Pogubnije nego sam rat? Zbog cena energije EU očekuje višu stopu smrtnosti

EU će se najverovatnije zbog skupih energenata suočiti sa povećanim mortalitetom.Naime, rat u Ukrajini je razbio iluzije u EU o tome da Rusija može biti stabilan spoljnopolitički i ekonomski partner. To saznanje se plaća visokom cenom, doslovno i figurativno, ali EU ne može nikoga da krivi osim samu sebe, piše Indeks.Decenijama se razvijala infrastruktura za kupovinu energenata iz Rusije, na korist industrije i stanovništva EU, koji su imali pristup jeftinoj nafti i jeftinom gasu. Ponekad je bilo manjih problema u isporuci, gasovodi i naftovodi su se često koristili kao aduti prilikom političkih pregovora, ali većih problema nije bilo. Zbog toga je 2011. i otvoren novi gasovod, Severni tok 1, između Rusije i Nemačke. Ni pre nije bila retkost da Rusija svoju naftu i gas koristi kao politički adut, ali rat u Ukrajini je naveo Putina da energente koristi u svrhu rata. Ne radi se samo o Ukrajini, u kojoj će zima sigurno dovesti do mnogo ljudskih žrtava, s obzirom na uništenje energetske infrastrukture te zemlje. Zbog rasta cena gasa, što se prenosi na rast cene grejanja, ova zima bi mogla da bude smrtonosna i za stanovnike EU. Ako je suditi prema istorijskim podacima o vezi između smrtnosti, vremenskih uslova i cena energenata, zima bi mogla biti smrtonosnija od rata u Ukrajini. Kako? Na prvi pogled sve ide dobro, zima će biti topla, a skladišta su puna Za sada mnoge stvari idu naruku EU, premda se radi o lošoj situaciji u svakom pogledu. Popunjenost skladišta gasa je blizu istorijskog maksimuma, iznad 94 posto. U Hrvatskoj je popunjenost skladišta gasa Okoli, jedinog koje ima, 96 posto. Ali sama popunjenost skladišta ne znači da ima dovoljno gasa. Na nivou EU se samo 28 posto godišnjih potreba može pokriti iz skladišta, u Hrvatskoj 16 posto. Svakako se mora stalno kupovati jer skladišni kapaciteti nisu dovoljni. Od sredine novembra se iz skladišta povlači više gasa nego što se u njih upumpava, otprilike pola meseca kasnije nego što je to uobičajeno. Trenutak u kojem će se gasna skladišta početi prazniti određuju vremenski uslovi. Toplije jeseni i zime znače kasniji početak iskorišćavanja zaliha u skladištima, hladnije raniji. EU ove godine ima sreće jer je jesen neobično topla, a vremenske prognoze predviđaju da će se relativno toplo vreme za ovo doba godine zadržati kroz zimu. Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze predviđa da će zimska sezona 2022/2023. biti dosta toplija od proseka zima 1993. do 2016, a isto vredi za Ukrajinu, Rusiju, SAD i Kinu. Jako porasle cene energenata, traže se alternativni pravci nabavke Cene energenata su u 2022. naglo narasle. Barel sirove nafte je 85 dolara, manje nego u prvih nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, kada se cena kretala od 110 do 125 dolara po barelu, ali puno više nego ranijih godina. Od početka 2015. do pandemije kovida 19 2020. cena BRENT sirove nafte se kontinuirano kretala između 50 i 75 dolara po barelu. Ali od početka 2011. do kraja 2014. je uglavnom bila iznad 100 dolara. Isporuke sirove nafte u decembru, januaru i martu se takođe ugovaraju po ceni koja se kreće oko 85 dolara po barelu. To znači da se ipak ne nalazimo u periodu istorijski velikih cena nafte. Za grejanje je puno važnija cena gasa. Terminske cene prirodnog gasa na berzi u Holandiji, glavnoj u Evropi, trenutno iznose oko 125 evra po megavat-času za isporuke u decembru i dva do četiri evra više za isporuke u prvim mesecima 2023. Blagi vremenski uslovi i dobra popunjenost skladišta gasa pomažu u održavanju cene ispod rekordnih 150 do 350 evra po megavat-času, rasponu u kojem su se kretale tokom letnjih meseci. Međutim, situacija je i dalje izazovna jer bi nagli skok potražnje mogao da pritisne zalihe, a ponuda je i dalje ograničena. Gasprom je upozorio da će od 28. novembra smanjiti snabdevanje gasovodom koji prolazi kroz Ukrajinu, što je poslednji put kojim gas iz te zemlje još stiže u Evropu od kad je potpuno zatvoren Severni tok 1. Evropa traži alternativne pravce nabavke, a jedan od njih je Severna Afrika. Alžir je najveći severnoafrički izvoznik gasa za Evropu i do sada je potpisao dugoročne gasne sporazume sa Španijom, Italijom i Slovenijom. Isto je pokušala da napravi i Francuska, ali je nakon dužih pregovora Alžir obavestio Pariz da je trenutni dogovor odgođen na neodređeno vreme. Francuska se nadala da će sporazum potpisati pre kraja 2022, čime bi nadoknadila gubitak ruskog gasa. Zime u kombinaciji s rastom cene struje dovode do viška smrtnosti Uticaj hladnog vremena na zdravlje i rast smrtnosti je odavno naučno utvrđen. Iako se metodologije razlikuju, konsenzus je da se u zimskim mesecima pojavljuje višak smrtnosti zbog niskih temperatura. Medij koji se bavi ekonomskim temama, The Economist, izradio je sopstveni model koji predviđa rast smrtnosti u Evropi ove zime s obzirom na to hoće li biti toplija ili hladnija nego ranijih godina. Niske temperature obično su smrtonosnije od visokih, tvrdi taj medij. Između decembra i februara nedeljno umre 21 odsto više Evropljana nego od juna do avgusta. U prošlosti je rast cena imao mali do nikakav učinak na smrtnost tokom zimskih meseci, ali zbog intenziteta rasta cene električne energije i gasa ove godine će se to promeniti. Prema modelu Ekonomista, ako se obrasci iz prošlosti zadrže, trenutne cene električne energije povećale bi broj smrtnih slučajeva iznad istorijskog proseka čak i u najblažoj zimi. Ukupni mortalitet zavisi i od drugih činilaca, posebno od temperature, piše portal.