Dok je u doba inflacije plata bila 3 marke, ovaj čovek zarađivao je čak 15.000 FOTO

Čajetina -- Mnogo je hobija koji sasvim slučajno prerastu u dobre i unosne poslove, a upravo to je još jedan dokaz da kad radite nešto što volite, uspeh je zagarantovan.Jedan od takvih primera je i Velimir Tošanić, koji u zlatiborskom selu Tripkova ima jedinstvenu zanatsku radionicu u kojoj se stvaraju neobični predmeti od stakla i to uz pomoć retke tehnike koju je začeo čuveni Adam Tifani.Nastala je krajem 19. veka u Americi kada ju je prvi upotrebio član ugledne porodice Adam Tifani, jer je umesto olovnog profila počeo da upotrebljava bakar i kalaj. &quot;Pre više od tri decenije sam boravio u Nemačkoj i tad sam se prvi susreo sa radom na staklu upravo na taj način. To je jedna od najzahtevnijih tehnika, jer se staklo kupuje u tablama i posle od njega pravite šta god poželite. Ono što je prilikom obrade na ovaj način neophodno jesu preciznost, strpljivost, ali i umetnički dar. Svaki delić mora ručno da se obradi i tek onda da se sklopi u celinu&quot;, kaže Velimir za Rinu. Zahvaljujući ovom umetniku, ime sela Tripkova postalo je poznato mnogima širom sveta. Osim što je radio vitraže za srpske državnike, Velimirova dela krase vile u Rusiji, dvorce na obali Baltičkog mora, prešla su okean i stigla čak do velelepnih građevina u Americi.&quot;Kod nas je dolazio i vladika britansko-skandinavski i sve prozore za jednu drvenu crkvu naručio ovde. Radili smo na tome nekoliko meseci i uskoro sve to šaljemo tamo. I dalje radimo po porudžbini, a posla uvek ima dosta. Pre nekoliko godina radili smo vitraže za jedan dvorac u Sankt Petersburgu, koji je kasnije pretvoren u hotel, a u kojem vrlo često odseda njihov predsednik Vladimir Putin i tu prima goste&quot;, priseća se Velimir. Ovaj Zlatiborac od stakla može da napravi bilo šta &ndash; lampu, luster, ukrasne predmete, šarene prozore i vitraže ogromnih veličina. Osim ove posebne tehnike, naučio je kako da svoje radove išara peskom, ali i princip fuzionisanja, kada se staklo peče u peći da bi dobilo određeni, željeni oblik. Kada je početkom devedesetih počinjao ovim da se bavi, doživljavao je to kao hobi, međutim vrlo brzo je preraslo u ozbiljan porodični biznis, a njegovi radovi obišli su svet.&quot;U doba velike inflacije moja mesečna plata je bila tri marke, a ja sam baš tada pogodio posao u Peći za 15.000 maraka i to je presudilo da ozbiljnije pristupim ovom poslu i da on postane moj izvor prihoda. Dobar glas daleko se čuje, pa su porudžbine stizale sa svih strana. Najlepši i najveći vitraži urađeni su tamo gde nismo imali dozvolu da snimamo, a to je kuća Slobodana Miloševića u Požarevcu, kao i vile na Dedinju, čiju su vlasnici javnosti nepoznati ljudi&quot;, kaže ovaj zanatlija sa Zlatibora. Radionicu ovog maštovitog zanatlije često posećuju brojni umetnici, slikari i vajari, a studenti iz Novog Sada tu su pripremali i svoje diplomske radove. Željan da svoje znanje prenese i drugima, Velimir organizuje i radionice, na kojima se uči obrađivanje stakla raznim tehnikama. Iako su njegova dela obišla brojne prestonice i državničke palate, Velimir je kao pravi lokalpatriota najviše ponosan na vitraže koje je uradio za Gradsku kuću u Užicu i zgradu opštine u Čajetini.