Da li "krofna ekonomija" može da spasi svet?

Amsterdam -- Krize poput trenutne pandemije neretko su povezane sa velikim društvenim promenama, kako na bolje tako i na gore.Jedan od pokazatelja da i ova kriza može predstavljati priliku za pozitivne promene je slučaj Amsterdama – grada čiji plan za oporavak od posledica pandemije poštuje dobrobit svih ljudi i zdravlje čitave planete.Pijace gde se voc&#769;e i povrc&#769;e odbačeno od strane supermarketa uzima besplatno i po potrebi, radionice i debate u okupiranim zgradama, razmene odec&#769;e umesto kupovine &ndash; ove i slične aktivnosti koje podrivaju dominantnu logiku potrošnje i profita po svaku cenu uveliko se primenjuju u Amsterdamu. Dok se mnogi od nas pitaju šta c&#769;e pandemija značiti za emisije štetnih gasova i borbe protiv klimatskih promena na duge staze, gradske vlasti u Amsterdamu stavile su klimatsku akciju u srž planova za oporavak od posledica rastuc&#769;e zdravstvene i ekonomske krize, prenosi portal Klima 101. Naime, vođeni idejama oksfordske ekonomistkinje Kejt Ravort i autorke knjige &quot;Krofna ekonomija&quot;, gradske vlasti su razvile strategiju koja odbacuje ustaljena ekonomska merila uspeha (poput rasta BDP-a) u korist definicije uspeha grada zasnovane na blagostanju ljudi i planete. Krofna ekonomija u teoriji i praksi &quot;Krofnu&quot; možemo razumeti kao ekonomsku paradigmu u kojoj su životne vrednosti u prvom planu. Ovaj model definiše socijalnu osnovu u kojoj se nalaze preduslovi za dobar život zasnovani na ciljevima za održivi razvoj Ujedinjenih Nacija, kao i ekološki nivo iznad koga ljudska aktivnost izaziva planetarne štete poput klimatskih promena i zagađenja vazduha. Između njih nalazi se ekološki bezbedno i socijalno pravedno mesto za čovečanstvo kao prostor u kome nikome nisu uskrac&#769;ene osnove za dobar život i u kome poštujemo Zemljine prirodne granice. Pored toga što pruža pregled mesta na kome se trenutno nalazimo u odnosu na to gde bi trebalo da budemo, &lsquo;krofna&rsquo; predstavlja alternativu uverenju da društveni boljitak mora imati visoku cenu u vidu povec&#769;ane nejednakosti između bogatih i siromašnih i ekološke štete, kao i da se ne može istovremeno boriti protiv i jednog i drugog. Primenjivanje ovih ideja na nivou grada vrši se kroz četiri ugla sagledavanja &ndash; ekološki, socijalni, lokalni i globalni &ndash; koji zajedno doprinose novoj perspektivi o tome kako definisati uspeh tako da je on u skladu sa prirodom i društvom. Ovakvim pristupom grad preuzima odgovornost ne samo za sprovođenje lokalnih akcija poput smanjenja zagađenosti vazduha, vec&#769; i za garanciju da takve akcije nec&#769;e biti na štetu drugih ljudi i ekosistema. Tako se rešenje ovih problema zamenom lokalne proizvodnje uvozom iz drugih delova sveta radi smanjenja emisija i zagađenja ne bi uklapalo u novi model, dok bi ovaj okvir podržao smanjenje potrošnje kao adekvatno rešenje. Amsterdamska krofna postala je deo strategije grada da ostvari cilj prelaska na cirkularnu ekonomiju &ndash; Amsterdam planira da prepolovi upotrebu sirovih materijala do 2030, a postane potpuno cirkularan do 2050. Na preseku globalnog i socijalnog nalaze se i zahtevi da grad uzme u obzir poreklo proizvoda koji se uvoze i uslove u kojima su oni proizvedeni, dok presek globalnog i ekološkog procenjuje pritisak koji grad vrši na planetarni ekosistem. Uspostavljanja socijalnih i planetrnih granica Umesto fokusa na saniranje štete nakon što je ona načinjena, amsterdamski cirkularni ciljevi su u skladu sa ključnim konceptom krofna ekonomije &ndash; da ekonomske aktivnosti treba dizajnirati da budu regenerativne i redistributivne. Iako &lsquo;krofna&rsquo; ne nudi rešenja za sve probleme, važnost ovakvog modela jeste istovremeno usmeravanje ka koracima koji su neophodni da se grad nađe unutar socijalnih i planetarnih granica. Kako je 55 odsto svetskog stanovništva koje živi u gradovima odgovorno za preko 60% energetske potrošnje i preko 70% emisija ugljen-dioksida, gradovi snose i veliki deo odgovornosti za preduzimanje ambicioznih akcija. Ovo je pogotovu tačno jer je bez radikalnih promena potražnja gradova za materijalnim resursima predviđena da poraste sa 40 milijardi tona u 2010. na skoro 90 milijardi tona u 2050. Međutim, velika potrošnja nije jedino što gradovi dele: preko 90 odsto urbanih oblasti nalaze se na obali, što stavlja gradove u bitan rizik od poplava izazvanih rastuc&#769;im nivoom mora i jakim olujama. Nakon Amsterdama gradska &quot;krofna&quot; se sprema i za Filadelfiju u Pensilvaniji i Portland u Oregonu, a mnogi gradovi sprovode ambiciozne klimatske akcije i na druge načine &ndash; od prekidanja investiranja i tužbi usmerenih ka fosilnim korporacijama u slučaju Njujorka, do rada ka eliminisanju energetskog siromaštva i fokusa na klimatsku pravdu u donošenju odluka u slučaju Barselone.