Boris Dežulović o vampiru koji je ugrizao Hitlera

U svom novom romanu Boris Dežulović traga za pravim korenima nastanka monstruma i čudovišta.Svaka pristojna osoba koja drži do svojih vrednosti najmanje jednom u životu je maštala o tome kako bi, da postoji, iskoristila vremeplov da se vrati kroz vreme i ubije Hitlera dok još nije počinio svoja najpoznatija zlodela. Pristojni umetnici koji za svoj izraz koriste sredstva naracije često su u svojim delima koristili ovu ideju. A kako među drugovima umetnicima ima dosta pristojnog sveta, danas postoji pristojan broj knjiga, filmova, serija i stripova koji su obradili ovu ideju. Upravo je zbog toga sve teže biti originalan i publici predstaviti staru i poprilično izlizanu temu na novi način. U suprotnom sve će se pretvoriti u neku vrstu parodije i jeftinog vica, a sa Hitlerom nema šale. O ovom potonjem nam ponešto može reći i britanski komičar Džon Kliz koji nikako nije mogao da zainteresuje ljude za svoju humorističnu seriju o Hitleru koji se doseljava u tipičan engleski komšiluk. Čini se da je jedini komičar koji je uspeo da se, sa uspehom, našali na Hitlerov račun bio Mel Bruks u svojoj predstavi Producenti. Zato je, na primer, posebno zanimljiv, ovaj put daleko uspešniji, pokušaj još jednog britanskog komičara Stivena Fraja da u svom romanu Stvaranje istorije (Studio Leo) ponudi, za književnost, sasvim originalnu ideju o Hitleru. Trebalo bi, kao originalan, spomenuti i roman Opet on (Laguna) nemačkog novinara i književnika Timura Vermesa. Ovaj roman koji je doživeo i jednu, prilično solidnu, filmsku adaptaciju bavi se Hitlerom u današnjem okruženju. Hitler se budi na jednoj livadi u Berlinu. Kancelarka je Angela Merkel, a Nemačka je najmoćnija evropska država. Hoće li njegove ideje uspeti da zažive u novom okruženju? Koliko je Hitler uticao na istoriju, a koliko je istorija, zapravo, uticala na njega? Upravo na ovom tragu je i hrvatski novinar i književnik Boris Dežulović u svojoj najnovijoj knjizi Christkind koju je kod nas objavila izdavačka kuća Laguna. U pitanju je priča o putniku kroz vreme koji iz Splita s kraja 20. veka dolazi na jug Austrije s kraja prethodnog veka, u jedan gradić &bdquo;koji je služio samo za pretovar kamene soli iz Hallstata, da kroz njega prolaze samo vlakovi i životi&ldquo;, kako bi ubio osmogodišnjeg Adolfa Hitlera. Ovo pastoralno mesto kao da je preslikano sa neke razglednice. Sve je u njemu tipično. Prosečno. Stanovnici su ljupki i ljubazni. Malo toga se dešava, tako da je nedavni boravak Brema Stokera koji je, nedugo posle boravka u gradiću u kome je prikupljao građu za priču, objavio roman Drakula, izazvao pravu malu provalu ushićenosti među ljubaznim stanovnicima ovog pitoresknog gradića. Pre njega jedini &bdquo;selebriti&ldquo; koji je prošao kroz gradić bio je Napoleon Bonaparta, a od toga je prošlo baš dosta vremena i generacija. Međutim, već prve večeri po dolasku našeg junaka u jednoj hotelskoj sobi neko je ubio osmogodišnju devojčicu, a na njenom telu su pronađeni ugrizi dva, čini se, oštra vampirska očnjaka. Nedugo zatim stradao je i lokalni pijanac, a grad je ponesen atmosferom iz Drakule ozbiljno misle da je dotičnog ubio ili vampir ili lutajuća duša nekog Napoleonovog vojnika. U pansionu se nalazi i misteriozni stranac iz Transilvanije koji na rukama i nogama ima šest prstiju i koji se svake noći išunja iz svoje sobe u koju se vraća tek u zoru. Da stvar bude zabavnija uskoro se celoj plejadi pridružuje i američki književnik Mark Tven. Što duže odlaže svoj zadatak i što ima više dilema da li ubiti ili ne malog dečaka koji se zove Adolf, a preziva Hitler i koji će uskoro postati Onaj Adolf Hitler, naš junak počinje da uviđa sve više stvari. Atmosfera u tipičnom austrijskom gradiću se polako menja, njegovi stanovnici polako pokazuju svoje pravo lice, maske i kulise padaju, a spoznaja je koliko užasna, toliko i neminovna. Dežulović nam na svoj jednostavan i lagan pripovedački način nudi odgovor ko je na kraju ugrizao malog Hitlera, isisao mu krv i od dečaka koji je želeo da postane ili sveštenik ili, inspirisan tada popularnim romanima Karla Maja, kauboj i traper, stvorio monstruma koga je istorija upamtila. Hoće li nas odgovor iznenaditi? Piše: Milan Aranđelović Izvor: bookvar.rs