Vuk Vidor: "Srpska publika je informisana, ali joj često fali dinamika nekih širih sredina"

Izložba Vuka Vidora &quot;20.000 dana na Zemlji&quot; biće otvorena večeras u Muzeju grada Beograda.Naziv izložbe nosi simboliku jer će na dan otvaranja biti tačno 20.000 dana od rođenja Vidora. Ova izložba nije retrospektivna, već je pre kompilacija, mešavina raznih vidova Vidorovog stvaralaštva. Svoj rad umetnik definiše uglavnom kao suočavanje sa svetom, unutrašnjim i spoljnim. Vidorovi radovi odraz su te dvojnosti koja se kreće od intimnog do sveopšteg, od privatnog do političkog, od ličnih do istorijskih mitologija i njihovih procesa raspadanja, pri čemu koristi sva sredstva koj ima na raspolaganju kao lepezu mogućnosti u kojoj se crtež i slikarstvo sudaraju sa skulpturama i instalacijama, što na kraju oblikuje kohezivnu i ujedno kompleksnu mrežu slika i radova. Vuk Vidor za Tanjug kaže da publiku očekuje pregled više od 25 godina njegovog rada. &quot;Posetioci izložbe biće u prilici da se upoznaju s mojim stvaralaštvom od prve slike na platnu iz 1988. godine pa sve do mojih aktuelnih slika. U 15 sala izložiću sve, od malih crteža do instalacija, slika i skulptura, tako da pokrivam skoro sve faze i tehnike&quot;, kazao je Vidor. On ne veruje da danas postoje tendencije u klasičnom smislu, kao što je to bio slučaj u nekom linearnom smislu u dvadesetom veku. &quot;U poslednje vreme smo ušli u doba fragmentacije i implozije svih tendencija, i uz to ide i ubrzanje, tako da je vrlo verovatno da će i umetnost imati faze 'reciklaže' i stvaranje malih niša u kojoj će neki umetnici tražiti svoj identitet i put. Na kraju, temelj i baza svega, ono što ostaje uprkos svim prirodnim ili kreiranim promenama, jeste slikarstvo&quot;, kaže Vidor. Dodao je da nikada nije zažalio zato što je umetnik, jer je to put kojim se retko ide, ali bez alternative. &quot;Umetniku niko ne daje mesto, on mora da ga zaradi i prisvoji. Zato je to životni izbor. Stvaranjem sistema koji bi vratio umetnika u centar neke društvene arene, počela bi promena na bolje u tretiranju istinske umetnosti u nekom društvu. Taj sistem bi morao da prihvati nove parametre koji se stvaraju promenama zakona, regulativa, poreskih i drugih. Privreda bi morala da bude uključena u taj i takav sistem. Da budžet za kulturu bude minimum jedan odsto, ali da bude jasno da bi se tek sa tri odsto videlo poboljšanje, a kultura počela drastično da ostvaruje profit, što sva istraživanja i pokazuju&quot;, kaže Vidor. U momentu kada se sve češće priča da je &quot;negde&quot; drugde bolje biti umetnik, on sve više vremena provodi u Beogradu. Kaže da se mnogima ne sviđa što se grad menja kao da je status kvo dobra stvar. &quot;Mnogi projekti koji menjaju lice grada su stari 10, ponekad i 20 godina, tako da je promena neizbežna, naravno treba videti u kojim okvirima i na koji način. Beograd je destrukturisan grad i mnogo toga treba da se uradi kako bi se neke stvari popravile, ujedinile, kako bi se dobio utisak nekog identiteta. Uglavnom ljudi nemaju neki lep odnos prema svom gradu, ne smeta im vandalizam, degradiranje javnog prostora, smeta im popravka ulica i trgova, ali im ne smeta da ulaze u grafitirane zgrade sa polupanim liftovima i prljavim haustorima&quot;, kaže Vidor. Dodaje da je srpska publika informisana, ali joj često nedostaje dinamika nekih širih sredina ili većih metropola gde su dešavanja mnogobrojnija. &quot;Zato je možda ovde kod nas i bolji fokus&quot;, kaže Vidor i naglašava da kritika polako nestaje svugde u svetu, i teško se održava jer gubi bitku s brendingom i socijalnim mrežama, koji su agresivniji i prisutniji. &quot;Kod nas bar imamo časopise, TV emisije i sajtove koji se intenzivno i temeljno bave time. Toga, recimo, više nema u Francuskoj&quot;, kazao je Vidor.