Poslednja tajna Franca Kafke: Najvažniji istorijski dokaz FOTO

Bila je to prava senzacija kada je 2019., nakon višegodišnjeg sudskog procesa, napokon otvoren sef u jednoj švajcarskoj banci gde su se čuvali tzv. Kafkini papiri: osim neobjavljenih rukopisa znamenitog pisca za koje se znalo da su onde pohranjeni pre nekoliko decenija, bilo je tu više od stotinu njegovih dotad neviđenih crteža.Tri godine nakon tog velikog otkrića, prema mišljenju eksperata najverovatnije i poslednjeg kada je reč o opusu prerano preminulog autora &quot;Procesa&quot;, Kafkini crteži napokon su prvi put u celosti objavljeni u posebnoj knjizi u izdanju Yale University Pressa. Pa iako većina Kafku prvenstveno poznaje kroz njegov književni opus, ova nova monografija ima za cilj prikazati ga i kao vizualnog umetnika. A o toj njegovoj drugoj skrivenoj strasti, pored pisanja kojim se bavio nakon što bi odradio svoj dnevni posao činovnika, piše sam Kafka u jednom pismu upućenom zaručnici, Felis Bauer, 1913. godine. U njemu među ostalim govori kako mu je lakše nacrtati san koji priziva njihov prvi susret u Pragu nego ga rečima opisati. Piše i kako je jednom bio izvrstan crtač, ali onda je počeo ići na časove akademskog crtanja kod jedne loše slikarke, čime je uništio svoj talent.&quot;Ovih dana ću ti poslati nekoliko svojih starih crteža, da ti dam nešto čemu ćeš se nasmejati. Ti su mi crteži pružili veće zadovoljstvo tih dana - bilo je to pre mnogo godina - nego bilo što drugo&quot;, piše Kafka aludirajući na svoje studentske dane tokom kojih je intenzivno crtao i pohađao satove istorije umetnosti. Pa iako se više ne može utvrditi ko je bila &quot;loša slikarka&quot; koja je Kafki davala časove crtanja, ova referenca dodatno pojašnjava koliko se ozbiljno Kafka bavio crtanjem tokom svog studentskog razdoblja od 1901. do 1906., kao i sledeće godine, kada je bio advokatski pripravnik, sve do jeseni 1907. Neverovatno zvuči, ali Kafkin najbolji prijatelj Maks Brod, koji je upoznao Kafku u jesen 1902., u to je vreme bio itekako svestan da njegov prijatelj crta, ali ne i da piše. Divio se čak njegovim skicama na marginama beležaka s predavanja koje mu je dao njegov godinu dana stariji kolega s prava. Brod je, kako je priznao u Kafkinoj biografiji, pažljivo izrezao &quot;ove burleskne slike i tako postavio temelje za svoju kolekciju Kafkinih crteža&quot;.Najvažniji istorijski dokazOkolnosti je nešto detaljnije retrospektivno opisao u knjizi &quot;Franz Kafkas Glauben und Lehre&quot; iz 1948. što je pored Kafkinog pisma Felisi najvažniji istorijski dokaz njegovog ranog bavljenja crtanjem. Dobrih četrdeset godina kasnije, Brod izveštava da je skupljao Kafkine crteže - čak i pre njegovih rukopisa - ali takođe implicira da je bilo dodatnih crteža koje je Kafka uništio: &quot;Bio je čak ravnodušniji, ili možda bolje rečeno, neprijateljskiji prema svojim crtežima nego prema svojoj književnoj produkciji. Sve što nisam spasio bilo je uništeno. Naterao sam ga da mi da svoje 'žrvljotine', ili sam ih spasio iz koša za otpatke - uz to, izrezao sam nekoliko njih s margina beleški s kolegijuma na studijama prava, tih ilegalno reproduciranih 'prepisa' koje sam uvek 'nasleđivao' od njega (jer je bio godinu dana ispred mene)&quot;. Kako je poznato, Kafka je Brodu dao jasne upute šta treba da uradi s njegovom zaostavštinom: &quot;Dragi Maks, moja poslednja molba: sve što se u mojoj zaostavštini može naći, od dnevnika, rukopisa, tuđih i mojih pisama, crteža i slično, bez čitanja spali. Tvoj Franc Kafka&quot;, napisao je na ceduljici koju je 1924. pronašao Brod na prijateljevom stolu nakon što je umro od tuberkuloze. Brod međutim nije poštovao Kafkinu poslednju volju te je sve njegove &quot;papire&quot; uključujući i crteže, ne samo književne rukopise, brižno čuvao te ih poneo sa sobom u jednom kovčegu kada je pobegao od nacista u Palestinu 1939. godine. Međutim, tokom Sueske krize 1956., čitava Brodova arhiva spremljena je u sef jedne banke u Cirihu, gde je narednih godina ostala &quot;zarobljena&quot; zbog nekih navodnih tehnikalija. Malo je poznato da tada više niti nisu bili u Brodovom vlasništvu - Kafkine papire Brod je naime još za života ostavio svojoj sekretarici Ilzi Ester Hofe no sve do smrti taj detalj nije javno obznanio te se ponašao kao da je i dalje on njihov vlasnik. Brod je, inače, Hofe, koja je u Tel Aviv kao i on stigla iz Praga, ostavio Kafkine papire iz ličnih razloga.Upoznali su se na času hebrejskog 1942., iste