Da li se više isplati štednja u dinarima ili evrima?

Ukupna štednja stanovništva nastavila je da raste u drugoj polovini 2022. godine a i dalje je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, saopštila je NBS.NBS navodi da je štednja u drugoj polovini 2022. godine nastavila da raste uprkos globalnim rizicima zahvaljujući očuvanju finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.&quot;Nakon privremene promene u valutnoj strukturi štednje u korist devizne štednje usled neizvesnosti izazvane sukobom u Ukrajini zabeležene u prvoj polovini godine, dinarska štednja od juna 2022. raste iz meseca u mesec, što je pokazatelj očuvanog poverenja u domaću valutu i domaći finansijski sistem&quot;, ističe NBS. Po redovnoj polugodišnjoj analizi isplativosti štednje za period od decembra 2012. do decembra 2022. godine potvrđeno je da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku. &quot;Takvom rezultatu su pogodovali ostvarena i sačuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, odmerene i blagovremeno donete odgovarajuće mere monetarne i fiskalne politike, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje dinarske štednje&quot;, navodi NBS i dodaje da se porez od 15 posto plaća na kamatu po osnovu devizne štednje. Krajem 2022. godine dinarska štednja iznosila je 96,3 milijarde dinara što je rast od preko pet puta u poslednjih deset godina a devizna štednja porasla je sa 8,3 milijarde evra na 13,7 milijardi evra krajem 2022. godine. &quot;Uprkos nepovoljnom uticaju različitih globalnih kriza u poslednjih nekoliko godina, uključujući i krizu izazvanu pandemijom virusa korona, dinarska štednja beleži rast, uz povećanje učešća dugoročnih depozita&quot;, navodi NBS. NBS navodi da je u prva četiri meseca prošle godine prodala neto 2,27 milijardi evra reagujući na znatnu tražnju za devizama od strane uvoznika energenata i građana. &quot;Na taj način očuvano je poverenje i od maja do kraja godine, u uslovima obnovljenih aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je intervenisala neto kupovinom 3,27 milijardi evra&quot;, navodi se u saopštenju. NBS navodi da je na niovu 2022. godine kupila milijardu evra, a dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,2 posto. &quot;Takva kretanja doprinela su rastu deviznih rezervi koje su krajem decembra 2022. godine iznosile 19,4 milijarde evra, što je njihov najviši nivo. Pri tome, količina zlata u deviznim rezervama dostigla je rekordnih 38,5 tona&quot;, navodi NBS. Kao dokaz stabilnost domaće ekonomije NBS podseća i na smanjenje učešća javnog duga u projektovanom bruto domaćem proizvodu za 2022. godinu u novembru na nivo od 53,5 procenata. Dodaju da je smanjeno učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na nivo od tri posto što je najniže od 2015. godine. Potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s globalnom krizom NBS vidi i u zadržavanju kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, te odluci MMF-a da Srbiji krajem 2022. godine odobri stendbaj aranžman kao podršku dogovorenom ekonomskom programu u naredne dve godine. Poverenje međunarodnih investitora u Srbiju očitovano je, ističe NBS, kroz uspešan izlazak na međunarodno tržište u januaru 2023. godine kada je realizovana emisija evroobveznica u dolarima od 1,75 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila iznos od 11,0 milijardi dolara.