Skupština usvojila

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su po hitnom postupku rebalans budžeta za ovu godinu.Rebalans je Vlada Srbije predložila zbog izuzetno dobrih rezultata u prvih devet meseci kada su ostvareni budžetski prihodi za 183 milijarde dinara veći od planiranih.Kako je obrazlažući rebalans pred poslanicima rekao ministar finansija Siniša Mali, cilj rebalansa je da se taj novac preraspodeli na pravi način i usmeri na ono što su prioriteti Vlade Srbije, a to su kapitalne investicije, podizanje atraktivnosti naše ekonomije i podizanju životnog standarda stanovništva. Kada je reč o kapitalnim investicijama, rebalansom je na nivou opšte države izdvojeno oko 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a. Obezbeđen je novac za završetak Moravskog koridora, početak gradnje Beogradskog metroa, kao i Dunavske magistrale, što se očekuje u novembru. Takođe i za fabriku vakcina koja se gradi u Beogradu, rekonstrukciju više domova zdravlja u Grockoj, na Čukarici, Gadžinom Hanu, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači i Somboru kao i Doma za odrasle Kuline u Aleksincu i Doma za decu i omladinu u Zvečanskoj. Rebalansom su predviđena i sredstva za pomoć građanima u novembru i decembru, kada će punoletnima biti uplaćeno prvo po 30, a onda po 20 evra.Kako je prethodno tokom diskusije istakao ministar Mali, važno je da svi građani Srbije razumeju razliku u tome kako je prethodna vlast reagovala na krizu 2008, koja je po obimu i svemu bila manja nego ova sa kojom smo se suočili sada. &quot;Jedan od najvažnijih faktora koji utiče na visinu inflacije je upravo kurs. Pogledajte njihovu politiku, od 2008. do avgusta 2012. kurs je porastao sa 81 na 119 dinara dinara za evro. Dakle, za samo četiri godine za 50 odsto je porastao kurs, za toliko je oslabio dinar u odnosu na evro. U isto vreme, inflacija je bila dvocifrena. Da građani razumeju, to je upravo bila ekonomska politika prethodnog režima. Dakle, da Dragan Đilas i Vuk Jeremić stave pave na svoj račun i džep, a s druge strane kroz visoku stopu inflacije i promenu kursa obesmišljava se svako povećanje plata i penzija&quot;, istakao je Mali. Dodao je da je politika prethodne vlasti iz 2008. godine, kada su dva puta povećali penzije i 2009. i 2010. kada su, kako je istakao, govorili o povećanju plata i brizi koju imaju za građane Srbije, bila takva da šta god da su povećali, obesmislili su porastom inflacije i promenom kursa. &quot;U realnom iznosu građani Srbije su imali sve manje i manje i bili sve siromašniji&quot;, naglasio je ministar finansija. Mali je rekao da je, kada se danas govori o stopama inflacije, tačno da postoji veća stopa inflacije u avgustu i septembru mesecu, ali kada se pogleda prosek, i dalje je na ciljnom nivou NBS od oko tri odsto o proseku. &quot;Po projekciji MMF-a i svih relevantnih institucija, ovde se radi o privremenom porastu inflacije, dakle ne onom koji je izazvan strukturnim neravnotežama kao od 2008. do 2012. nego porastu inflacije koji je izazvan zbog poremećaja prevashodno na troškovnoj odnosno proizvodnoj strani, zbog poremećaja u lancima snabdevanja, a koji su izazvani globalnom pandemijom koronavirusa&quot;, istakao je Mali. &quot;Za vreme prethodne vlasti su zatvarane i fabrike, tada su stotine hiljada ljudi ostale bez posla. Pitajte samo privrednike, njihova glavna tema na kraju godine je bila 'koliki će biti kurs, koliki će biti razlike i kako će te razlike da ubiju njihov bilans uspeha, odnosno ono za šta su radili tokom cele godine'. Sada ti strahovi ne postoje. Ekonomska politika je stabilna, kurs se nije menjao ni u doba najveće svetske ekonomske krize. Imamo kratkoročne poremećaje, ali ne na štetu građana, a sa druge strane je tu država koja podržava i privredu i građane&quot;, rekao je ministar. Ono što je, dodao je Mali, šef misije MMF-a u petak rekao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, jeste to da se očekuje da će već u drugom kvartalu naredne godine da se stabilizuju i cene energenata i generalno inflacija jer će se lanci snabdevanja konsolidovati na pravi način.