"Polupenzija" generala Čermaka

Petrol je kupio od Čermaka 91 benzinsku postaju u Hrvatskoj i sad ih ima 200.Za slovenačku kompaniju to je najveća akvizicija u poslednjih desetak godina. Petrol će kupovinom Kroduksa (Crodux-a) penzionisanog generala Ivana Čermaka ostvariti i najveći jednokratni rast prodajnih mesta u istoriji.Dobiće pod svoje okrilje čak 91 benzinsku stanicu u Hrvatskoj, čime će s ukupno 200 prodajnih mesta Petrolov tržišni udeo porasti s 13 na 23 posto. Slovenci ne kriju zadovoljstvo. Preuzimanjem će, kažu, pokriti neka važna područja u Hrvatskoj na kojima su dosad bili slabo zastupljeni ili pak uopšte nisu imali svoja prodajna mesta. Najavljuju da će poslovni model uspostavljen u Sloveniji preneti i na hrvatsko tržište. Kupovinom Kroduksa šire se na šire tržište jugoistočne Evrope. Radnike će, navodno je tako dogovoreno, zadržati. Nisu otkrili vrednost transakcije, no slovenački mediji pišu o iznosu između 150 i 200 miliona evra, piše Večernji list. Čermak, koji je, zanimljivo, dosad već tri puta stvarao i prodavao svoje firme, već najavljuje nove poslovne poduhvate u Hrvatskoj, s naglaskom na dugonajavljivanu termoelektranu. Zelena energija hit je u Evropskoj uniji. Potezi iz &quot;polupenzije&quot; Kroduks je u 2019. godini zabeležio oko 5,6 milijardi kuna (760 miliona evra) prihoda od prodaje i oko 142 miliona kuna (18,7 miliona evra) neto dobiti. Zanimljive su doista Čermakove preduzetničke putešestvije. OMV-u je 2001. godine prodao svojih šest benzinskih stanica, skladišta i zemljišta, da bi dvanaest godina kasnije od tih istih Austrijanaca za, kako se pisalo, stotinak miliona evra kupio 63 benzinske stanice, zemljišta i skladišne kapacitete, za koje su se tada nadmetali i Petrol, ruski Gazprom, srpski NIS, Ina... U jednom od intervjua Večernjem listu po povratku iz Haga nakon oslobađajuće presude rekao je da je u preduzetništvu od 1973. godine (počeo je sa servisom za klima-uređaje) te da je svaku kompaniju stvorio od nule. &quot;Ništa nismo privatizovali, nikad nismo kupili deonice, sve sam stvarao od početka. Najpre je to bio Kroduks, koji smo, nažalost, zbog sloma Dubrovačke banke 1998. morali prodati da bismo vratili kredite. Potom smo stvorili Tifon, no, nažalost, nisam se usudio ostaviti takvu kompaniju s velikim kreditima porodici na leđima pa sam je prodao, platio kredite i imao za vlastitu odbranu u Hagu i za početak novog posla. Naime, iz zatvora sam sa svojim ljudima stvorio LPG terminal u Svetom Križu Začretju. Jedini u Hrvatskoj imamo auto-gas evropskog kvaliteta&quot;, rekao je tada. Firmu Tifon pokrenuo je 1998. godine, a 2007. godine prodao ju je mađarskom MOL-u. Sredinom prošle godine povukao se iz uprave Kroduksa, kazavši za Lider da ima 71 godinu, da je vreme je da se povuče iz operativnih poslova i upravljanje prepusti mlađima.&quot;Ja i dalje ostajem aktivan kada je reč o strateškim planovima kompanije, biću u toku sa svim, a to znači da ću uvek raditi. Ipak, mislim da je vreme da se odmorim od svakodnevnih aktivnosti, što znači da odlazim u nekakvu polupenziju&quot;, rekao je za Lider. Na čelo uprave Kroduksa zasela je dotadašnja članica uprave i njegova dugogodišnja saradnica Draga Antić. Slovenački su mediji još 2019. godine pisali o pregovorima Petrola i Kroduksa, a i prošle godine objavljeno je nekoliko članaka o tome. No sve se odvijalo u tišini, s malo informacija za javnost. Transakciju moraju još odobriti nadležne agencije za zaštitu tržišne konkurencije, što će potrajati najmanje pola godine. Kroduks derivati dva bave se uvozom, skladištenjem, maloprodajom te veleprodajom naftnih derivata i gasa na području Hrvatske i zasad su, napominju, jedina naftna kompanija na domaćem tržištu u stopostotnom hrvatskom privatnom vlasništvu. Od 2012. govori o S. Brodu Firma poseduje skladišne prostore naftnih derivata u Zadru, Omišlju i Zagrebu. U izjavi za Novu TV Čermak je pre neki dan rekao da je prodaja Petrolu logičan potez jer nema više prostora za širenje na tržištu. Veliki jednostavno kupuju manje. Najavio je da će graditi &ldquo;zelenu&rdquo; termoelektranu koja neće ispuštati ugljen-dioksid u vazduh, a proizvodiće i vodonik. Širiće, najavljuje dalje, terminale i uključiti se u velike građevinske projekte. Ima još koncesiju za bušotine za gas i naftu pa možda bude sreće s nekim nalazištem. Čermak, inače, o termoelektrani govori već godinama. Još 2012. godine pričao je o projektu kogeneracijske termoelektrane u Slavonskom Brodu kapaciteta oko 600 megavata, koja bi zapošljavala oko hiljadu ljudi, nadajući se da će se u saradnji sa stranim partnerom početi graditi već 2013. godine, s rokom za dovršetak do 2016. No, od toga zasad ništa. Govorilo se da je investicija u termoelektranu vredna oko 450 miliona evra. U kojoj je fazi projekat, redakcija Večernjeg lista nije uspela da sazna.