Još veće rate za kredite: Skok i za 90 evra

Od početka rata u Ukrajini, praćenog krizom i inflacijom, mesečne rate za stambene kredite porasle su u proseku za 30 do 50 evra.Stručnjaci smatraju da to nije kraj poskupljenjima bankarskih usluga, jer Evropska centralna banka zaseda u četvrtak, a na tom sastanku o monetarnoj politici može da se očekuje novi rast referentnih kamatnih stopa. Pojedina predviđanja su da bi ta kamata, koja utiče i na naše kredite u evrima, mogla da poraste za još oko pola odsto i dogura do ukupno tri procenta.I dosadašnje &quot;zatezanje kaiša&quot; Evropske centralne banke žitelji Srbije koji otplaćuju kredite u evrima i te kako su osetili. Iako bankari kažu da se skok kamata ECB ne preliva direktno i na euribor, koji čini deo promenljive kamatne stope većine stambenih kredita u Srbiji, on je od početka krize porastao za više od 3,3 odsto. Dok je, recimo, krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni euribor iznosio oko -0,5 odsto, trenutno je njegova vrednost oko 2,8 procenata. A dok su se pre krize stambeni krediti dobijali sa kamatom oko tri procenta, sada je ona prešla šest odsto. &quot;Ne zna se pouzdano da li će na februarskom zasedanju ECB podizati kamatnu stopu, ili još verovatnije u martu, zavisno od procene inflacije i rasta BDP. Novo zatezanje se svakako očekuje, kako u Evropi tako i kod nas, dok god se ne zaustavi rast inflacije i ona dovede u stabilno stanje. I dalje je zadatak ekonomista i onih koji donose monetarne odluke da istovremeno poskupi novac, ali i da se ne zaustavi privreda&quot;, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Trenutni podaci pokazuju da je inflacija u EU do 10 odsto, a rast BDP 0,3 do 0,6 procenata. Smirivanje inflacije nastaviće se kroz podizanje kamata, sve dok se ne vrati u granice cilja od oko tri procenta. To se sigurno neće dogoditi pre 2024. godine. Prognoze su da inflacija ove godine bude do 11 odsto. Kako Vasić objašnjava, zato treba očekivati i dalje poskuljenje kredita i veće rate. Kako kaže, u Srbiji se trenutno otplaćuje oko 154.000 stambenih kredita. Većina ih je sa promenljivom stopom, a prosečan iznos je oko 34.000 evra. &quot;Dobro je što je dužnicima na raspolaganjau mera NBS da produže otplatu za pet godina, ali do sada nema velikog interesovanja. To nam je znak da privredna aktivnost i dalje postoji, da građani mogu da se izbore i sa tako uvećanim ratama&quot;, kaže Vasić. &quot;I novo podizanje referentne kamate ECB neće se direktno odraziti na naše dužnike u evrima&quot;, dodaje on. Najveći broj kredita vezan je za tromesečni i šestomesečni euribor i kako kom klijentu nailazi taj obračunski period, menjaće se i rate. Bankari kažu da svoje marže nisu menjali, ali da je promenljivi deo kamate euribor skočio. To je stopa po kojoj banka na međubankarskom tržištu pozajmljuje novac, koji zatim plasira svojim klijentima putem ugovora o kreditu. Najgore su prošli, međutim, građani koji su na početku otplate i još vraćaju kamatu banci, a mnogo bolje dužnici koji su stigli do vraćanja glavnice. U Narodnoj banci Srbije nedavno su rekli za naš list da će ECB i tokom 2023. godine, u skladu sa svojim najavama, nastaviti da pooštrava monetarne uslove. A što će se odraziti i na dalji rast kamatnih stopa na kredite u evrima na našem tržištu. Skok i za 90 evra Na primeru pozajmice od 64.000 evra na 25 godina, sa promenljivom kamatom, podignutom krajem prethodne godine, rata je porasla 90 evra, oko 30 odsto. Kredit od 45.000 evra, podignut pre tri godine, na 25 godina, rata veća za 60 evra. Za zajam od 60.000 evra, uzetih na 20 godina 2007. gidine, rata je porasla za 40 evra. Pretpostavka je da bi se posle narednog obračuna, mesečna zaduženja ovih kredita povećala za još od pet do 20 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, kreditna aktivnost je smanjena, što je i očekivano. Podaci NBS za novembar 2022. godine pokazali su da je stanje stambenih kredita odobrenih stanovništvu iznosilo 580,5 milijardi dinara, što predstavlja rast za 11,3 odsto na međugodišnjem nivou. Poslednjih meseci primećeno je usporavanje. U periodu od januara do novembra odobreno je za devet procenata manje stambenih kredita u poređenju sa istim periodom 2021. godine.