Ljuta borba za svakog radnika u gejming industriji: "Kadrove ili kradete ili gradite"

Beograd -- Praviš igre, radiš odakle hoćeš i kad hoćeš, kompanije se "tuku" za tebe, zarađuješ i više od hiljadu evra mesečno. Uz to, ponovimo, posao ti je da praviš igre.Niški Sozap, iako je na početku &quot;gejmerskog puta&quot;, već beleži velike uspehe. Njihova igra &quot;Armed Heist&quot; se za sada jako dobro kotira u svojoj kategoriji. Nadaju se da će i nova igra, &quot;Legends of Libra&quot;, koja je još uvek u fazi testiranja i koja je dostupna samo za android korisnike u nekoliko zemalja, takođe doživeti uspeh.Foto-robot zaposlenog u srpskoj gejming industriji, priznaćete, uopšte ne zvuči loše.Razlog zbog čega je to tako zapravo je vrlo jednostavan – sada već hronični nedostatak kadrova na tržištu. A to niko ne zna bolje od onih koji tek pokušavaju da se na tom tržištu probiju.&quot;Ne znam kako da ovo kažem, a da prenesem ljudima pravo stanje - konkurencija je oštra da oštrija ne može biti&quot;, kaže za B92.net Marko Dimitrijević iz kompanije Sozap iz Niša za koga konkurencija nisu samo gejming kompanije u Srbiji, već širom sveta. &quot;Konkurencija je bukvalno ceo svet, od malog studija u Poljskoj do ogromnih kompanija u Kini i Americi, tako da se takmičite sa svima&quot;, objašnjava Dimitrijević. Dodaje i da je, zbog jakih konkurenata, mladim timovima sa skromnim budžetima za razvoj i marketing izuzetno teško, ali ne i nemoguće, da se probiju na tržištu.Da je tako potvrđuju za B92.net i iz Startap centra Niš. &quot;Ukoliko želite da zaposlite nekog možete ga ili &lsquo;ukrasti&rsquo; iz druge kompanije, nudeći mu bolje uslove ili edukovati od samog početka i raditi na njemu u narednih godinu dana. Ali vam niko ne garantuje da ta osoba neće otići u drugu firmu koja mu sutradan ponudi bolje uslove&quot;, objašnjava Miloš Grozdanović iz Startap centra Niš. Direktor kompanije Aparteko, poznatoj po igri &quot;Slagalica&quot;, Vladimir Jovanović za B92.net objašnjava da se konkurencija na gejming tržištu može podeliti na dva dela - borbu oko resursa, odnosno ljudi, koji su u celoj IT industriji najbitnija karika, i borbu oko korisnika. &quot;Borbu oko resursa uglavnom vodite protiv domaćih rivala i to nisu samo gejming kompanije, već IT kompanije ili sve one koje imaju IT sektor u svom sklopu&quot;, kaže Jovanović i dodaje da su velike kompanije dobile vetar u leđa donošenjem Zakona o paušalnom oporezivanju koji je ove godine stupio na snagu. On je negativno uticao na mnoge manje IT kompanije, samim tim i gejming studije - kako na one koje rade na kreiranju svog sadržaja, tako i na one koji svoje usluge nude drugim, mahom inostranim kompanijama. &quot;Sveukupno, zakon je smanjio konkurentnost domaćih IT kompanija na međunarodnoj sceni&quot;, kaže Jovanović. Kada je u pitanju borba oko korisnika, dodaje, &quot;ona se na lokalnom tržištu vodi samo ako je sadržaj lokalizovan, kao što je slučaj sa jednom od naših igara &ndash; Slagalicom&quot;.Zarada - ima li razlike u odnosu na svet?Kada je u pitanju industrija igara, tokom proteklih 10 godina se smanjila razlika između plata u Srbiji i plata koje se očekuju na većim tržištima, kažu iz kompanije 3lateral za B92.net. Preostali