&quot;Drago mi je što danas govorimo o rebalansu budžeta, radi se o dokumentu koji je izuzetno pozitivan, imamo mnogo bolje rezultate od očekivanih. U republičkom budžetu je u prvih devet meseci ostvaren deficit od 93 milijarde dinara, što je za 182,6 milijardi dinara bolje od planiranog. Rebalans je prevashodno razvojni, a ukupni budžetski prihodi predviđeni njime iznose 1.488,5 milijardi dinara, što je za 132,2 milijarde dinara, odnosno 9,7 odsto, više u odnosu na iznos prihoda planiran rebalansom iz aprila ove godine. Želimo da na pravi način raspodelimo taj novac&quot;, kazao je Mali pred poslanicima i dodao da je u odnosu na planirane prihode budžeta, iznos planiran ovim rebalansom veći za 152,2 milijardi dinara. On je govorio i o procesu efiskalizacije. &quot;Ona otvara novu stranicu u našem fiskalnom sistemu i kombinujemo je sa uvođenjem e-faktura. Novi model fiskalizacije će omogućiti da elektronski fiskalni uređaj osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon&quot;, kazao je Mali. Istakao je da privreda ima velike koristi o toga, prvenstveno u pogledu borbe protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije. &quot;Nećete imati ni one rezervne papirne rolne više, 10 miliona evra samo privreda štedi na tim troškovima&quot;, kazao je ministar. Poručio je da će država u potpunosti pokriti celokupan trošak uvođenja novog sistema fiskalizacije (za šta je predviđeno ukupno 6 milijardi dinara) i pozvao obveznike da se prijave za subvencije kojima će biti obezbeđeno po 100 evra u dinarskoj pritivvrednosti po prodajnom mestu i još toliko po fiskalnom uređaju (s tim što će onima koji nisu u sistemu PDV-a, biti uplaćen iznos veći za 20 odsto). &quot;Juče smo isplatili prve subvencije, svake nedelje ćemo ih isplaćivati&quot;, naglasio je. Podsetio je da prelazni period važi od 1. novambra do kraja aprila naredne godine. &quot;Nakon toga imaćemo samo novi sistem fiskalizacije koji će dati sliku jedne uređenije i jače Srbije&quot;, ocenio je. Prema njegovim rečima, u decembru će prosečna zarada u Srbiji iznositi 618 evra. Očekuje se, kaže i povećanje plata i penzija, a Srbija ide ka cilju da prosečna zarada bude 900, a prosečna penzija 420&ndash;430 evra. &quot;Ako se setite obećanja predsednika Aleksandra Vučića kada je rekao da ćemo do kraja 2019. godine imati prosečnu platu od 500 evra malo ko je u to verovao. To obećanje smo ispunili. Kao što smo rekli, iz meseca u meseci prosečne plate u našoj zemlji rastu. Po programu Srbija 2025, mi smo uprkos pandemiji po planu da dostignemo taj cilj da do decembra 2025. godine prosečna plata bude 900 evra a prosečna penzija između 420 i 430 evra&ldquo;, kazao je Mali i dodao da su i rebalans budžeta i celokupna ekonomska politika usmereni su da se podiže životni standard građana Srbije iz meseca u mesec. Rebalansom budžeta, podsetio je, predviđena je i isplata drugog dela pomoći građanima od 30+30 evra, te će u sklopu toga 1, 2 i 3. novembra građanima biti podeljeno preostalih 30 evra. Takođe, izdvojena su sredstva i za pomoć od 20 evra u decembru, a za to će građani moći da se prijavljuju već od 15. novembra. &quot;Od 1. januara 2022. godine minimalna zarada u Republici Srbiji biće veća za 9,4 posto i iznosiće oko 300 evra&quot;, naglasio je Mali tokom svog obraćanja u Skupštini. View