Hrvati staju na put radu na crno - uvode "stub srama"

Zagreb -- Sledeće godine Vlada Hrvatske namerava da donese novi zakon o suzbijanju neprijavljenog rada, tj. rada na crno.Kako piše Jutarnji, Vlada želi da "potkreše krila" poslodavcima koji nelegalno "zapošljavaju" i izbegavaju da plaćaju doprinose.Već je usvojen Nacionalni program za suzbijanje neprijavljenog rada za razdoblje od 2021. do 2024. godine, sa akcionim planom radi osiguravanja radnopravno statusnog položaja radnika i socijalne sigurnosti neprijavljenih radnika, &quot;nezavisno od volje poslodavca&quot;. Glavna poluga za borbu protiv poslodavaca koji krše prava radnika i potkradaju državni budžet i dalje ostaje Državni inspektorat, ali s većim ovašćenjima - inspektori bi imali pravo, kada uhvate radnika na crno, da poslodavcu nalože da ga prijavi od dana kada je počeo da radi, a ako se to ne može da utvrdi, onda bi poslodavac bio dužan da za tri mesece retroaktivno uplati plate i doprinose. Poslodavcima bi se, ipak, dala prilika za popravni - za prvo otkriće neprijavljenog rada radnika bi morali da ga prijave za poslednja tri mjeseca, za drugo na šest meseci, a u slučaju da ih inspekcija i treći put uhvati opet bi im se izrekla obaveza prijave radnika za šest meseci retroaktivno i mera zabrane obavljanja posla na mesec dana. Ali, i ta bi se zabrana ukinula ako poslodavac u roku od tri dana plati kaznu i prijavi radnika.Ako poslodavac ne prijavi radnika u tom roku, Zavod za zdravstveno osiguranje i Zavod za penzino osiguranje sprovešće prijave. Poreska uprava doneće &quot;rešenje po službenoj dužnosti o obaveznim javnopravnim davanjima za razdoblje od utvrđenog dana početka rada odnosno tri/šest meseci retroaktivno&quot;. Ideja je i da se osnuje i javni registar &quot;belih&quot; i &quot;crnih&quot; poslodavaca, tj.onih koji su uhvaćeni da radnike zapošljavaju nelegalno i onih koji poštuju zakonske regulative - nešto poput javnog stuba srama i putokaza radnicima što mogu očekivati kod određenog poslodavca. &quot;Izrađena je strategija za suzbijanje neprijavljenog rada. Imamo potporu radnika i poslodavaca, suglasnost je dosta visoka oko toga da rad na crno treba iskoreniti&quot;, kažu neslužbeno u Ministarstvu rada i mirovinskog sustava. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever kaže da to dobro zvuči, ali da nije dovoljno. Zalaže se za &quot;takve mere koje će osigrati da muljanje države i zloupotreba očajničke pozicije radnika budu preskupe&quot;. Sever ocenjuje da &quot;ispada da se poslodavcima to isplati, čak i ako moraju da plate kaznu, jer su te kazne apsolutno preniske&quot; i naglašava da se sa opomenama previše ide na ruku poslodavcu. Te opomene, nastavlja, poslodavcu stvaraju osećaj lagodnosti i manevarskog prostora za izigravanje zakona, zbog čega se događa da inspekcija ulazi na jedna vrata, a neprijavljeni radnici beže na druga. Sever upozorava da je rad na crno znatno šira kategorija od neprijavljivanja radnika, koji jeste drastičan primer, ali nije usamljen - i radnik koji je prijavljen na minimalcu, a deo plate dobija na ruke u kategoriji je rada na crno, kao i prekovremeni koji nisu evidentirani. &quot;Na mala vrata sada se osigurava i dodatni rad pod izgovorom da ga radnici žele, a 'žele' jer nemaju drugog izbora, osim da odu&quot;, kaže Sever koji ideju oko retroaktivne prijave ocenjuje kao dobru, ali naglašava da se bez drastičnih kazni ništa neće promeniti. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Mladen Novosel kaže da pregovori o konkretnim merama tek počinju. Fokusirani su i na mere borbe protiv rada na crno uvođenjem nadzora nad primenom kolektivnih ugovora s proširenom primenom kad je reč o isplati minimalca. Skeptičan je prema učinku budućeg zakona jer, kako naglašava, Inspektorat je devastiran i nikakve mere neće moći da se sprovedu ako se ne ojača i prestane da bude meta stalnih kadrovskih promena. &quot;Zbog toga Inspektorat nadzire, i to ne baš uspešno&quot;, primećuje Novosel, &quot;samo isplatu minimalne plate&quot;. &quot;Sve dok ga ne reorganizuju, Inspektorat će biti neučinkovit.&quot;I u Hrvatskom udruženju poslodavaca smatraju da je nužno da se poboljša inspekcijski nadzor &quot;koji mora da bude puno efikasniji i brži, a ne da kada dođu u kompaniju, na primer, nekoliko zaposlenih mora da štampa gomilu papira, nadzoru nema kraja, pri čemu se onemogućavaju rdovne aktivnosti&quot;. To je nešto na šta im se članovi često žale. Osim toga, napominju, inspekcija niz podataka i pre nego što dođe u nadzor već može &quot;da povuče&quot; od drugih tela, pa je nužno da se pojača razmena informacija među telima državne uprave. U HUP-u apeliju da se pri donošenju ili izmeni propisa pazi na propisivanje uslova, njihove opravdanosti i smisla. Tvrde da je siva/crna ekonomija najčešće rezultat &quot;neprimereno i nerealno postavljenih uslova i komplikovane, nejasne ili neprovedive administrativne obaveze&quot;. Kao pozitivan primer saradnje socijalnih partnera navode građevinski sektor - kolektivni ugovor za građevinu određuje minimalne plate i obvezno se primenjuje na sve radnike i poslodavce.