jaz u primanjima je uglavnom posledica većih troškova življenja u inostranstvu i ostalih poslovnih troškova kompanija.U Srbiji se plate u razvoju igara mogu uporediti sa čitavim IT sektorom jer se veštine u određenoj meri i prepliću &ndash; a plate su uglavnom nekoliko puta veće od nacionalnog proseka. Naravno, i ovde raspon plata zavisi od vrste posla kojim se bavite, stečenog iskustva, zemlje u kojoj ste, za koju kompaniju radite... Vladimir Jovanović iz Aparteka objašnjava da &quot;kod nas IT inženjeri često imaju i dva puta veće plate od drugih inženjera, a često i više od dva puta poredeći sa stručnjacima sa istim stepenom obrazovanja iz drugih oblasti&quot;. &quot;U svetu to nije slučaj. Naši IT stručnjaci mogu u inostranstvu dobiti višu platu nego ovde, ali ta plata će da bude vrlo često približna platama drugih inženjera, pravnika, ekonomista, lekara... Uz troškove koji su uglavnom veći u drugim zemljama, vrlo često naši IT stručnjaci mogu postaviti pitanje ekonomske isplativosti rada u inostranstvu. Ipak, mnogi drugi kriterijumi &ndash; zdravstvo, socijalna sigurnost, obrazovanje, budućnost dece i mnogi drugi, često će prevagnuti na drugu stranu, pa je i u IT sferi odliv mozgova izuzetno vidljiv&quot;, kaže on. Miloš Grozdanović iz Startap centra Niš kaže da veliki uticaj na tržište ima rad od kuće i &quot;remote&quot; rad, koji omogućavaju ljudima iz Srbije da rade i za kompanije koje nisu u našoj zemlji. &quot;Vaši radnici mogu da budu bilo gde u svetu i da svoje zadatke ispunjavaju pravovremeno i adekvatno. S tim u vezi, sve je manje onih koji su u IT industriji, a odlaze da rade u inostranstvo&quot;, objašnjava Grozdanović."Ubaciti" gejming na univerziteteOno što Grozdanović posebno naglašava za dalji razvoj gejminga u Srbiji jeste saradnja nauke, odnosno univerziteta u Srbiji i privrede. &quot;U formalnom obrazovanju još uvek ne postoji predmet koji se bavi ovom oblašću, zato se edukacije rade stihijski i samoinicijativno&quot;, navodi on. I za ostale naše sagovornike ovo je veoma važno. &quot;Nadam se da će i obrazovne institucije prepoznati ovu priliku i aktivnije se uključiti u obuku potrebnih kadrova za ovu specifičnu IT granu&rdquo;, tvrdi Marko Dimitrijević iz Sozapa, dok iz 3laterala poručuju da fokus treba da bude na obrazovanju, povećavanju broja programera i umetnika za razvoj igara, kao i na finansiranju, &quot;da obezbedimo resurse koji će oživljavati sveže ideje&quot;. Veoma je bitno i obrazovanje uskladiti sa potrebama tržišta. &quot;Postoji interesovanje mladih, pogotovo za gejming stvaralaštvo. Ali upisne kvote na fakultetima su u proteklih dvadeset godina neznatno promenjene u korist fakulteta i smerova koji će proizvesti IT stručnjake. To je moralo da bude znatno osetnije, jer se potražnja povećala nekoliko puta u odnosu na to vreme&quot;, tvrdi Jovanović, prvi čovek kompanije Aparteko. Kao posledicu toga, on vidi sve veći broj IT akademija, kurseva i raznih škola koje su se pojavile. &quot;Veliki broj ljudi više i visoke stručne spreme na taj način se manje ili više uspešno prekvalifikovao za rad u IT industriji&quot;, kaže Jovanović. Međutim, kako on upozorava, ovo će loše uticati na našu konkurentnost na međunarodnom tržištu.