Brodovi kasne, cena kontejnera eksplodirala

Berlin -- Poremećaji u brodskoj logistici zbog pandemije doveli su do nestašice kontejnera za isporuku robe.Pročitajte još: Da li ste znali: Šest važnih činjenica o Sueckom kanalu Šta blokada Sueca znači za Srbiju: Nekom neće stići kupaći, za nečije jabuke biće kasnoSada iznajmljivanje jednog kontejnera košta i do 10.000 dolara.U evropskim lukama se snalaze kako znaju i umeju.Svako ko mora da isporuči nešto vec&#769;e ili mnogo nečega malog &ndash; može da iznajmi transportni kontejner napravljen po ISO standardu. Ali to trenutno nije lako jer kontejnera nema dovoljno. A ni kupovina novog nije laka. Frankfurter algemajne cajtung je istraživao temu i saznao da postoje samo dve firme koje prave i prodaju kontejnere &ndash; obe su u Kini. U Evropi se može dobiti samo polovni. Jer, novi se iz Kine ne šalju prazni, već ih kupac u Evropi preuzima tek kad se isprazne od robe iz prvobitne pošiljke. Povec&#769;ali su se i troškovi iznajmljivanja kontejnera, kao i putni troškovi. Transport standardnog kontejnera (od 40 stopa, to jest nešto više od 12 metara) brodom iz luke u Kini pre pandemije koštao je oko 1.000 američkih dolara. Trenutno cene znaju da budu i desetostruko veće, do 10.000 dolara. Rast cena je uvek znak neravnoteže. U ovom slučaju to znači: povec&#769;anje tražnje za kontejnerima ili brodskim prostorom, uz stagnaciju ili čak opadanje ponude.Jagma za mestom na broduTrenutno nedostaje i brodova teretnjaka. &bdquo;Gotovo da nije ostalo rezervnih brodova&ldquo;, rekao je Rolf Habsen Jansen, izvršni direktor logističke grupe Hapag-Lojd za magazin Špigl. Mnogi brodovlasnici poslednjih godina malo su ulagali u svoju flotu. Na kraće staze nec&#769;e biti ni više brodova &ndash; a ni više kontejnera. Zapravo, nije kontejnera premalo. Oni se gotovo nikada ne koriste za jednokratni prevoz već se recimo kontejner sa kineskim igračkama koji stigne u evropsku luku istovari, a onda se u njega natovare nemački delovi za mašine, koji odmah idu u Aziju ili Severnu Ameriku. Ali već godinu dana, od izbijanja pandemije, ustaljeni red vožnje između kontinenata više ne funkcioniše. Kada se ovih dana govori o uskim grlima u isporuci, obično se pomene Suecki kanal, u kome je nedavno zaglavljeni divovski brod Ever given izazvao ogroman zastoj. Iako je kanal ponovo prohodan, problem još nije rešen. &bdquo;Brodovi u Evropu ili Aziju stižu sa zakašnjenjem od jedne do dve nedelje. A kada u velike luke istovremeno stigne previše teretnjaka, nastaju gužve. Povratna putovanja se odlažu, ili otkazuju&ldquo;, kaže Jansen. Anete Kriger iz luke Hamburg kaže da je blokada Sueckog kanala samo deo mozaika u logističkom planu koji se raspao. &bdquo;Hamburg je već mesecima suočen sa kašnjenjem brodova od dve nedelje &ndash; u nekim slučajevima i znatno duže.&ldquo;Pandemija, nevreme i BregzitProblemi su započeli pre oko devet meseci &bdquo;nakon što je na Dalekom istoku posle prvog lokdauna proizvodnja ponovo pokrenuta i kada se tražnja za transportnim kapacitetima znatno povec&#769;ala. Ostali faktori bili su nepovoljne vremenske prilike tokom zimskih meseci i Bregzit&ldquo;, kaže Kriger za DW. Sve prekookeanske luke u Evropi trpe zbog sve vec&#769;ih kašnjenja u interkontinentalnom saobrac&#769;aju. Kapacitet najvec&#769;e evropske luke sada dostiže svoje granice, rekao je nedavno portparol luke Roterdam: &bdquo;Moramo se snaći sa onim što imamo na pristaništu, dakle sa brojem dizalica i terminala.&ldquo; Luka Hamburg je već reagovala koliko je mogla. Za kontejnere je raščišćeno još 100.000 kvadratnih metara prostora.