Mađarska pronašla rešenje: Postaće glavni evropski proizvođač?

U bivšem socijalističkom bloku država, većina malih gradova danas mahom izgleda identično.Uprkos ukupnom privrednom rastu ovih država od 1990-ih do danas, nisu svi delovi društva i regioni napredovali. Većina malih gradova izgubila je svoje državne fabrike i radna mesta u njima, a nova podjednako brojna se nisu javila. Veliki udeo stanovnika zato je otišao da traži bolje prilike u velikim gradovima ili inostranstvu, a naročito mladi ljudi.Gradići i varošice zato su ostali mahom dom starije populacije, nezadovoljne trenutnim stanjem, koja neretko glasa iz protesta za populističke partije i žele pravdu, jer se progresu ne nada. Ipak, u Mađarskoj se dešava suprotan trend, koji izlazi iz uobičajenih obrazaca. Gradovi male i srednje veličine beleže veoma neobične pozitivne promene. U mestu Ivanča od tek oko 2.500 stanovnika, na 50 kilometara od Budimpešte, korejski gigant SK Innovation uložiće preko dve milijarde dolara u novu fabriku baterija za električne automobile. Pre toga, isti gigant uložio je skoro milijardu dolara u identičnu fabriku u gradiću Komarmu, koji ima tek oko 20.000 žitelja. Korejska kompanija Samsung takođe je ove godine najavila novo ulaganje u razvojni centar za baterije u ovoj državi. Grad Debrecin, koji je nešto manji po broju stanovnika od Novog Sada, prošle godine privukao je ogromnu investiciju kineskog giganta u sferi baterija, CATL, u ovaj grad. Velika kineska kompanija uložiće preko sedam milijardi dolara u gigantsku fabriku sa preko 9.000 novih radnih mesta u Debrecinu, što ujedno predstavlja i najveću investiciju u mađarskoj istoriji. Novu investiciju u istoj oblasti u ovaj grad najavio je i nemački BMW, kao i kineski EVE Power. Kineska Sunovda uložiće u identičnu fabriku baterija u gradu Njiređhazi, što je najavljeno pre samo par meseci. Ovo su samo neki od primera rastuće industrije, a nije isključeno da i nove investicije budu najavljene u bliskoj budućnosti. Zašto mađarske ruralne zone i manji gradovi naprasno beleže velike investicije iz najrazličitijih delova sveta, naročito u odnosu na njihov broj stanovnika? Razlog je kombinacija globalne zelene tranzicije i postojeće važnosti Mađarske u auto-industriji i lancima proizvodnje. Mnogima može delovati neobično da se baš u Mađarskoj realizuje preko 10 milijardi dolara vrednih investicija u baterije za električne automobile. Međutim, ova pojava u ovom obimu nije slučajnost. Različiti kabineti mađarskih vlada su u prethodnim godinama insistirali da se ova srednjoevropska država profiliše u ovoj oblasti i zabeleži merljive koristi za sebe od novih svetskih trendova u auto-industriji. Trebalo bi uzeti u obzir podatak da oko 5% bruto domaćeg proizvoda Mađarske čine automobili i povezana industrija delova, dok kada se radi o izvozu, u pitanju je čak udeo od oko 20%. Ukoliko bismo uporedili podatke, mađarski izvoz u ovoj oblasti je 2021. iznosio preko 20 milijardi evra, što je te godine bilo identično celokupnom izvozu Srbije. S obzirom na to da su u Evropskoj uniji sve češće izjave o zabrani automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a različite evropske vlade nude izdašne programe podsticaja za električna vozila, put za države koje svoju vide budućnost u industriji vozila je jasan. Taj put je adaptiranje na trendove zelene tranzicije i korišćenje mogućnosti koje nudi ova promena svetske ekonomije. Jedna od takvih mogućnosti je učiniti sebe ključim faktorom za auto-industriju budućnosti, a proizvodnja auto-delova, solarnih panela, litijumskih baterija za električna vozila, delova za vetrogeneratore ili neke druge elemente zelene tranzicije može biti alat u tome. Mađarska se opredelila da bude jedan od glavnih, ako ne i glavni evropski proizvođač baterija za električne automobile do 2031. Kapacitet baterija u ovoj zemlji trebalo bi da poraste sedam puta kako bi dostigao 207 gigavat-sati (GWh) do kraja 2031. godine, sa 27,5 GWh, koliko je proizvodnja iznosila 2021. Preko 175 GWh, ili 86%, ovog ciljanog kapaciteta c&#769;e doc&#769;i od najvećeg proizvođača među njima CATL-a, više od bilo koje druge zemlje u Evropi. Mađarsko opredeljivanje za ovaj put može biti jasno, jer postoji očekivanje da će država politički i strateški biti važnija ukoliko bude i strateški važnija za industriju budućnosti. Takođe, znatan deo navedenih investicija povezan je sa kineskim kapitalom, gde i vlast Viktora Orbana vidi priliku da smanji zavisnost od isključivo zapadnog kapitala. Ipak, i investitori iz ove oblasti vide očigledne prednosti Mađarske, jer je u pitanju članica Evropske unije, Svetske trgovinske organizacije i NATO-a, a to poručuje stabilnost. Državu još od druge polovine 1990-ih karakteriše dokazana povoljna investiciona klima, dobra infrastruktura, kao i ne preskupa zemlja i radna snaga u odnosu na zapadnoevropske države. Međutim, ukoliko Mađarska uspe da postigne ciljeve u sferi proizvodnje baterija na vreme, tokom 2030-ih ovu državu može očekivati zlatna bonanca kada se radi i o ekonomskim benefitima i o političkom uticaju. Na to bi trebalo da obrate pažnju i države iz njenog komšiluka kao primer koji može biti na neki način primenjiv i za njih, poput Srbije, ali i Nemačka kao najveći proizvođač automobila u Evropi i ujedno glavni ekonomski partner Mađarske. Autor: Dimitrije Milić, Novi treci put