B92.net INTERVJU: "Ideju bojkota nakon izbora smo ostavili Tadiću"

Da bismo došli do rešenja kosovskog pitanja koje neće propasti ili eskalirati u sukobe potrebne su promene, kaže Valentina Reković ispred "1 od 5 miliona".Ona je u razgovoru za B92.net govorila o učešću pokreta "1 od 5 miliona" na predstojećim izborima, tome šta predstavlja četvrta grana vlasti koju predlažu, kako mladi mogu da reše kosovski problem, šta su rezultati protesta, a šta je moglo bolje da se uradi...Organizacija &quot;1 od 5 miliona&quot; je bila nosilac protesta protekle godine i poziva na bojkot izbora. Ipak, predali ste listu za izbore zbog, kako ste rekli, saznanja da se i druge političke organizacije spremaju za izalazak. Ipak, neke od većih partija ostale su pri odluci o bojkotu. Smatrate li i dalje da je taj vaš razlog za izlazak na izbore bio opravdan? Kada smo izašli na konferenciju za štampu da kažemo da ćemo izaći na izbore nismo izašli zbog toga što drugi izlaze na izbore, nego zbog toga što bojkot nema smisla ako se svi u potaji spremaju za lokalne i parlamentarne izbore. To se nije desilo, oni su prekršili svoju reč. Mi smo garant tog čuvenog sporazuma sa narodom i zato se nalazi danas u našem programu. Mi smo tad rekli istinu. Rekli smo da uopšte ne moramo da nabrajamo imenom i prezimenom ko će izaći na izbore, već će se oni sami pojavljivati.To se i desilo. Sve vreme su iskakali jedan po jedan. Prvo za lokalne, pa onda za parlamentarne. Mi smo to sve rekli pre par meseci. Tad smo i rekli da protesti opoziciji služe da mogu da odu kod EU i mašu papirom, pa su onda neki drugi učesnici izbora uzeli to on nas i ponavljalju te reči. Rekli smo da mi jednostavno nećemo da nam oni pojedu još neku godinu. Šta su rezultati protesta? Šta biste danas drugačije uradili? Da li je nešto moglo bolje? Odmah ću da kažem da je moglo mnogo toga bolje, ali čekalo se neki studenti da dođu, iako možda ja nisam bila među prvima, i da organizuju proteste. Inače se ne bi ništa desilo. Ne bismo imali 55.000 ljudi na ulicama u decembru, a to su policijske procene. Uspeh je i to što su političari pričali da su se pre protesta sastajali sa vozačima ambasadora, a kada su protesti krenuli onda su im se otvorila sva vrata da razgovaraju sa ambasadorima, pa su onda išli i u Brisel. Pre toga su samo pisali ljubavna naparfemisana pisma. Ali šta su konkretni rezultati? Konkrenti rezultati su što su to najduži protest od godinu ipo dana. Najvažnije je da smo postali sliku u svet. Dolazio je i BBC, bile su japanska, kineska i holandska nacionalna televuzija. Samo RTS nije izveštavao. Uspeh je i to što se protest našao u izveštaju Evropske komisije, taj izveštaj ima 120 strana i u predgovoru se govori o mirnim protestima koji se dešavaju u Srbiji. Kako komentarišete razgovore na FPN-u? Da li su oni doneli konkretne rezultate? Na Fakultetu političkih nauka nismo učestvovali, jesmo se oglašavali. To su razgovori iza zatvorenih vrata i nisu otvoreni za javnost i nemaju smisla. Čemu služe ako građani ne mogu da čuju šta se iza tih vrata dešava? Ja nemam mišljenje kako je to izgledalo i šta se dešavalo. Verujem da je svako od njih govorio ono što mu je rekla partija. Sučeljavanje dve bajke, mislim da je to bilo. Onda su se ti razgovori prebacili u parlament pa su došli evroparlamenarci kao posrednici. Mi smo išli na jedan sastanak. To nam je bilo vrlo značajno da čujemo šta se dešava. Kada smo im ispričali šta se nama dešava na ulici, da je organizator protesta davljen, da je dobio batine, da nas prate, zastrašuju, šta se dešavalo u RTS, šta se dešavalo ljudima koji su učestvovali na protestu, oni su bili zatečeni. Oni to nisu čuli od opozicije koja je dolazila na te razgovore. Onda smo znali šta se dešava."