FED sprema hladan tuš?

Vašington -- Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva komentarisala je povećanje kamatnih stopa FED-a.Ona je izjavila da bi povećanje kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi (FED) moglo da bude "hladan tuš" za ionako slab ekonomski oporavak određenih zemalja.Georgieva je, u obraćanju putem video linka na virtuelnom događaju Davos Agenda, upozorila da bi podizanje referentne kamate u SAD-u moglo da ima znatne implikacije na zemlje sa višim nivoom duga denominovanog u dolarima, prenosi CNBC. Ona je rekla da je stoga &quot;izuzetno važno&quot; da FED jasno izloži planove svoje politike kako bi se sprečila iznenađenja. Podizanje američke ključne kamate moglo bi zemljama da učini skupljim servisiranje duga denominovanog u dolarima. Georgieva je dodala da je da je poruka MMF-a zemljama sa visokim nivoom dolarskog duga da &quot;dejstvuju odmah&quot;. &quot;Ako možete da produžite rokove otplate, učinite to. Ako imate valutne neusklađenosti, sada je trenutak da ih rešavate&quot;, poručila je šefica MMF-a. Navela je da se najviše brine za zemlje s niskim prihodima koje imaju visok nivo takvog duga, ističući da je dve trećine tih zemalja već sada ili u &quot;dužničkom problemu&quot; ili u opasnosti da upadnu u takvu situaciju, što je duplo više nego 2015. MMF očekuje da će se globalni ekonomski oporavak nastaviti ali će &quot;u izvesnoj meri zamajac oslabiti&quot;, rekla je Georgieva. Ona je zbog toga predložila da bi stav kreatora monetarne politike u Novoj godini trebalo da bude &quot;fleksibilnost politike&quot;. &quot;Ova, 2022. godina je kretanje stazom punom prepreka&quot;, rekla je Georgieva, pominjući u tom kontekstu rizike kao što su rast inflacije, pandemija kovid-19 i visoki nivoi duga. Krediti će poskupeti i pre nego što smo mislili; svet počeo neočekivano da diže kamate MMF je u decembru upozorio da je globalni dug dostigao 226 biliona dolara u 2020, što je najveći jednogodišnji rast od Drugog svetskog rata na ovamo. Kada je u pitanju inflacija, Georgieva je istakla da je taj problem specifičan od države do države i da je &quot;ta specifičnost ono što 2022. godinu na neki način čini još težom od 2020.&quot;. &quot;U 2020. imali smo slične monetarne politike svuda jer smo se borili sa istim problemom - ekonomijom u zastoju. U 2022, ekonomske prilike u zemljama su veoma različite, tako da više ne možemo svuda da imamo istu politiku, ona mora biti specifična za svaku državu i to čini naš posao u 2022. mnogo komplikovanijim&rdquo;, zaključila je Geogrieva. Cene širom rastu zapanjujućom brzinom u mnogim zemljama. Inflacija u evrozoni je dostigla rekordnih 5,0 odsto u decembru, u Velikoj Britaniji u istom mesecu skočila na 30-godišnji maksimum, a u SAD je porasla najbržim tempom od juna 1982, podseća CNBC.