Nemački privrednici se bune: Žele radnike sa Zapadnog Balkana

Na osnovu posebne uredbe, ljudi sa Zapadnog Balkana od 2016. mogu da rade u Nemačkoj.Sada Berlin želi da ograniči priliv te radne snage na 25.000 ljudi godišnje. Nemački privrednici se bune.&quot;Izraz ne zvuči spektakularno, ali opisuje uspešan model nemačke migracione politike. Uredba o zapadnom Balkanu, koja je na snazi od januara 2016, otvorila je mogućnosti za zaposlenje u Nemačkoj za ljude iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, i istovremeno smanjila ilegalnu imigraciju&ldquo;, piše Handelsblat, prenosi Dojče vele (DW). List dalje navodi da &bdquo;od dodatne radne snage nisu profitirala samo preduzeća, vec&#769; i nemački fondovi socijalnog osiguranja. Ipak, savezna vlada sada želi da ograniči priliv radnika iz tih zemalja. Ministarstva trenutno raspravljaju o nacrtu kojim bi se utvrdio godišnji maksimim od 25.000 radnika sa Zapadnog Balkana&ldquo;. Preti usko grlo posle krize Taj nacrt je naišao na kritiku sa više strana, piše &quot;Handelsblat&quot; i citira političara Zelenih Ditera Janekea, koji kaže da je to &quot;besmisleni, kratkovidi i potpuno pogrešan signal&quot;. Otpor se formira i u privredi, piše dalje nemački list. &quot;Ahim Derks, zamenik izvršnog direktora Nemačke privredne komore (DIHK), kaže da posle krize, kada potražnja za kvalifikovanim radnicima ponovo poraste, predviđeni kontigent može postati usko grlo. Sličan stav ima i Savezno udruženje nemačkih udruženja poslodavaca (BDA)&quot;, piše Handelsblat. &quot;Savezna vlada opravdava reformu s jedne strane činjenicom da postojec&#769;a Uredba ističe krajem godine, a s druge strane naglašava da velika potražnja za vizama predstavlja ogromno opterec&#769;enje za konzulate u državama Zapadnog Balkana. Dugo čekanje na vizu dovodi do nezadovoljstva poslodavaca i radnika, stoji u nacrtu predloga zakona.Umesto određivanja kvote, političari bi trebalo da uvedu efikasnije procedure za izdavanje viza, kaže Derks iz DIHK, i dodaje da bi digitalizacija tu mogla značajno da pomogne&quot;, navodi Handelsblat.Traženo zanimanje: armirač Potom list piše o važnom aspektu za nemačku javnost, naime da &quot;studija eksperta za migracije Herberta Brikera i njegovih kolega sa Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB) pokazuje da se strahovi u vezi s prilivom radnika sa Zapadnog Balkana nisu obistinili. Udeo nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći među onima koji dolaze na osnovu Uredbe o Zapadnom Balkanu je najmanji u poređenju sa svim ostalim grupama migranata, prenosi DW. Građani Zapadnog Balkana su se takođe bolje snašli u pogledu stabilnosti zaposlenja i zarada. Više od polovine njih (54%) rade kao stručnjaci odnosno kvalifikovani radnici dok 42 procenata rade kao takozvani pomoćni radnici. Handelsbalt ističe da &quot;zaposlenih sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj posebno mnogo ima u građevinskoj industriji, koja se snažno zalaže za produženje Uredbe. Centralna asocijacija nemačke građevinske industrije (ZDB) procenjuje da oko 50.000 građevinskih radnika sa Zapadnog Balkana radi na nemačkim gradilištima, uključujuc&#769;i i armirače, koje je teško naći u Nemačkoj. ZDB stoga pozdravlja činjenicu da je vladajuća koalicija produžila Uredbu o Zapadnom Balkanu.&quot; Administrativni problemi su rešivi &quot;Stručnjaci za migracije iz IAB u svojoj studiji takođe ističu da je nedostatak kapaciteta kod različitih državnih institucija ponekad dovodio do dugog čekanja na vizu i time ograničilo sprovođenje Uredbe o Zapadnom Balkanu. Situacija se pogoršala, posebno u odeljenjima za vize po konzulatima, koji trenutno zbog pandemije korone rade u smanjenom obimu&quot;, navodi nemački list. &bdquo;Ali ti administrativni problemi su rešivi, naglašava političar Zelenih: Našim preduzećima je potrebna svaka moguća podrška, baš zbog krize koju je izazvala pandemija korone. Umesto hitno neophodnog jačanja nemačke privrede, promena Uredbe o Zapadnom Balkanu samo c&#769;e doneti birokratiju i nepovoljnosti za naša preduzeća, kaže Diter Janeke&quot;, čime Handelsblat završava članak.