Šta će biti nakon izbora - ne znam"Smanjenje izbornog cenzusa dolazi neposredno pred izbore. Kakav je Vaš stav o tome? Mi smo rekli da idemo na izbore pre nego što je ta odluka doneta. Odluka nam je izgledala kao neki mamac za stranke da izađu na izbore i nismo to shvatali ozbiljno, jer ko će shvatati ozbiljno promenu pravila neposredno pred održavanje izbora. Za nas lično cenzus je i dalje pet posto. Očekujete li da pređete cenzus? Kakvom se rezultatu nadate? Da ne očekujemo ne bismo ništa od ovoga radili. Šta će biti nakon izbora - ne znam. Šta znači &quot;bojkot nakon izbora&quot;? Da li ostajete pri toj odluci i kako nameravate da to sprovedete? Mi smo tu ideju ostavili Borisu Tadiću. Jer je izašao i rekao onu ideju koja nije bila naša u celini, nego je bila jedan deo naše ideje unošenja bojkota. Oni strašno vole da preuzimaju naše ideje, mi se ne ljutimo. Rekli smo: &bdquo;Evo tebi, Borise Tadiću, naša ideja, mi smo napravili program &ndash; imamo četvrtu granu vlasti, partner projekat, reanimaciju zdravstva, vraćanje penzija, slobodu narodu&ldquo;. Kakvi su vam planovi ukoliko se nađete u parlamentu? Nadate li se učešću u novoj paralamentarnoj većini? Koje su vaše &quot;crvene linije&quot;? Trenutno smo sami, u koaliciji smo jedino sa građanima. Naš plan je da nakon izbora formiramo jedan širi front, koji će podrazumevati i političke organizacije i određene grupe građana na lokalu koji se do sada nisu bavili politikom i koji su nekompromitovani u tom smislu i koji će moći da se priključe. Onda se dalje borimo protiv gangsterskog sistema. Mi smo rekli da sve što kažemo i ispunimo. Većinu kandidata na vašoj listi čine mladi ljudi bez mnogo političkog iskustva. Mislite li da ste spremni za političku arenu punu veoma iskusnih &quot;igrača&quot;? Zbog čege bi birači trebalo da se odluče da baš vama daju glas? Nama obično kažu da smo deca, ali mi pitamo da li smo mi bili deca kad smo organizovali proteste, kad nas je policija gurala niz stepenice u RTS-u kao mene lično... Ja mislim da nismo deca. Ali da nemamo iskustva u politici, a politika ovde predstavlja da lažeš, manipulišeš, da imaš osećaj za kombinacije da puniš sebi džepove &ndash; mi definitivno u tome nemamo iskustva i onda nam je drago da smo deca.O četvrtoj grani vlastiOrganizacija &quot;1 od 5 miliona&quot; od odluke da izlazi na izbore potencira da se zalaže za promenu sistema. Šta ta promena podrazumeva? Da potpuno promenimo ovaj sistem. Mi hoćemo institucije da vratimo u ruke naroda, pomoću takozvane četvrte grane vlasti &ndash; Narodnog saveta. To bi bila neka vrsta gornjeg doma gde sede ljudi od ličnog i profesionalnog integriteta koji predstavljaju svoju struku, a njih imenom i prezimenom biraju lično građani Srbije na posebnim izborima. To telo treba da stavlja veto na loše zakone, jer svaka vlast u zemlji donosi zakone kako bi mogla da završi neke svoje poslove, i poslove nekog prijatelja, kuma, brata... Ta grana vlasti bi služila da se ne troše pare naroda, da niko ne može da trpa u džep sa strane. Da li mislite da je realno da se to uopšte ostvari? Posebno zato što je to još jedan trošak - može da bude skupo i to će