Infrastruktura u Srbiji prilika za investiranje: "Razgovaramo o intersiti vozu Beograd-Beč"

Infastruktura u Srbiji je prava prilika za investiranje jer kao država dosta ulažemo u razvoj naše infrastrukture i železnice, izjavio je ministar Goran Vesić.On je na panelu posvećenom infrastrukturi u okviru Foruma za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije naveo da se sada u našoj zemlji gradi 198 kilometara brzih pruga.Istakao je da su u Srbiji pojačane državne investicije u infrastrukturu, pa je u ovu svrhu 2023. iz budžeta uloženo 3,6 milijardi evra i pozvao italijanske privrednike da ulazu u infrastrukturu u Srbiji. Podsetio je da je završena brza pruga od Beograda do Novog Sada i da će Srbija do kraja sledeće godine biti brzom prugom povezana sa Budimpeštom. &quot;Nedavno smo potpisali ugovor sa Evropskom unijom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom komisijom o gradnji 228 kilometara pruge ka jugu Srbije, odnosno od Beograda do Niša. U toku je projektovanje za ovu prugu, do sredine godine bi to trebalo da se uradi, a prvi tenderi da se raspišu do kraja ove godine i podeljeni su u tri lota&quot;, rekao je Vesić. Naveo je da je vrednost ovog projekta oko 2,7 milijardi evra, od čega EU daje 610 miliona evra, 500 miliona je iz budžeta Srbije, a ostalo su pare iz kredita. Prema njegovim rečima pregovara se sa Evropskom komisijom da se zajedno radi i pruga prema Preševu, što je nastavak pruge od Niša za 88 kilometara, pa bi Srbija kada se sve ovo završi imala skoro 500 kilometara brzih pruga. &quot;Sa Evropskom komisijom razgovaramo i o izgradnji intersiti voza između Beograda i Beča, a prošle nedelje sam u Rimu razgovarao sa svojim domaćinima da se Italija uključi u ovaj projekat. Mi bismo do granice sa Hrvatskom radili 90 kilometara, to sada projektujemo i do sredine godine imaćemo projekat i čim dobijemo novac raspisaćemo tender&quot;, rekao je Vesić. Kazao je da će u narednom periodu tri zakona iz oblasti železnice biti na dnevnom redu Skupštine Srbije i da će njihovim usvajanjem svi propisi u Srbiji u ovoj oblasti biti usaglašeni sa propisima EU. Istakao je da će se raditi i na rekonstrukciji regionalnih pruga, oko 1.700 kilometara ukupno od čega je najvažnija pruga Beograd-Bar, odnosno njen deo kroz Srbiju. &quot;Mi vidimo budućnost Srbije u logistici i bićemo raspoloženi za investicije u logistiku. Uskoro ćemo otvoriti intermodalni terminal u Batajnici&quot;, rekao je Vesić. Kada je reč o vazdušnom saobraćaju naveo je da Srbija od svih zemalja ima najviše direktnih letova sa Italijom i da će ove godine biti uvedena četiri nova redovna leta prema ovoj zemlji. Istakao je da se u Srbiji gradi 412 kilometara auto-puteva, a u planu je da se rekonstruiše još 746. Prema njegovim rečima Srbija želi da se poveže sa susedima zbog čega se grade ili će se graditi putevi prema Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji. Naveo da će uskoro krenuti tenderi za put prema Albaniji i da italijanske kompanije mogu da učestvuju na njima. Ukazao je i da dozvole koje naši prevoznici moraju da dobiju u Italiji, prave probleme i da je zato tražio da se ukinu kao što su već uradile neke druge zemlje. &quot;Za sada sam od italijanske vlade dobio obećanje da ćemo dobiti potreban broj dozvola&quot;, rekao je on. Italijanske privrednike je pozvao da iskoriste i prednosti koje naša zemlja ima članstvom u inicijativi Otvoreni Balkan (OB) i naveo da se sledeće sedmice potpisuje dokument kojim će isti tagovi za naplatu putarine važiti u zemljama članicama OB, dakle Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Šef Regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) Alesandro Bragonci istakao je da Srbija pokazuje veliku volju da dugoročno ulaže u povezivanje i transport, auto-puteve ali i rečni saobraćaj. Prema njegovim rečima najvažniji sektori EIB su transport, zatim mala i srednja preduzeća a sto se transporta tiče EIB finansira najvažnije koridore u ovom delu Evrope. &quot;Naša strategija je da smo se prebacili sa grinfild projekata na transport koji je održiv odnosno zelen a izvan transporta finansiramo i rečni saobraćaj&quot;, rekao je on i dodao da EIB želi da pojača plovnost Dunava. Prema njegovim rečima osim transporta EIB u Srbiji finansira i izgradnju bolnica, ulaže u tehnološke parkove ali i obrazovanje i razvoj ruralnih sredina.