godine kada Brodu umire supruga Elsa. Hofe, koja je i sama pisala pesme, bila mu jesekretarica i saradnica decenijama, pomagala mu je oko njegovih novinarskih i literarnih uradaka sve do njegove smrti 1968. godine. Imala je i svoju sobu u njegovom stanu, a kako joj nije mogao da plaća njen rad, to što joj je ostavio bio je na neki način i znak zahvalnosti prema ženi koja mu je toliko godina bila posvećena i odana. Takođe, Brod nije imao decu tako da je bio deo njene porodice, drugi otac njenim dvema kćerima Evi i Rut i prijatelj njenom suprugu Otu koji je umro iste godine kad i on. U svojoj oporuci Brod je jasno naznačio da sva njegova zaostavština uključujući i Kafkine papire pripada Hofe te daje uputstvo da bi bilo dobro da se fizički rukopisi negde stave na čuvanje, na primer u Izraelsku nacionalnu biblioteku &quot;ako gospođa Hofe nije već napravila neke druge aranžmane&quot;. Za života Brod nije želeo da se Kafkini crteži publikuju niti izlažu, ko god bi ga kontaktirao s takvom molbom uvek bi pronašao neko opravdanje, od toga da se boji hoće li biti valorizirani kao umetnička dela do toga da je bio nezadovoljan kritikama usmerenim prema njemu u kontekstu bavljenja Kafkom. No činjenica je bila da Kafkini papiri nisu više niti bili u njegovom vlasništvu. Nakon što je Brod umro, Hofe je deo papira objavila i prodala, ali većinu je ostavila kćerima, a kad je reč o crtežima, sve do 2019. niti jedan Kafkin crtež nije više predstavljen javnosti, izuzev onih koji su već bili objavljeni u nekim od izdanja Kafkinih dela, sveukupno četrdesetak. Hofe se rigorozno držala svojih prava - tokom poseta Izraelu 1981., izdavač Mihael Kriger raspitivao se o Kafkinim crtežima, s namerom da ih objavi na njegovu stotu godišnjicu rođenja, no brzo je odustao od njih kada je saznao da samo da ih pogleda treba platiti 100.000 maraka. Stvari se još više komplikuju nakon što je Hofe umrla 2007. godine. Tada počinje prava bitka na sudu koja traje desetak godina između dvaju kćeri Brodove sekrtaricr i Izraelske nacionalne biblioteke koja je smatrala da su Kafkini papiri postali vlasništvo države Izrael kada je Brod emigrirao u Palestinu te da ih je Brod ostavio njima u svom testamentu. Na koncu je biblioteka dobila spor i krajem 2019. Kafkin umetnički opus konačno je mogao slobodno da bude predstavljen javnosti. Urednik nove monografije Andreas Kilher godinama je pratio tu sudsku sagu oko Kafkine zaostavštine: &quot;Stoga sam bio prilično siguran da sefovi u UBS-u u Cirhu, gde je njegova zaostavština bila čuvana decenijama, sadrže crteže kao i rukopise. Ali iako su svi rukopisi već bili poznati, znali smo samo nekoliko crteža - a bilo je jasno da ih ima mnogo više. Kad je okružni sud u Cirihu 2019. presudio da se sefovi mogu otvoriti i njihov sadržaj poslati u Nacionalnu biblioteku Izraela, odmah sam otputovao u Izrael da pogledam crteže &ndash; s mogućnošću da ih uredim čvrsto u glavi. Opseg i kvalitet crteža su me zapanjili&quot;, izjavio je u jednom intervjuu nedavno povodom objave knjige.Likovi u pokretu&quot;Kafka kao vizuelni umetnik &ndash; ta se tema do sada jedva činila vrednom ozbiljnog razmatranja. Činjenica da je umetnik Kafka u našoj istorijskoj svesti igrao podređenu ulogu piscu Kafki delimično se pripisuje našoj neadekvatnoj slici o njemu. To je zato što smo donedavno imali pristup samo relativno maloj zbirci njegovih crteža, otprilike 40 skica. Čak i od te male grupe samo je nekolicina odabranih postala šire poznata prvenstveno kao ilustracije na naslovnicama mekih izdanja Kafkinih dela koja su izlazila od 1950-ih&quot;, zapisao je u predgovoru knjige. &quot;Taj nedostatak bio je posledica činjenice da se većina Kafkinih crteža nalazila u delu njegove književne zaostavštine koja je decenijama bila potpuno nedostupna. Stoga se bez preterivanja može reći da ovaj zbornik predstavlja poslednju veliku nepoznatu riznicu Kafkinih dela.&quot; Kafkini crteži su minimalistički, svedeni tek na nekoliko linija i poteza, a prikazuju razna ljudska lica i likove vrlo često u pokretu. Pa iako je Kafka danas najpoznatiji po svojoj teskobi i mračnoj melanholiji, ovi crteži daju uvid u njegovu svetliju stranu. Posebno su zanimljivi autoportreti i studije njegovih voljenih u kojima se pokazuje kao vrsni majstor za hvatanje emocija. Ipak, kako ističe urednik knjige, bilo bi pogrešno videti ove crteže tek kao skice. Uostalom i sam Kafka je, podseća, tvrdio da su skice odnosno crteži prava umetnička forma.