plaćati građani? Naravno da je realno, ne bismo bili ni prvi ni poslednji. Četvrta grana vlasti košta jedan postotak korupcije koju imamo u Srbiji. Može da se uvede i elektronsko glasanje, pa onda ni glasanje ne mora da košta. Da li mislite da je ta četvrt&lt; grana vlasti potencijalno problematična ideja jer ostavlja brojne mogućnosti za zloupotrebu? Koji su mehanizmi da se to spreči? U ovoj državi niko ne može da garantuje da će nešto da funkcioniše, da neće biti zloupotreba, da ako oseti malo vlast i moć da se neće ponašati u skladu sa tim. Zato postoje mehanizmi međusobne kontrole, zato postoji sistem da parlament kontorilše Vladu, da četvrta grana vlasti kontroliše parlament i vladu, u smislu da ih nadzire i kontroliše tako što stavlja veto. Mandat bi trajali dve godine, oni ne bi bili iz partije i ne bi odgovarali šefu partije pa samim tim bi bila smanjena šansa za zloupotrebu. Postoji sistem kočnica i ravnoteža među tri grane vlasti. Ko onda kontroliše četvrtu granu vlasti? Parlament donese zakon, Gornji dom koji neće biti gornji dom nego četvrta grana vlasti - to je naša zamisao, stavlja veto na to i kaže 'ne može', i onda u krug. To se dešava u Nemačkoj, to je normalna praksa. Postoji više čitanja zakona, gde glavnu reč ima Bundesrat koji može da vrati na ponovno razmatranje, to su pravne stvari. Ono što treba da kontoriliše sve je zakon. Samo neko mora da pogura da se ti zakoni primenjuju. Zato nam treba više kontorole. U smislu da Narodni savet može da stavlja veto, da blokira, da vraća."Da bismo došli do rešenja kosovskog pitanja koje neće propasti za sat vremena ili eskalirati u sukobe..."Kakav je vaš predlog za rešavanje &quot;kosovskog pitanja&quot;? Prvo moraju da se promene ljudi za pregovaračkim stolom, to je prva stvar. Druga stvar je da stanovništvu na KiM mora da se omogući da demokratizuje društvo, jer ako oni dole nemaju - kao što nemaju - ni slobodu mišljenja, ni govora, ni izražavanja, kako će onda da naprave dogovor oko suživota. Niko ne sme da kaže i nema pravo da kaže da ima rešenje za KiM. Da bismo došli do rešenja koje neće propasti za sat vremena ili eskalirati u sukobe, prvo mora da se izgradi demokratsko društvo, da se promene pregovarači, da dođu mladi ljudi, onda građani da se izjasne na referendumu na celoj teritoriji Republike Srbije. Ima li vaša organizacija odgovore na pitanja poput toga kako rešiti komplikovane odnose u regionu, kako podići životni standard građana Srbije, unaprediti međunarodnu poziciju Srbije i odnose sa EU, Kinom, Rusijom, SAD... Što se tiče izazova u regionu &ndash; mislim da treba da sarađujemo sa prvim komšijom, ali prvo treba da sredimo svoje dvorište. Da ojačamo mala i srednja preuzeća, da sredimo ekologiju i prerađivačku industriju, pa onda da sarađujemo. Da prestanu ljudi da nam odlaze. Bez ljudi nema dogovora, pregovora i razgovora. Mi jesmo za evropske vrednosti, u smislu da evropske vrednosti prvo treba da uvezemo Srbiju, zato što Srbija civilizacijski pripada Evropi. Svi građani treba da se izjasne da li je za Srbiju korisno da budemo deo EU, ali prvo da uvezemo evropske vrednosti. Što se tiče Rusije i Kine &ndash; Srbija mora da sarađuje sa svima ukoliko oni žele da sarađuju sa njom, ukoliko od toga ima ekonomski profit. Mi nismo u poziciji da možemo da biramo. Ono što mislimo jeste da političke vrednosti Kine i Rusije ne treba da uvozimo u Sbiju. To nije prirodno za građane Srbije, koji su slobodarski narod.