravanje slogom &quot;bi&quot;, umetnutim u drugu reč ili ime, posle nekog vremena ume da dodija. Isto tako, zapljunula se gotovo svaka upotreba reči &quot;med&quot; i &quot;žaoka&quot; u prenesenom značenju (dotle da se, krajnje nepotrebno, pojavi i muzičar Sting, samo zbog svog nadimka). A i iza pokojeg fizičkog gega, recimo onda kad se Beri Medić zakucava u prozor, nazire se priča podobnija za komičara na sceni nego za inscenirani, snimljeni prizor. &quot;Pčele su čudne, kažem vam. Pre neki dan posmatrao sam jednu kako se iznova i iznova razbija o prozor, ne provaljujući da se između nje i bašte nalazi staklo. Ali nije odustajala. Mora da se svaki put mislila: možda ovog puta, možda ovog puta, možda ovog puta...&quot; Kao da sam čuo Sajnfelda iz istoimene serije kako monologom otvara epizodu pred mikrofonom, uz onu fanki bas-liniju, dok sam ga u stvari gledao u nacrtanom insektoidnom izdanju kako glumi taj vic. Pokušavajući da svoj &quot;opservacijski&quot; humor preseli u neljudski svet, tokom sakupljanja podataka sigurno se nagledao brojnih programa o prirodi, ali Sajnfelda mnogo više zanima blaga društvena satira. I prvih petnaestak minuta basna teče besprekorno. Pčele voze kola, ali tako uigrano da nemaju problema sa saobraćajem. Antene im služe kao mobilni telefon. U superproduktivnoj košnici&mdash;možemo je zvati Medropolis ili možda Vrli novi cvet&mdash;posle tri dana osnovne škole, tri srednje, tri na fakultetu, radilice radosno dolaze u korporaciju Medeks i biraju posao koji će obavljati do isteka svog kratkog veka. Svi sem našeg junaka, Berija Medića, kome se, kako to obično biva sa filmskim junacima, baš i ne sviđa da postane šraf u mašineriji za proizvodnju. Kao i jedan drugi Diplomac, umesto da se upregne u sistem, on leškari u roditeljskom bazenu (punom meda, doduše). Međutim, pošto izađe iz košnice sa eskadrilom sportski građenih oprašivača&mdash;u vizuelno čarobnoj sekvenci, letu kroz njujorški Central park&mdash;ne zatreska se u duplo stariju pčelu. Već u pravu pravcatu ženu. Tu nastaje problem. Sajnfeld nije izdržao da ne ubaci ljude u priču u kojoj ih je već predstavio. I šta sad? Pčelac Beri Medić prekrši kardinalno pravilo&mdash;ne razgovaraj s gigantskim dvonošcima koji bi te najradije usmrtili presavijenim časopisom&mdash;pošto mu život spasi cvećarka Vanesa (koju veoma ekspresivno oživljava glas Rene Zelveger) i tako njih dvoje počinju da se zabavljaju da bi ubrzo zadelovali kao sasvim normalan par; ogromne razlike između njih su minorne kad oboje mogu da govore i osećaju, zar ne? Samo što su, elem, anatomski neusaglašeni za konzumaciju svoje ljubavi. Naišavši na prvi u nizu ćorsokaka, film ostavlja problematičnu romansu za sobom (a nas sa neugodnim osećajem u stomaku) i naglo skreće u drugi kolosek. Po otkriću da njegovu vrstu eksploatišu zbog meda, Beri odlučuje da tuži ljude, pa sledećih pola sata zauzima sudska farsa sa retkim živahnim momentima, gde sam se još više zbunio oko toga ko je ovde ko, jer pčele tu postaju nekakav potlačeni proleterijat koji se bori za ljudska prava. Pre nego što ishod parnice odvede u katastrofu i za jedne i za druge, a zatim i u klimaks pravo iz B-filma (neko bez pilotskog iskustva mora da sleti avionom), sâm Beri Medić se zafrkava sa bizarnim konceptualnim problemom celog ostvarenja, gostujući kod Pčelca Larija Kinga. &quot;Znate li da postoji Lari King i u ljudskom svetu? Izgleda baš kao Vi, isto ima emisiju, nosi identične tregere i starinske đozluke?&quot; čudi se on. &quot;Nije mi poznato&quot;, odgovara Lari King glasom Larija Kinga. To jeste smešno kao skeč, ali je pogubno za uverljivost izmišljenog sveta u celini. Pčele ili ljudi: jedno je ovde bilo višak. Ako apsurdnost celine ostavimo po strani, i dalje se može uživati u fazonima, redovno u onim koji prozuje van glavnog zapleta i obično pripadnu sporednim likovima: Vanesin dečko, pre nego što ga zameni ljudskiji insekt, posebno je urnebesan, a Kris Rok u ulozi komarca Sajnfeldu otme scenu. Tu je i nekoliko akcionih scena koje razgaljuju i staro i mlado više zahvaljujući veštim animatorima, manje scenariju. Ipak, jednom drugom crtaću iz prošle godine, superiornijem u svakom smislu od Sajnfeldovog, pošlo je za rukom da pripadniku omražene vrste podari ljudske osobine i spoji ga sa ljudima, a da to izgleda prirodno. Mislim, naravno, na Mućkalicu, koja će se pamtiti dugo pošto &quot;Džerija Medića&quot; svi zaborave.