this post on Instagram A post shared by Sinis&#780;a Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara što je povećanje od 111 milijardi dinara, a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi, što je povećanje od 21,1 milijard). Kada je reč o strukturi prihoda, poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 a 1,2 odsto se odnosi na donacije. &quot;To znači da nam se ekonomija oporavlja brže od planiranog i da su mere Vlade ukupne vrednosti 8 milijardi evra bili apsolutno opravdani&quot;, ocenio je ministar. Ono što je važno jeste smanjenje projektovanog deficita, pri čemu udeo javnog duga ostaje ispod nivoa Mastrihta, dodao je. Naime, rebalansom je smanjena projekcija deficita u odnosu na onaj koji je projektovan u aprilu i biće 4,9 odsto, a udeo javnog duga u BDP-u biće 58,2 odsto. Takođe, do kraja godine očekuje se rast veći od sedam odsto. Ministar je ranije objasnio da se rebalans donosi zbog boljih rezultata za 1,5 milijardi evra za devet meseci i većih izdvajanja za kapitalne projekte, kao i zbog nastavka pomoći građana. Prema njegovim rečima, ušteđen novac je usmeravan na kapitalne investicije, razvoj ekonomije i poboljšanje životnog standarda. &quot;Ovaj rebalans je posebno važan zbog kapitalnih investicija koje su veće nego ikad - 7,8 posto BDP-a&quot;, napomenuo je. Rebalans je tako predvideo novac za početak gradnje metroa u Beogradu, a pripremni radovi na izgradnji bi trebalo da krenu u drugoj polovini novembra. Nastaviće se sa izgradnjom Moravskog koridora, očekuje se da će do marta sledeće godine biti završen auto-put od Pojata do Kruševca, zatim gradiće se put od Požarevca do Golupca (Dunavska magistrala), obilaznice oko Loznice, Gornjeg Milanovca i Užica, te tunel kod Kadinjače. &quot;Svaki slobodan dinar&quot;; Mali objavio šta je dogovoreno s MMF i koliko novca imamo na računu Obezbeđen je novac za izgradnju Kliničkog centra u Beogradu, fabriku vakcina, planirane saobraćajnice, za kanalizaciju i izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u više od 60 opština i gradova (dodatno je obezbeđeno 3,3 milijarde dinara za projekte u ekologiji). Takođe je u planu i rekonstrukcija više zdravstvenih ustanova &ndash; domova zdravlja u Grockoj, na Čukarici, Gadžinom Hanu, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači i Somboru Rebalansom je predviđeno dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, čime predviđena ukupna izdvajanja za tu oblast dostižu 60,3 milijardi dinara. Takođe su predviđena i dodatna izdvajanja za sport, za završetak radova na Multifunkcionalnoj dvorani u Košutnjaku. Mali je podsetio da je Srbija organizator Svetskog prvenstva u rvanju i atletici u 2022. godini i Svetskog prvenstva u šahu u martu 2022. godine. &quot;Građani su videli da su mogli da računaju na našu državu kad je kriza. Borimo se za zdravlje i ekonomije i građana. U narednoj godini veliki su izazovi pandemije koja se ne smiruje, rešavamo ga investirajući u kliničke centre, bolnice, domove zdravlja i nabavljajući vakcine. Imamo dovoljno na računu RFZO kako bismo sve lekove i ostalo kupili na vreme&quot;, naveo je Mali. U Srbiji, naveo je, nije bilo masovnih otpuštanja i zatvaranja fabrika. Pokazano je koliko je zemlja jaka i koliko su naše finansije jake i stabilne, te da imamo novca da pomognemo našoj privredi. &quot;Preko 250 fabrika je otvoreno u proteklih nkoliko godina. Kada su strane direktne investicije u pitanju za prvih osam meseci u Srbiju je pristiglo 2,6 milijardi evra bruto stranih investicija, što je za 52 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je tako pokazala kolika je kredibilna i atraktivna investiciona destinacija u vreme krize&quot;, zaključio je Mali.