Kako je vanbračna afera slavnog književnika inspirisala da napiše roman o emancipaciji žena.Ljubitelji stripova o Dilanu Dogu znaju da je H.Dž. Vels ekscentrični britanski lord genijalnog uma koji je stvorio mnoge neverovatne izume. Ako napustimo svet devete i vratimo se šestoj umetnosti, odnosno književnosti, tamo ćemo zateći izvesnog Herberta Džordža Velsa. U pitanju je engleski književnik koji je u svojoj mašti stvorio svetove koji su nam danas poznati iz njegovih knjiga. Nevidljivi čovek, Vremeplov, Rat svetova, Ostrvo doktora Moroa… H. Dž. Vels se i danas pamti upravo po ovim romanima, te ga smatraju jednim od očeva naučne fantastike. Ipak, osim fantastike, Vels je bio plodan i u mnogim drugim žanrovima. Napisao je na desetine knjiga, priča i dela društvenih komentara, pisao je dela iz oblasti istorije, biografije i satire. Njegov opus obuhvata čak i dve knjige o ratnim igrama na tabli što ga čini jednom od najvećih populizatora ovih igara. Budući da je bio dete iz radničke klase, kada roditelji više nisu mogli da plaćaju njegovo školovanje, Vels se zaposlio kao tapetarski pomoćnik. Kako mu taj posao nije prijao, obradovao se kada ga je gazda otpustio, a novi izvor prihoda pronašao je u poslu pomoćnog učitelja u osnovnoj školi. Tek kada je dobio stipendiju mogao je da otpočne studije biologije. Na univerzitetu se zainteresovao za društvene reforme kroz socijalističke ideje. Bio je dosta politički angažovan. Kao politički aktivista bio je jedan od glavnih govornika na tribini koju je organizovalo Fabijansko društvo Univerziteta Kembridž. Tamo je imao susret koji će mu promeniti život i inspirisati nastanak jednog od njegovih najnepoznatijeg dela. Početak ove priče nas vodi na Novi Zeland. Tamo je rođena Amber Rivs. Njena majka je bila Mod Pember Rivs, čuvena feministkinja, književnica, sifražetkinja i članica Fabijanskog društva kao grupe engleskih reformističkih i utopističkih socijalista, a otac političar i reformator društva Vilijam Bember Rivs. Očeva karijera dovela ih je u Ujedinjeno Kraljevstvo koje se nikako nije dopadalo mladoj Amber. "Nakon Novog Zelanda omrzela sam London", rekla je Amber. "Nema slobode. Nema morske obale. Ulice. Ulice. Ulice. Kuće. Kuće." Nakon srednje škole i putovanja u Francusku kako bi savladala jezik, Amber je, uprkos očevoj skepsi kada je u pitanju visoko obrazovanje žena, upisala Kembridž. Tamo se družila sa ženama koje su delile njen intelektualni entuzijazam i socijalističke ideje. Zajedno sa osnivačem gradskog Fabijanskog društva, Amber osniva i Fabijansko društvo Univerziteta Kembridž sa ciljem „ostvarivanje potpune političke i industrijske demokratije“. Jedan od najpopularnijih govornika na skupu ovog udruženja bio je i H. Dž. Vels. Ubrzo su počele da se šire priče kako je jedna studentkinja otišla u Pariz zajedno sa jednim od najpopularnijih pisaca današnjice. Njihova zajedničko pojavljivanje na jednom prijemu ozvaničilo je ovu aferu. Vels je govorio da Amber dobro prihvata njegovu "seksualnu maštovitost" i avanturistički erotizam koje njegova druga supruga nije mogla da prihvati. Uprkos svemu, Vels je želeo da njihova veza ostane tajna, dok je Amber težila da ceo svet sazna. Nakon što je ova romansa postala javna tajna, postojalo je mnogo pokušaja da se ona okonča. A glavni zaverenici bili su Amberina majka i advokat Džordž Vajt koji je docnije i postao Amberin suprug. Amber nije želela da se Vels razvede, ali je želela da sa njim ima dete. Vest o njenoj trudnoći šokirala je porodicu. Zaljubljeni par je otišao u Francusku gde su, u jednoj varošici na obali, pokušali da žive kao par. Ipak, niko od njih se nije dobro snašao u ovoj novoj porodici. Amber je počela da pati od anksioznosti i depresije, te ju je Vels ukrcao na brod za Ujedinjeno Kraljevstvo, dok je on ostao na kontinentu da piše. Amber je želela da živi sa Velsom i njegovom suprugom Džejn u nekoj vrsti bračne zajednice. Vels je video da je vrag odneo šalu, te se dogovorio sa Džordžom Vajtom, i uskoro je Amber postala supruga ovog advokata. "Nisam želela da se udam za Vajta", napisala je kasnije. "Nisam se ništa dogovorila. Sve je to sredio H. Dž. Ali sam uvek mislila da je to nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi." Uskoro je rodila ćerku En-Džejn koja je tek sa punoletstvom saznala da joj je pravi otac H. Dž. Vels. Iako je Vels bio poznat po mnogobrojnim vanbračnim avanturama iz kojih su se izrodila brojna deca, samo je ova romansa inspirisala nastanak jedne knjige. U pitanju je roman En Veronika koju je nedavno, u prevodu Maje Bajić, objavila izdavačka kuća Laguna. Velsov izdavač je odbio da objavi knjigu zbog potencijalnog skandala, ali kada je roman najzad objavljen postao je prava senzacija. Malo zbog feminističkog senzibiliteta naslovne junakinje priča, a malo više zbog skandala koji je izbio zbog Velsove afere sa Amber. Glavna junakinja romana je En Veronika, dvadeset i jednogodišnja devojka koja ne želi da se uda, već da završi školu po svom izboru i da bude ekonomski i politički slobodna žena. Vels je ovaj roman iskoristio, ne samo da svoji satiričnim bičem, ošine konzervativno viktorijansko društvo, već i liberalne krugove kojima je i sam pripadao. Podsmešljivo se osvrnuo i na neke feministkinje tog doba, ali i na intelektualce koji su podržavali napredne ideje. Svojim britkim perom prikazao ih je kao nešto što ćemo danas nazvati "salonskim levičarima" koji su jalovi u svojim delovanjima i rezultatima i koji se okupljaju samo da bi se sami sebi divili i obožavali se međusobno. Uprkos udaru na svoje sličnomišljenike, Velsova glavna kritika u romanu usmerena je prema vladajućem sistemu. Danas je frustrirajuće čitati o društvu u kome ženama nije dozvoljeno ne samo da poseduju imovinu ili da glasaju, već i da se slobodno kreću ulicom. Ženu bez pratnje muškarca svi su tada smatrali prostitutkom, pa je i pronalaženje prenoćišta bilo problematično za mladu En. Malo je rentijera želelo da iznajmi stan jednoj uličnoj devojčuri, za koju su je držali. Ni svi restorani u to vreme nisu želeli da usluže žene bez pratnje muškaraca. Izbor poslova koji su bili na raspolaganju junakinji romana svodio se na tradicionalne „ženske“ poslove čuvanja dece, pranje veša ili šivenja. Sve ovo je u svojoj pitkoj priči ispleo vešti H. Dž. Vels. A ako se osvrnemo oko sebe i pogledamo proteste koje ovih dana žene organizuju u Iranu i Beogradu, čini se da je Velsov roman i dalje veoma aktuelan. Piše: Milan Aranđelović
