Kineski Don Kihot preveden na španski jezik posle 100 godina

Kineska verzija &quot;Don Kihota&quot;, koju je početkom 20. veka na književni kineski jezik preveo Lin Šu, prevedena je posle 100 godina ponovo na španski jezik, na kojem je to delo klasične književnosti izvorno napisao Migel Servantes, prenosi britanski Gardijan.Lin Šu je 1922. godine, uprkos potpunom nepoznavanju španskog jezika ili bilo kog drugog zapadnog jezika, a uz pomoć prijatelja koji je pročitao dva ili tri engleska prevoda, preveo &quot;Don Kihota&quot; na kineski jezik, odnosno objavio &quot;priču o začaranom vitezu&quot;. Na stranicama ove knjige kineski čitaoci imali su uvid u zanesenog, knjigom opsednutog plemića, koga je stvorio pisac Servantes, ali i u avanture koje su odjekivale, jednako uporno kao Rozinantova kopita, kroz vekove i kroz rad mnogih, od Horhea Luisa Borhesa i Grejama Grina do Salmana Ruždija. Skoro 100 godina kasnije Španija mu uzvraća uslugu prikladnim viteškim procvatom i prevođenjem Linovog prevoda na španski jezik, koji se podudara sa 405. godišnjicom Servantesove smrti. Jezička potraga počela je pre osam godina, nakon što je Institut Servantes u Pekingu izložio predmete koje je prikupio kineski kolekcionar koji je proveo 20 godina pretražujući po pijacama i knjižarama kineska izdanja Servantesa. Među njima je, kaže direktorka Instituta Servantes u Šangaju Inma Gonzalez Pui, bila i Linova priča o začaranom vitezu. &quot;Mali dragulj, iako je izgledao kao obična sveska&quot;, rekla je ona.&quot;Trebalo je manje godina nego što bih želela, iako bih možda umrla u pokušaju. Predlog je stigao 2017. godine, a započela sam sledeće godine, tako da su to bile dve i po, vrlo intenzivne i vrlo iscrpljujuće godine&quot;, kaže Alisija Relinkve. Uprkos neobičnoj genezi &quot;Začaranog viteza&quot;, koji uključuje mnoge izmene i odstupanja od Servantesovog teksta, Alisija Relinkue se zalaže za ideju Linovog dela kao prevedene kosti. &quot;Mnogo je stvari koje još uvek nismo pronašli a znam i mnogo prevoda drugih tekstova koji se udaljavaju od originala. Ali da, ima mnogo izobličenja, jer kineska verzija dolazi preko engleske&quot;, rekla je ona. Neke od najvećih razlika leže u samim likovima. Sam Don Kihot, koji je u knjizi poznat kao Kuisada, manje je u zabludi i obrazovaniji je, dok je Sančo Pansa više učenik kulturnog gospodara nego čuvar ludog viteza. Sveštenik koji pokušava da izleči plemića od njegovih zabluda postaje lekar, dok je Dulčineja, seljanka koju Don Kihot idealizuje, opisana prelepim kineskim izrazom &quot;Dama od žada&quot;. &quot;Don Kihot je dostojanstvena, obrazovana, figura koja poštuje prošlost. Možda se s vremena na vreme zbuni, ali zbunjenost izaziva svet. On nije smešna figura u bilo kom smislu. Mislim da se Lin Šu možda malo identifikovao s njim jer je živeo u vreme kada su ljudi pokušavali da sve preprave, i mislim da su i Don Kihot i njegov prevodilac častili prošlost&quot;, kaže Alisija Relinkve. Za Gonzalez Puija nova verzija priče o začaranom vitezu predstavlja završetak dva putovanja. Ne samo da se Don Kihot konačno vratio nazad u Španiju nakon jednog veka u Kini, već se Linov tekst objavljuje u njegovoj domovini, kao dvostruko izdanje s prevodom, prvi put od 1934. godine i od istog izdavača za tekst iz 1922. godine. Alisija Relinkve na svoj prevod Lininog prevoda gleda kao na najnoviju kariku u dugom i drevnom lancu i kao sredstvo za deljenje knjige koja govori o Kini s početka 20. veka, kao i o Španiji iz 17. veka. &quot;Nadam se da će posao koji sam uradila, uključujući i beleške, pokazati kako je svaki odlomak na bilo kom jeziku prepun informacija o svojoj kulturi. Mislim da ovo nije korak unazad. Mislim da nas to čini mnogo bližim. To je pravo jezičko blago&quot;, zaključuje prevoditeljka.