Prognoze loše, stvarnost – još gora

Nemačka se suočava sa prilično mračnim prognozama ekonomskog rasta – odnosno pada.Ali jedan čuveni ekonomista kaže da su i takve brojke ulepšane jer ne uzimaju u obzir sve skuplje energente iz uvoza i još neke faktore.Četiri vodeća ekonomska istraživačka instituta predstavila su prošle nedelje sumorne prognoze ekonomskog razvoja Nemačke: privreda će ove godine rasti za svega 1,4 odsto, a za 2023, ti stručnjaci predviđaju čak i pad BDP od 0,4 odsto. No, koliko god ove prognoze delovale mračno, brojke su ipak ulepšane, smatra vrhunski nemački ekonomista Gabrijel Felbermajer i kaže da će se BDP već ove godine realno smanjiti za 1,3 odsto, a naredne godine će minus biti verovatno oko četiri odsto. Jer, kako objašnjava Felbermajer u studiji u koju je uvid imao Zidojče cajtung, u vremenima neuobičajeno visokih uvoznih cena, takozvani realni BDP nije dobar pokazatelj ekonomske snage zemlje. Svakako ne, ako se pod ekonomskom moći neke zemlje podrazumeva i kupovna moć njenog naroda, prenosi DW. Da bi to razumeli, treba znati da je BDP po klasičnoj definiciji vrednost svih dobara i usluga proizvedenih ili prodatih u zemlji i istovremeno je zbir svih domaćih prihoda. Nemački BDP je nedavno naglo i neuobičajeno porastao, međutim, manje zbog velikog povećanja količine proizvedene robe - već zbog visoke inflacije, koja veštački naduvava sumu celokupne prodaje iskazane u evrima. Da bi se izračunao ovaj fenomen, odnosno nominalni BDP očistio od inflacije, koristi se takozvani deflator BDP-a, odnosno indeks cena roba i usluga proizvedenih u zemlji. Rezultat je dobro poznati realni BDP. Uvoz skupih energenata drastično smanjuje kupovnu moć Problem je u tome što taj mehanizam doduše uključuje izvoz nemačkih kompanija, jer je roba proizvedena u zemlji &ndash; ali ne i uvoz. To znači da izuzetno visoki troškovi uvoza energenata uopšte nisu uzeti u obzir u zvaničnoj statistici BDP-a. Felbermajer objašnjava važnost naglog rasta indeksa potrošačkih cena (CPI) koji se ne zasniva na robi proizvedenoj u zemlji, već na robi koja se u njoj troši - i tako dolazi do svoje još mračnije prognoze. Zidojče cajtung napominje, da to što deluje kao visokoumna naučna kombinatorika, zapravo ima veoma opipljiv uticaj na političke odluke i život građana. &quot;Rast BDP-a, kako se obično izveštava, potcenjuje gubitak kupovne moći stanovništva u vremenima visokih uvoznih cena&quot;, kaže Felbermajr. &quot;Političari ne vide pune razmere osiromašenja stanovništva jer ono ne proizilazi iz zvaničnih podataka. Time nastaje opasnost da izvuku pogrešne zaključke.&quot; Nemačka Vlada verovatno nije jedina koju bi obmanjujući podaci mogli da navedu da donosi problematične odluke. Prema Felbermajerovim rečima, ista opasnost se odnosi i na partnere u kolektivnom pregovaranju, poslodavce i sindikate, jer im &quot;zvanični podaci o BDP-u sugerišu da postoji manevarski prostor za povećanje plata koji u stvari uopšte ne postoji&quot;. &quot;Zato je velika opasnost da plate budu podignute do mere koja će se na kraju pokazati kao ekonomski štetna i koštati radnih mesta&quot;, prenosi Zidojče. Nemačka bi mogla da se nađe u društvu velikih dužnika Gubitak radnih mesta o kojem Felbermajer govori drugačije rečeno jeste u stvari povećanje nezaposlenosti. Pored toga što to znači dodatno osiromašenje stanovništva i smanjenje potrošnje &ndash; time će se istovremeno povećati državni troškovi i smanjiti prihodi od poreza. A to će pak neminovno dovesti do novog zaduživanja Nemačke. Ogromna suma od skoro 300 milijardi evra koju je predvidela Vlada Olafa Šolca za pomoć privredi i građanima u savladavanju energetske krize &ndash; već sadrži novi dug od 200 milijardi evra. Ranije je donet i višegodišnji plan dodatnog budžeta za nemačku vojsku Bundesver u visini od 100 milijardi evra. A paketi pomoći zbog pandemije korone, doprineli su tome da je krajem prošle godine suma nemačkih dugova već iznosila 2,32 biliona evra. To bi na kraju Nemačku moglo da dovede u situaciju da se posle dve decenije stroge štednje, te povoljnih kamata koji su pojeftinile dugove i pomogle da sa savlada kriza evra &ndash; sada nađe u društvu velikih dužnika, među kojima su odavno i članice G7 poput Japana, Italije, a i SAD. Faktor kamate Najnovija vest iz Vašingtona je da se u novu fiskalnu godinu, koja tamo počinje 1. oktobra, startovalo sa rekordom od 31,1 biliona duga. U borbi protiv inflacije, Nacionalna banka SAD (Fed) počela je brzo i krupnim koracima da podiže ključnu kamatnu stopu, a to pak kredite čini skupljim - i dodatno povećava dug u dolarima. I Evropska centralna banka koja štiti stabilnost evra, druge po važnosti svetske valute, takođe je prvi put posle 10 godina počela sa dizanjem kamata. To znači da ponovo rastu novčani depoziti u evrima - ali i dugovi, kako državni tako i privatni. I to je deo vrzinog kola recesije u kojoj građani gube kupovnu moć - odnosno postaju siromašniji.