Prosečna potrošačka korpa za 10 godina poskupela 86 odsto

Beograd -- Pre 10 godina prosečna potrošačka korpa u Srbiji, po metodologiji Ministarstva trgovine, vredela je nepunih 40.000 dinara.Komunalije udvostručene Hrana, izgleda, nije bila glavni pokretač poskupljenja potrošačke korpe. Na troškove su značajno uticale cene stanovanja. Komunalne usluge i struja pre deset godina koštali su 7.245 dinara. Danas ove stavke odnosne duplo više - 14.755 dinara. I transport je sada obračunat sa 5.347 dinara, dok je nekada na gradski prevoz odlazilo 2.650 dinara. Komunikacije su nosile 219 dinara troška, a danas 2.128 dinara.Prosečnoj plati nedostajalo je u to vreme 190 dinara da je namiri.Prema podacima iz decembra prošle godine, ne preterano rasipnoj porodici trebalo je 74.057 dinara da pregura mesec, pišu &quot;Novosti&quot;. Prema njihovoj računici, prosečnoj plati je do ovog iznosa nedostajalo skoro 8.000 dinara. Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statisti veća 67 odsto. Gledano u evrima, u proseku zarađujemo 54 odsto više. Na spisku osnovnih životnih namirnica bilo je teško naći artikal koji je protekle decenije pojeftinio. Postoje dva izuzetka. Kilogram crnog luka potrošači su krajem 2010. plaćali 51,18 dinara, a krajem prošle godine - 45,16 dinara. Danas manje košta još i kilogram kristal šećera. Plaćali smo ga nekada 79,34, a danas 71 dinar. Među namirnicima, ubedljivo najviše je poskupeo med. Sa 395 dinara, dostigao je cenu od 848 dinara. &quot;Prošla godina bila je veoma loša i to u čitavom svetu&quot;, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije. &quot;Nije bilo bagramovog meda, a i drugog je bilo veoma malo. Otkupna cena je sa 4,3 evra iz 2019. godine, skočila lane na 6,7 evra po kilogramu. I suncokret je imao mali prinos, planine su podbacile. Pčele su gladovale. To je dovelo do povećanja cena. Ako i sad udari mraz, bićemo u teškim problemima. Finansijski smo iscrpljeni.&quot; Po 55 odsto su danas skuplje, reklo bi se poznate &quot;sirotinjske&quot; namirnice - pasulj i pirinač. Prvi je sa 197 po kilogramu, stigao do skoro 306 dinara. Drugi je od 129, dostigao skoro 200 dinara. I pšenični hleb je 47 odsto skuplji - bio je 58,6, a sada je 86,3 dinara. U istoj srazmeri su poskupele i sardine - sa 654 na 980 dinara. Slično je sa viršalama - od 402 dostigle su 600 dinara po kilogramu. Jabuka je koštala 60, a sada 91 dinar. Mnogi bi se kupci zakleli da ni meso nije mirovalo. Statistika kaže da je junetina poskupela 36 odsto, piletina za četvrtinu, a svinjetina svega 10 odsto. Slanina vredi 22 odsto više, umesto 644 sada je 791 dinar. Kafa je skočila 36 odsto, a čokolada oko 18 odsto. Mleko je skuplje 50 odsto, dok jogurt košta 17 odsto više. Čajna kobasica je sa 975 dinara došla do 1.230, što je pomeranje od 26 odsto. Skoro trećinu, 31 odsto, skuplji je i beli sir. Jaja su sa 9,6 otišla na 13 dinara, ali je u procentima to čak 44 odsto. A nimalo lako nije pušačima. Cigarete su koštale mesečno 2.550 dinara, a oko 300 je trošeno za alkoholna pića. Sada stavka alkoholna pića i duvan iznosi čak 7.041 dinar.