Cena struje otišla u minus

Samo tokom ponedeljka cena kilovat časa električne energije u Finskoj kretala se od -0,013 do 2,99 evra, odnosno 0,54 evra u proseku.Takav scenario se svakodnevno odigrava od sredine prošle nedelje, kada se na tržištu struje u toj zemlji po prvi put desilo da cena kilovata ode u minus.Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković u razgovoru za Biznis.rs, međutim, ističe da to ne znači da je proizvodnja struje postala besplatna, jer bi se to &quot;graničilo sa naučnom fantastikom&quot;. Tržište Finske preplavljeno je jeftinim kilovatima struje dobijene iz obnovljivih izvora. Višak proizvodnje beleži se u hidro, vetro i solarnim elektranama, dok je prošlog meseca na mrežu priključen Olkiluoto 3, prvi novi nuklearni reaktor koji je otvoren u Evropi za više od 15 godina. Zahvaljujući struji iz nuklearke, cena struje u Finskoj pala je 75 odsto, sa 245,98 evra po megavat-satu u decembru na 60,55 evra po megavat satu u aprilu. Finski javni servis YLE podseća da kratkotrajan izlet cena struje u &quot;negativnu zonu&ldquo; nije toliko redak u noćnim časovima, ali da se prošle nedelje po prvi put desilo da je dnevna prosečna cena kilovata bila u minusu. I dok potrošači mogu da računaju na niže račune, situacija je teška za proizvođače električne energije, jer cena lako pada ispod troškova proizvodnje, upozorava YLE. &quot;Operateri u Finskoj i okolnim područjima sada prate situaciju. Ako se hidroenergija ne može regulisati (zbog topljenja snega i posledičnog viška vode), onda c&#769;e verovatno sledec&#769;a opcija biti nuklearna energija. Proizvodnja koja nije isplativa po ovim cenama obično se uklanja sa tržišta. Proizvođač nuklearne energije vec&#769; je najavio smanjenje proizvodnje&ldquo;, rekao je za YLE direktor finskog pandana naše Elektromreže Juka Rusunen. Zdravković podseća da su se građani Finske prošle godine suočili sa pozivima da štede energiju i upozorenjima da bi moglo da dođe do nestašica gasa i struje zbog posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, te da za izostanak veće krize u snabdevanju strujom ove godine u Evropi treba zahvaliti blagoj zimi i punim skladištima gasa. &quot;Često se zanemaruje da veća upotreba obnovljivih izvora energije sa sobom povlači i veću upotrebu gasa, jer je svaki elektroenergetski sistem projektovan da radi neprekidno, što sa današnjom tehnologijom nije moguće postići oslanjajući se isključivo na obnovljive izvore energije&quot;, kaže Zdravković objašnjavajući zašto je neodrživo očekivati da situacija &quot;negativnih cena&ldquo; struje potraje i da proizvodna cena struje bude na nuli. &quot;I uranijum košta&ldquo;, naglašava on, ističući značaj novog reaktora Olkiluoto 3, snage 1,6 GW, u relativno maloj zemlji. &quot;Naš TENT ima instalisanu snagu od 3,3 GW&ldquo;, kazao je Zdravković. Kako je u Finskoj trenutno u toku debata o tome kako ograničiti proizvodnju struje, Zdravković ukazuje da se sa sličnim problemom suočila i Danska. &quot;Danska je napravilo toliko instalisanih kapaciteta u vetru da može da proizvede četiri puta više struje od onoga što joj je potrebno, ali problem je u tome što nema kontinuiteta u proizvodnji &ndash; kada nema vetra i oni moraju da uvoze energiju, a najčešće iz belgijskih nuklearnih elektrana. Takođe, nije jednostavno ni prekinuti proces proizvodnje, jer treba tu energiju negde uskladištiti&ldquo;, rekao je Zdravković. Zaključuje da su, iz ugla upravljanja proizvodnjom energije, dobra rešenja reverzibilne hidroelektrane, dok se tek razvijaju baterije za čuvanje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.